- Факултет инжењерских наука Универзитета у Крагујевцу -
Предмет:
Органска хемија са биохемијом
Тема:
Липиди
Предметни наставници: Студент:
Крагујевац, децембар 2021. године
2
Садржај
УВОД ......................................................................................................3
1. KЛАСИФИКАЦИЈА ЛИПИДА.........................................................4
1.1. Једноставни липиди ......................................................................................
4
1.2. Сложени липиди ............................................................................................
5
1.3. Изведени липиди...........................................................................................
5
2. Хемијска својства неутралних масти (триглицерида).....................6
2.1.Хемијске реакције...........................................................................................
8
3. Хемијска својства фосфолипида.....................................................10
3.1.Амфипатска природа и импликације у биолошким мембранама.............
11
3.2.Хемијске реакције специфичне за фосфолипиде.......................................
12
4. Улога липида у здрављу...................................................................13
ЗАКЉУЧАК..........................................................................................14
ЛИТЕРАТУРА.......................................................................................15
4
1. KЛАСИФИКАЦИЈА ЛИПИДА
Липиди, хетерогена група једињења, првенствено се класификују на основу њихове
структуре и типова компоненти које садрже. Уопштено говорећи, они су категорисани у
три главне групе: једноставни липиди, сложени липиди и изведени липиди. Ова
класификација помаже у разумевању њихових различитих функција и хемијских
својстава. Свака категорија обухвата низ молекула са различитим структурама и улогама у
биолошким системима.
1.1. Једноставни липиди
Једноставни липиди су група молекула липида првенствено састављених од триглицерида,
такође познатих као триацилглицероли. Они су најједноставнији облик липида и
карактерише њихова основна структура: кичма глицерола естерификована са три ланца
масних киселина. Молекул глицерола, трихидрокси алкохола (
C H O
₃ ₈ ₃
) служи као основа
на коју се везују масне киселине. Масне киселине, дуги ланци атома угљеника везаних за
атоме водоника, могу се разликовати по дужини, броју и положају двоструких веза. Ова
варијабилност састава масних киселина значајно утиче на физичка и хемијска својства
добијеног једноставног липида.
Врсте масних киселина присутних у једноставним липидима одређују њихово физичко
стање и својства. Засићене масне киселине, без двоструких веза, имају тенденцију да буду
чврсте на собној температури и обично се налазе у животињским мастима као што су
путер и маст. Незасићене масне киселине, које садрже једну или више двоструких веза,
обично су течне на собној температури и преовлађују у биљним уљима, као што су
маслиново и сунцокретово уље. Степен незасићености утиче на тачку топљења,
стабилност и нутритивне аспекте масти и уља. Kонфигурација двоструких веза (цис или
транс) додатно утиче на физичка својства и здравствене импликације ових липида.
У биолошким системима, једноставни липиди првенствено функционишу као
компактан и ефикасан облик складиштења енергије. Они нуде више него двоструко већи
садржај енергије по граму у поређењу са угљеним хидратима и протеинима, што их чини
есенцијалним извором енергије током дужих периода без хране.
5
1.2. Сложени липиди
Сложени липиди, за разлику од једноставних липида, садрже додатне функционалне групе
везане за основну структуру липида. Ови липиди првенствено укључују фосфолипиде и
гликолипиде, између осталих.
Фосфолипиди
- најраспрострањенији тип једињења липида и кључне су компоненте
ћелијских мембрана. Амфипатска природа ових молекула, са хидрофилним главама и
хидрофобним реповима, омогућава им да формирају липидни двослој ћелијских
мембрана, кључан за функцију ћелије.
Гликолипиди
- друга врста једињења липида, састоје се од молекула липида везаног за
угљене хидрате. Они се претежно налазе у спољашњем слоју ћелијске мембране,
доприносећи ћелијском препознавању и сигнализацији. Разноврсност у главним групама
ових липида доводи до различитих функција у биолошким системима, у распону од
структурних улога у мембранама до учешћа у имунолошким одговорима.
1.3.
Изведени липиди
Изведени липиди су класа липида који се формирају хидролизом једноставних и сложених
липида. Они укључују различите супстанце као што су масне киселине, глицерол,
стероиди и витамини растворљиви у мастима. Масне киселине могу бити представљене
општом формулом
CH (CH )_nCOOH
₃
₂
, где је '
n
' променљиви број који указује на
дужину ланца угљеника. Глицерол, нуспродукт хидролизе триглицерида, је једноставан
молекул са формулом
C H O
₃ ₈ ₃
. Ови добијени липиди нису само градивни блокови
других типова липида, већ и сами служе важним функцијама у биолошким системима.
Стероиди
- друга категорија изведених липида, имају карактеристичну структуру која
се састоји од четири међусобно повезана угљенична прстена, која се обично означавају
као
C H O
₁₇ ₂₈
. Холестерол, добро познати стероид, служи као прекурсор за различите
стероидне хормоне попут тестостерона и естрогена. Хемијска формула холестерола је
