1
KRIMINALISTIČKE IDENTIFIKACIJE
SKRIPTA ZA ISPIT
1. Definicije i podele Kriminalistike
Identifikacije u kriminalistici
Identitet označava istovetnost i određenost stvari, događaja i ličnosti koja omogućavaju imenovanje,
poznavanje i prepoznavanje
Identičan = isti, istovetan, jednak
Identifikacija
Da bi se postupak identifikacije u kriminalistici sproveo potrebno je poznavanje:
OBJEKATA
OBELEŽJA
METODA
KRITERIJUMA
IDENTIFIKACIJ
E :
POSREDNA -preko registracione zbirke ili digitalne baze podataka (poređenjem spornih i nespornih
karakteristika )
DIREKTNA – direktnim određivanjem karakteristika ( termičke ,hemijske,optičke,…)
REGISTRACIJA -postupak stvaranja baze podataka na osnovu određenih karakteristika objekata
Definicije i podele Kriminalistike
Kriminalistika je multidisciplinarna naučna oblast.
Kriminalistika se bavi razrešenjenjem i razjašnjenjem kriminalnog događaja i identifikovanjem učinioca
kriminalnog dela.
Kriminalistika se u novije vreme definiše kao forenzika sa pravnim okvirom.
Tradicionalna podela kriminalistike:
1. kriminalistička tehnika ,
2. kriminalistička tataktika,
3. kriminalistička metodika.
Kriminalistička tehnika
Najvažniji deo Kriminalistike kao nauke koji omogućava identifikacije kriminalističkih objekata.
Kriminalistička tehnika se definiše kao deo kriminalistike koji se bavi obradom kriminalnog
događaja koristeći metode fundamentalnih i primenjenih nauka.
Primena Kriminalističke tehnike ima za krajnji cilj dobijanje dokaza za sudska razjašnjenja i
razrešenja kriminalnih događaja i identifikaciju učinalaca .
2. Definicije i podele Forenzike
Forenzik
a- d
efinicije i podele
Forenzika je nauka koja je definisana kao oblast primene metoda fundamentalnih i primenjenih
nauka za obradu kriminalnih događaja.
Forenzika se razvijala u okviru medicine u prvim decenijama 19. veka, a od tog doba počinje aktivno
da se primenjuje prilikom policijskih istraga raznih zločina.
Forenzika ima koren u latinskom jeziku:
forensic
–sudski
Označava forum na kojem se u antičko doba raspravljalo o svim iznesenim činjenicama koje su
vezane za neko kriminalno delo.
Posle završetka rasprave iznela bi se sudbina osumnjičenog.
Definicija
Forenzička nauka ( forenzika), predstavlja primenu širokog spektra različitih nauka kako bi se dobili
odgovori na pitanja koja su od interesu za pravni sistem
Forenzika u najširem smislu podrazumeva primenu znanja i tehnologija iz različitih nauka u rešavanju
pravnih pitanja
2
Različiti naučni metodi u forenzici primjenjuju se za ispitivanje, komparacije i identifikacije bioloških
dokaza, tragova, supstanci, oružja i drugih dokaza u istražnom postupku, a obrađuju se po pravilu u
laboratorijima.
Upravo zbog toga forenzika nije jedinstvena nauka već se deli na više disciplina .
Podele forenzike
1) Prema naučnim oblastima čije metode primenjuje forenzika se deli na:
Forenziku fundamentalnih nauka i Forenziku primenjenih nauka
2) Prema oblastima u kojima primenjuje svoje metode forenzika se deli na:
- Kriminalističku forenziku
- Državnu forenziku
- Komercijalnu forenziku
3) Podela forenzike p
rema naučnim
oblastima čije metode primenjuje
:
Forenzika fundamentalnih nauka
Forenzička fizika,
Forenzička hemija,
Forenzička biologija,
Forenzička matematika.
Forenzika primenjenih nauka
Humana forenzika,
Socijalna forenzika,
Specijalne grane forenzike,
Forenzika digitalnih podataka,
Forenzičko inženjerstvo.
Humana forenzika:
Forenzička patologija,
Forenzička odontologija,
Forenzička antropologija,
Forenzička tafonomija,
Forenzička entomologija.
Socijalna forenzika
:
Forenzička psihologija,
Forenzička psihijatrija,
Modus operadi,
Profilisanje.
Specijalne grane forenzike
:
Pronalaženje nevidljivih otisaka prstiju,
Balistika,
Analize uzoraka mrlja krvi,
Forenzička genetika,
Serologija,
Tragovi obuće,
Tragovi guma,
Forenzička toksikologija,
Forenzička palinologija,
Ispitivanje dokumenata,
Finansijska forenzika
Forenzička teologija
4
Kriminalistička forenzika (KF) je samo drugi naziv za Kriminalističku tehniku (KT).
3. Pojmovi i objekti Kriminalistike
Pojmovi
K
riminalisti
č ke
forenzike
Kriminalni DOGAĐAJ (KD)
MESTO kriminalnog događaja (MKD)- kriminalistička scena, lice mesta, mesto zločina
DOKAZI
rezultati kriminalističko- forenzičke obrade
Kriminalni događaj –KD
:
1.ucinilac kd,
2.zrtva,
3.tragovi i predmeti
MESTO KD
Prostor u kome se odigrao KD.
Zatvoren ili otvoren prostor.
Zahteva posebne postupke obrade: obeležavanje,fotografisanje, skiciranje,..
Koriste se posebni forenzički metodi.
Upotrebljava se oprema koja omogućava identifikacije objekata na MKD.
DOKAZI
Posle izvršene obrade kriminalnog događaja forenzičar daje svoje mišljenje i nalaz koji u tom trenutku
imaju pravnu snagu u obliku dokaza za sudski postupak.
OBJEKTI KRIMINALISTIČKE FORENZIKE
Primarni objekti -gotovo uvek prisutni na MKD
Sekundarni objekti- retko prisutni na MKD
PRIMARNI OBJEKTI:
1.osobe,
2.predmeti,
3.tragovi
OSOBA:
1.ziva,
2.les,
3.ostaci
Osoba-kriminalistički aspekt
:
1.ucinilac kd,
2.zrtva,
3.ocevidac
Obeležja osobe
:
pravna - ime,prezime,državljanstvo,...
faktička - mesto i datum rođenja (smrti)
fizička - biometrijske karakteristike
PREDMETI:
1.odbaceni predmeti pravilne ili nepravilne geometrijske forme,
2.upotrebljeni predmeti(oruzje,orudje),
3.licni predmeti ucinioca ili zrtve(odeca,obuca)
TRAGOVI -
Poreklo
:
1.ljudski,
2.biljni i zivotinjski,
3.prirodni i vestacki
TRAGOVI
VELICINA
: mikro,makro,mega;
FORMA: 2D-otisak, 3D-utisak;
AGREGATNO STANJE: cvrsti, tecni, gasoviti
5
Najšira podela
HEMIJSKI SASTAV
: organski i neorganski
SEKUNDARNI OBJEKTI:
1.biljke;
2.zivotinje,insekti;
3.virusi,bakterije .
VIDLJIVOST: vidljiv, nevidljiv;
4. Klasični metodi identifikacija živih osoba u kriminalistici
OSOBA u kriminalistici
učinilac krivičnog dela
onemogućena da pruži podatke o sebi
ne želi da pruži podatke o sebi
žrtva masovnih katastrofa
leš i ljudski ostaci
Identifikacije
osobe u kriminalistici
Metodi identifikacija žive osobe
Metodi identifikacija leševa i ljudskih ostataka
METODI identifikacija žive osobe u kriminalistici
Klasični
Savremeni
Automatski
Klasični metodi
Sakaćenje
Žigosanje
Parada identifikacije
Antroppometrijski metod
Opis fizičkog izgleda lica i tela osobe
U 14. vek u Kini ,trgovci su uz pomoć boje radili otiske dečijih dlanova i stopala na papiru da bi
međusobno razlikovali malu decu
Do 18. veka na zapadu se identifikacija zasnivala uglavnom na „fotografskom pamćenju“
Metodi Alfons Bertjona (francuski policijski službenik i antropolog )- 1883. godine razvio je
antropometrijski metod (kasnije poznat kao bertjonaž). To je bio prvi precizni, poznati metod koji je
našao široku primenu u identifikaciji kriminalaca. Antropometrijski metod je zaslužan što je
biometrija postala grana nauke. Metod se bazirao na preciznom merenju širina i dužina glave i tela i
obeležavanju posebnih oznaka kao što su tetovaže ili ožiljci.
Otisci prstiju
5. Savremeni metodi –biometrijske identifikacije
Savremeni metodi
prepoznavanja osoba
Prepoznavanje pomoću identifikacionih dokumenata
Prepoznavanje preko sigurnosnog ključa
Prepoznavanje preko biometrijskih karakteristika
Prepoznavanje pomoću identifikaci
onih
dokumenata
Identifikacioni dokument predstavlja identitet osobe koja ga nosi:
identifikaciona kartica
pasoš
vozačka dozvola
kartica zdravstvenog osiguranja
Nedostatak ovog metoda je postojanje mogućnosti lažnog predstavljanja neke druge osobe ukoliko se
domogne tuđeg identifikacionog dokumenta
Prepoznavanje
preko sigurnosnog
ključ
a
7
7. Automatski metodi identifikacija živih osoba u kriminalistici
AUTOMATSKI identifikacioni METODI
Informacioni sistemi.
Koriste se digitalne forme biometrijskih karakteristika.
Digitalna slika je strogo uređena.
Dokazi se čuvaju u BAZI PODATAKA.
Identifikacija se vrši automatski.
Postupak identifikacije je veoma kratak.
Rezultat je verifikacija ili identifikacija
Koriste se jednomodulni sistemi ili višemodulni sistemi
AUTOMATSKI identifikacioni METODI
Crte lica (IFIS)
Otisak prsta (AFIS)
Zubi (ADIS)
Očna dužica (IRIS)
DNK
Retina BAZE PODATAKA
Uvo
Geometrija šake
Glas
Pokreti usane
Elektronski potpis
BIOMETRIJSKI sistemi
Prepoznavanja uzoraka pripremljenih za identifikaciju osoba zavise od specifičnih fizioloških
karakteroistika i karakteristika ponašanja
Biometrijski podaci se prikupljaju pomoću senzora koji ih pretvaraju u digitalni oblik i šalju na
analizu, a pomoću njih se stvara biometrijski uzorak koji reprezentuje pojedinu biološku
karakteristiku koja može posluži za identifikaciju osobe
BIOMETRIJSKI SISTEM:
SENZORSKI MODUL
Modul za reprezentaciju karakteristika
KOMPARATIVNI modul
Modul BAZA PODATAKA
Modul PRIKAZIVANJA
Automatska identifikacija
Moduli
senzor prikuplja podatke o pojedinoj osobi i pretvara ih u digitalni oblik
algoritmi za procesuiranje signala analiziraju podatke i pretvaraju ih u uzorak koji reprezentuje
karakterisku osobe
uzorci se odlažu u bazu podataka
algoritmi za upoređivanje upoređuju nove uzorke sa onima u bazi
rezultat upoređivanja može biti podudaranje ili nepodudaranje
Unimod
u lni
sistemi
Unimodalni sistemi koriste samo jedan biometrijski metod
Povoljni su i jednostavni, ali su podložni pogrešnim odbijanjima zbog nepovoljnih uslova očitavanja
- loše osvjetljenje ili nečistoća kod optičkih skenera.
U velikim populacijama neke biometrijske karakteristike nisu dovoljno jedinstvene za sve osobe.-
dve osobe mogu imati jako slično lice
Multimodulni sistemi
upotrebljavaju dva ili više biometrijskih metoda za identifikaciju
Svaki metod svojim algoritmom izračunava stepen poklapanja. Dobijeni stepeni se usklađuju i
donosi se konačna odluka.
