УВОД
Жутица (лат. ицтерус) је жућкаста пребојеност коже, мембрана вежњаче (коњунктиве)
преко беоњача, и других видљивих слузокожа изазвана хипербилирубинемијом или
повишеним новоима билирубина у крви. Хипербилирубинемија накнадно изазива и
повишење нивоа билирубина у екстрацелуларној течности, мокраћи и столици. Типично
концентрација билирубина у плазми мора да буде изнад 1.5 мг/дЛ[2] (>26µмол/Л), или три
пута већа од нормалне вредности која је апроксимативно 0.5 мг/дЛ[2], да би обојеност
постала видљива. У зависности од локализације патолошког процеса (у односу на јетру),
који ремети нормални физиолошки метаболизам билирубина жутица се дели на
прехепатичну, хепатичну и постхепатичну.
Жутица се често виђа код обољења јетре као што су: опструкција жучних путева,
хепатитис, цироза јетре или рак јетре, тумори дуоденума, хемолитичка анемија итд. Зато
је иктерус један од важних симптома у дијагностици опструкције билијарног тракта, на
пример код жучног каменца или рака гуштераче. Код појединих особа може се јавити и
тзв Дабин Џонсова жутица изазвана конгениталном (уређаном) хипербилирубинемијом.
Жутица није болест већ један од клиничких знакова који да се може појавити у многим
различитим болестима. Жутица је жућкаста пребојеност коже беоњаче и других видљивих
слузокожа, у неким заразним, незаразним и малигним болестима, које за последицу имају
појаву високог нивоа билирубина у крви. Боја коже и беоњача варира у зависности од
нивоа билирубина у крви. Када је ниво билирубина благо повишен, жутицу карактерише
жућкаста боја кожа. Када је ниво билирубин јако висок, пребојеност коже има тенденцију
преласка у браон боју.
Постоје 3 типа жутице:
хепатитис А
хепатитис Б
хепатитис Ц
2
Хепатитис А
Хепатитис А (епидемицни хепатитис, заразна зутица) је акутна упална болест јетре
узрокована малим РНК вирусом који се преноси фекално-оралним путем. Реч је о
прилично заразној болести која се може јавити спорадично или може бити епидемијских
појава, посебно у условима погоршавања санитарних прилика након поплава и других
природних катастрофа.
Распрострањеност
Појављује се у свим деловима света, али се ендемски, уз повремене епидемије, чешће
јавља у слабије развијеним и неразвијеним земљама света (нпр. земље Африке, Блиског и
Далеког истока, Средње и Јузне америке).
Пут преношења
У преносењу вируса Хепатитиса А основну улогу има феко- орални пут прененоса (болест
„прљавих руку“). Контактни пут преноса условљен је присутношћу свеже фекалне
контаминације на јагодицама прстију, па је тако пренос знатно олакшан код оних особа
које не перу руке сапуном. Деца су најподложнија овој зарази, мада је болест обично
блажег облика и краће траје. Поље вируса зависи од санитарног стања околине,
хигијенских навика и величине група у блиском контакту (нпр. Вртићи, школе, породице
и сл.). За разлику од земаља нижег хигијенског стандарда, хепатитис А се у развојеним
земљама побољшањем социоекономских услова живота јавља у каснијој животној доби.
Болест се може пренети и загађеном водом. Тада се хепатитис обично јевља у облику
масовних епидемија експлозивног карактера, а захваћене су све старосне доби. Хепатитис
А вирус може се ширити и зарађеном храном. Обично се ради о намирницама које не
пролазе термичку обраду или је она недовољна (нпр. сирове или недовољно термички
обрађене шкољке које потичу из контаминиране воде), односно, загађење настаје након
додатних манипулација (стога је важно контролирати особе које раде са храном). Мало је
доказа о постојању ризика преноса ХАБ хетеросексуалним контактом, док је код
хомосексуалних мушкараца учесталост анти- ХАБ висока. Паренерални пренос ХАБ као
хомосексуалних мушкараца учесталост анти- ХАБ висока. Парентерални пренос ХАБ
путем крви је могућ, али изузенто ретко. Човек је једини резервоар вируса хепатитиса
А(оболели може да зарази друге особе у фази инкубације и у акутној фази болести).
Заражене особе могу да пренесу вирус на друге људе две недеље пре него сто се код њих
појаве ссимптоми. Па до недељу дана после појаве зутице (све заједно око три недеље).
4
Хепатитис Б
Хепатитис Б је вирусна, заразна болест која напада јетру. У најблажим случајевима,
заражене особе нити не знају да у себи носе вирус и болест се може повући у року од 6
месеци. Но, неки људи могу бити носиоци вируса остатак свога живота и на тај начин
преносити вирус људима с којима су у контанту.
Особе које постану носиоци могу развити цирозу јетре, болест која оштећује јетрено ткиво
и функцију, а имају и већу шансу за настанак карцинома јетре. Занимљиво је споменути да
је хепатитис Б вирус око 100 пута инфективнији од вируса ХИВ, те је стога већа шанса за
добивање те инфекције приликом полног односа без заштите.
Карактеристике ХБВ
Дуга инкубација (50-160 дана), парентерални пренос.Најчешћи начин преноса је
инокулација (инекције, трансфузије), али и контакт с другим зараженим предметима
(тетоважа, рањавања, озледе).
Може се пренети и слином и полним путем, а чини се могући пренос непарентералним
путем.
Сматра се тежом болести од хепатитиса А, постоји могућност хроничног облика болести.
Три морфолошке структуре одговарају тзв. аустралија антигену:
Честица промера 22 нм, честица истог промера али различите дужине, комплекснија
честица тзв. Данеово телешце (у бити ХБВ).Аустралија антиген је у бити површински
антиген ХбсАг.
ХБсАг и анти-ХБс се могу доказати серолошким методама (најосетљивије су
радиоимунолошка и ензиматска).Носиоци ХбсАг су извор заразе за околину.
Унутрашња језгра вируса (ХБц-Аг) нормално се не налази у серуму, док налаз антитела
против вирусне језгре (Анти-ХБц) упућује на активно размножавање вируса. Ова антитела
су присутна на почетку јављања клиничких симптома, потом њихова разина поступно
опада. Трећи антиген који се налази код ове инфекције је пептид из вирусне језгре (ХБе-
Аг), чије је присуство значајно у продукцији виралне ДНА полимеразе. Налаз ХБе-Аг у
серуму означава јаку вирусну репликацију и снажну инфективност крви, а говори у
прилог високог ризика за настајање кроничне болести јетре. Супротно томе налаз
антитела против е-антигена (Анти-ХБе) означава мању инфективност и уобичајено вреди
као прогностички маркер за доброћудни тек болести.
Вирус хепатитиса Б спада у ДНК вирусе, породицу хепадна вируса .
