Ekološki menadžment - i
November 5, 2011
Prvi kolokvijum – pitanja:
1. Pijam ekoloskog menadzmenta
2. Ciljevi ekoloskog menadzmenta
3. Koristi od ekoloskog menadzmeta
4. Pojam i definicije zivotne sredine
5. Radna i zivotna sredina
6. Izvori i vrste zagadjenja zivotne sredine
7. Najznacajniji zagadjivaci vazduha
8. Posledice zagadjenja zivotne sredine
9. Ekologija – predmet i podela
10. Istorijski razvoj ekologije
11. Elementi opste ekologije
12. Ekosistem – biotop i biocenoza
13. Ekoloski faktori
14. Ekoloski faktori i zdravlje
15. Ekonomija, ekologija i zivotna sredina
16. Tehnologija i zivotna sredina
17. Ekoloska kriza
18. Pojam odrzivog razvoja
19. Kljucni elementi odrzivog razvoja
20. Globalni problemi zivotne sredine
21. Emisija, imisija i granicne vrednosti
22. Klimatske promene
23. Biodiverzitet
Sanja Rakićević Mirković
1
Ekološki menadžment - i
November 5, 2011
1. Pojam ekoloskog menadzmenta
Ekoloski menadzment je proces kojim se usmerava, planira, motivise, organizuje, koordinira i
kontrolise privredna ili neka druga aktivnost, u oblasti ekologije, u vezi sa ekologijom, na ekoloski
nacin ili radi ostvarivanja ciljeva koji su pre svega u domenu ekologije.
Ekoloski menadzment obuhvata one aktivnosti koje imaju ili bi mogle da imaju uticaj na zivotnu
sredinu.
Specificnosti ekoloskog menadzmenta su odredjene posledicama aktivnosti, koje se sprovode u okviru
menadzmenta, a koje imaju uticaj na zivotnu sredinu.
Ekoloski menadzment predstavlja sistem upravljanja zastitom zivotne sredine, s ciljem da se u
industriji i drugim granama uspostavi sistematizovan pristup koji obezbedjuje da se razlozi koji se ticu
zivotne sredine ugrade u biznis strategiju i praksu.
Strateski ciljevi ekoloskog menadzmenta su odredjeni u zahtevu za stvaranje pretpostavki za
optimalno uskladjivanje uslova vezanih za proizvodnju, trziste, potrosnju..., sa uslovima i zahtevima
koji se odnose na zastitu zivotne sredine. Odrzivi razvoj, u tom smislu, predstavlja opsti okvir
ekoloskog menadzmenta.
Ekolosko upravljanje je usmeravanje razlicitih nivoa organizacionih sistema, putem kontrole rizika, ka
postizanju opstanka ekosistema.
Ekomenadzment utice na praksu poslovnog i drzavnog upravljanja i prerasta u globalnu svest, da
postoji neophodnost da izvesni elementi ekolosnog menadzmenta postanu sastavni deo upravljanja, u
svim sferama privrednog i drustvenog zivota.
2. Ciljevi ekoloskog menadzmenta
Opsti ciljevi
vezani za zastitu zivotne sredine:
- Odrzivi razvoj
- Pravo coveka na zdravu zivotnu sredinu
- Kvalitet zivota
- Opstanak ekosistema
Konkretni ciljevi
pojedinih subjekata privredjivanja, vezanih pre svega za samu sustinu trzisnog
privredjivanja:
- Ostvarivanje profita u uslovima postojeceg stanja zivotne sredine
- Konkretne obaveze i ciljevi u vezi sa zivotnom sredinom
Najopstiji cilje je
ODRZIVI RAZVOJ.
Sa makroekonomskog nivoa posmatranja
– radi se o konceptu odrzivosti sa stanovista regiona,
drzava i cele planete i moze biti izrazavan razlicitim indikatorima.
Sanja Rakićević Mirković
2
Ekološki menadžment - i
November 5, 2011
4. Pojam i definicija zivotne sredine
Zivotna sredina
je ona u kojoj zivo bice zivi, kao u svojoj normalnoj spoljasnjoj sredini, bez koje
zivotno ne moze opstati, kojoj je prilagodjeno i individualno i preko prilagodjenosti vrste kao celine
kojoj pripada.
Spoljasnja sredina
(prostorno-funkcionalni sistem) je svaka sredina u kojoj se zivo bice nadje, bez
obzira na to sto nije njegova normalna sredina, ili sredina u kojoj ne moze opstati, vec se samo
zadrzati kratko vreme da bi iz nje pobeglo ili uginulo.
Svaka zivotna sredina je spoljasnja sredina, ali svaka spoljasnja sredina nije i zivotna.
Ekoloski faktori koji cine spoljasnju sredinu (svetlost, voda, vazduh, temperatura, hrana, hemijske
osobine, zemljiste, gravitacija, magnetizam, vatra, strujanje vazduha...)
- su promenljivi u vremenu i prostoru, a ziva bica su ovim promenama
na odredjeni nacin prilagodjena.
- imaju zajednicko i istovremeno delovanje, a
takodje medjusobno uticu jedni na druge izazivajuci promene
U spoljasnjoj sredini osim odnosa izmedju razlicitih faktora sredine, postoje i odnosi izmadju zivih bica
i same sredine. S toga u ekologiji postoje tri razlicita medjuodnosa u svakoj spoljasnjoj sredini:
1. Akcije
– uticaj spoljasnjih faktora sredine na ziva bica
2. Reakcije
– uticaji zivih bica na spoljasnje faktore
3. Koakcije
– uticaj samih zivih bica jednih na druge
Definicije zivotne sredine:
1.
ISO 14001, 14004
– Zivotna sredina je okruzenje u kome neka organizacija radi, ukljucujuci vazduh,
vodu, zemljiste, prirodne resurse, floru, faunu, ljude i njihove uzajamne odnose.
2.
Britanica
– Kompleks fizicki, hemijskih i biotickih faktora koji deluju na organizam ili ekolosku
zajednicu i konacno odredjuju njegovu formu i prezivljavanje.
3.
Zivotna sredina i odrzivi razvoj
– Kompleks svih uticaja vam odredjenog organizma, koji dolaze
od nezive prirode (fizicko-hemijskih faktora sredine), kao i od drugih zivih bica, a deluju sveukupno,
na mestu na koje organizam zivi.
4.
M
.
Djukanovic
–
Zivotna sredina je ekosfera koja je sastavljena od biosfere, sveta prirode i
prirodnih resursa, i tehnologije, sveta ljudskih izuma i stvorenih materijalnih vrednosti.
5.
EPA (Americka agencija za zastitu zivotne sredine)
– Zivotna sredina je zbir eksternih uslova koji
uticu na zivot, razvoj i prezivljavanje organizama. Ekologija je odnos zivih bice medjusobno i prema
okruzenju, ili proucavanje takvih odnosa.
6.
Zakon Republike Srbije
– Zivotna sredina je skup prirodnih i stvorenih vrednosti ciji kompleksni
medjusobni odnosi cine okruzenje, odnosno prostor i uslove za zivot.
Sanja Rakićević Mirković
4
Ekološki menadžment - i
November 5, 2011
5. Radna i zivotna sredina
Radno mesto obuhvata sva ona mesta na kojima radnici moraju da budu ili da dodju da bi obavljali
svoj posao, a koja su pod direktnom ili indirektnom kontrolom poslodavca.
Radna okolina je prostor u kome se obavlja rad i koji ukljucuje radna mesta, radne uslove, radne
postupke i odnose u procesu rada.
Radna sredina u mnogome utice na zivotnu sredinu, jer je neizostavni deo nje, sva zagadjenja i
opasnosti u radnoj sredini se direktno ili indirektno prenose na zivotnu sredinu ciji je ona deo.
6. Izvori i vrste zagadjenja zivotne sredine
Kvalitet covekove sredine podrazumeva relativno stabilnu odredjenost covekove sredine vecim brojem
medjusobno povezanih faktora iz cetiri osnovne oblasti:
1. Prirodnih i stvaranih resursa
2. Aktivnosti i procesa u sredini
3. Sredstava i mera za ostvarivanje ekoloske politike
4. Uticaja covekove sredine na drustveni razvoj
Kvalitet zivotne sredine je stanje zivotne sredine koje se iskazuje fizicki, hemijskim, bioloskim,
estetskim i drugim indikatorima.
Zagadjivanje zivotne sredine je unosenje zagadjujucih materija ili energije u zivotnu sredinu, izazvano
ljudskom delatnoscu ili prirodnim procesom, koji ima ili moze imati stetne posledice na kvalitet zivotne
sredine i zdravlje ljudi.
Za stanje zivotne sredine ili njeno zagadjivanje uvek je odgovoran neki zagadjivac, koji sprovodi neke
aktivnosti koje izazivaju promene stanja i uslova u zivotnoj sredini.
Te aktivnosti mogu biti:
1. Koriscenje resursa i prirodnih dobara
2. Procesi proizvodnje i prometa
3. Distribucija i upotreba materijala
4. Ispustanje zagadjujucih materija u vodu, vazduh ili
zemljiste
5. Upravljanje otpadom i otpadnim
vodama, hemikalijama i stetnim materijama
6. Buka i vibracije
7. Jonizujuce i
nejonizujuce zracenje
8. Udesi
Kapacitet zivotne sredine je sposobnost zivotne sredine da prihvati odredjenu kolicinu zagadjujucih
materija po jedinici vremena i prostora, tako da ne nastupi nepovratna steta u zivotnoj sredini.
Sanja Rakićević Mirković
5
