Miloš Crnjanski -
1
SADRŽAJ
Sadržaj................................................................................................01
1.
Uvod..........................................................................................02
2.
Biografija...................................................................................03
3.
Alaliza pesama..........................................................................14
3.1. Sumatra.............................................................................14
3.2. Serenata............................................................................17
3.3. Život.................................................................................19
3.4. Stražilovo..........................................................................21
3.5. Himna...............................................................................25
4. Zaključak.....................................................................................27
Literatura............................................................................................28
Miloš Crnjanski -
2
1. Uvod
otpuno novim stihom i sa puno emocionalne gorčine on je tada kazivao svoj bunt,
opevao besmislenost rata, retko negirao vidovdanske mitove i sarkastično ismevao
zabludu o "zlatnom veku" koji je obećavan čovečanstvu. Snagom svoje sugestivne
pesničke reči on je mnoge vrednosti građanske ideologije pretvarao u ruševine, ali na tim
ruševinama nije mogao niti umeo da vidi i započne novo. Crnjanski je i u stihu i u prozi tih
poratnih godina bio snažan sve dok je u njemu živeo revolt na rat. Ali su se vremenom takva
sećanja stišala, pa kad je svoj pesnički brod trebalo jasno da uputi i povede, Crnjanski je i
dalje lutao i posrtao, približavajući se idealima srpske buržoazije preplašene blizinom
proleterske revolucije.
P
Miloš Crnjanski -
4
Život
Crnjanski je rođen 26. oktobra 1893. godine
u Čongradu, u Austrougarskoj (danas Mađarskoj), u
osiromašenoj građanskoj porodici. Otac Toma bio je niži
činovnik koji je zbog svog temperamentnog zastupanja srpske
manjinske politike „prognan“ iz Banata, iz Ilandže (koju je
Crnjanski nazivao Ilančom, po njenom starom nazivu) u
Čongrad. Majka mu se zvala Marija Vujić i bila je rodom
iz Pančeva. Miloš Crnjanski je od 1896. odrastao
u Temišvaru, u patrijarhalno-rodoljubivoj sredini koja će mu
kult Srbije i njene prošlosti usaditi u dušu kao najdražu
relikviju. Najdublje i najtrajnije senzacije svojih dečjih i
dečačkih godina doživljavao je u tipično srpskim nacionalnim
i verskim sadržajima: crkvena škola, ikona svetoga
Save, tamjan, pravoslavno srpsko groblje sa ritualom sahrane
i zadušnica, večernje priče i pesme o Srbiji, hajdučiji i
nabijanju na kolac - sve se to u dečakovim emocijama pretvaralo u trajan nemir i nepresušan
izvor nada, radosti, sumnji, razočaranja i podizanja.
Miloš Crnjanski je osnovnu školu završio u srpskoj
veroispovednoj školi kod učitelja Dušana Berića u
Temišvaru. Maturirao je u temišvarskoj gimnaziji kod
katoličkih fratara pijarista.
Godine 1913. upisao je studije medicine
u Beču koje nikada neće završiti.
Slika 2.2. Petogodišnji Miloš Crnjanski u
Temišvaru 1898.
Miloš Crnjanski -
5
Prvu pesmu „Sudba“ Crnjanski objavljuje u somborskom dečjem listu „Golub“ 1908.
godine. 1912. usarajevskoj „Bosanskoj vili“ štampane je
njegova pesma „U početku beše sjaj“.
Vest o ubistvu austrougarskog
prestolonaslednika Franca Ferdinanda zatekla ga je
u Beču. Na samom početku Prvog svetskog
rata Crnjanski je doživeo odmazdu austrijskih vlasti
zbog Principovih revolverskih hitaca u Sarajevu, ali
umesto tamničkog odela obukli su mu uniformu
austrougarskog vojnika i poslali ga na galicijski front
da juriša na Ruse, gde je uskoro ranjen. Veći deo
vremena od 1915. iz tih tragičnih ratnih dana
Crnjanski provodi u samoći ratne bolnice u Beču, više
uz miris jodoforma nego baruta, da bi se tek pred sam
kraj rata obreo i na italijanskom frontu. U njegove
uspomene neizbrisivo su se utisnuli prizori ratne
pustoši. "... Front, bolnice, pa opet front, i ljubavi,
svuda ljubavi, za hleb i za šećer, sve mokro, sve kiša i
blato, magle umiranja" – to su bila viđenja života u kojima je sazrevao mladi Crnjanski.
1916. radi u Direkciji državnih železnica u Segedinu. Sledeće godine je vraćen u
vojsku i prekomandovan u Komoran i Ostrogon.
U Beču 1918. upisuje Eksportnu akademiju.
Trideset miliona nedužnih mrtvih ljudi
našlo je mesta u antiratnim stihovima ovog
nesrećnog mladog ratnika koje je on iz rata doneo
u svojoj vojničkoj torbi, prvo uZagreb, a zatim
u Beograd, gde se najduže zadržao. 1919. u
Beogradu se upisuje na Univerzitet gde studira
književnost i uređuje list „Dan“.
Slika 2.4. Crnjanski - vojnik (1914)
Slika 2. 3. Miloš Crnjanski- Autoportret
Miloš Crnjanski -
7
Književno stvaranje Miloša Crnjanskog
u tom periodu bilo je krupan doprinos naporu
njegove generacije da se nađe nov jezik i izraz
za nove teme i sadržaje. Govoreći o literarnom
programu svoje pesničke generacije, on je
pisao: "Kao neka sekta, posle tolikog vremena,
dok je umetnost zančila razbibrigu, donosimo
nemir i prevrat, u reči, u osećaju, mišljenju.
Ako ga još nismo izrazili, imamo ga
neosporno o sebi. Iz masa, iz zemlje, iz vremena prešao je na nas. I ne dà se ugušiti...
Prekinuli smo sa tradicijom, jer se bacamo strmoglavo u budućnost... lirika postaje strasna
ispovest nove vere." Potpuno novim stihom i sa puno emocijalne gorčine on je tada kazivao
svoj bunt, opevao besmislenost rata, jetko negirao vidovdanske mitove i sarkastično ismevao
zabludu o „zlatnom veku“ koji je obećavan čovečanstvu. Snagom svoje sugestivne pesničke
reči on je mnoge vrednosti građanske ideologije
pretvarao u ruševine, ali na tim ruševinama nije
mogao niti umeo da vidi i započne novo.
Crnjanski je i u stihu i u prozi tih poratnih
godina bio snažan sve dok je u njemu živeo
revolt na rat.
1920. upoznaje se sa Vidom Ružić sa
kojom će se 1921. i venčati. Iste godine
Crnjanski sa Vidom odlazi u Pariz i Bretanju, a
u povratku putuje po Italiji. 1922. je bio
nastavnik u pančevačkoj gimnaziji, iste godine
je stekao diplomu na Filozofskom fakultetu u
Beogradu.
Između 1923. i 1926. profesor je gimnazije u
Beogradu i saradnik uglednog lista „Politika“.
Slika 2.8. Miloš Crnjanski na slici Petra Omčikusa
Slika 2.7. Kuća Miloša Crnjanskog
