СКРИПТА ИЗ САВРЕМЕНИХ ДЕМОКРАТИЈА
Нови Пазар, 2014
1.
Značaj proučavanja zapadne demokratije
Постоји више разлога због чега је значајно проучавање западне демократије:
Прво-
Западна демократија представља најразвијенији вид демократско-политичког
уређења друштва и стога није случајно што је служила и још увек служи као узор
многим другим земљама у њиховом трагању за одговарајућим моделом демократске
организације друштва.
Друго-
проучавање, нарочито компаративно, има за циљ да анализом и
интерпретацијом сличности и разлика како између европских демократских система и
неевропских типова система тако и између поједних европских демократских система
међусобно, омогући боље разумевање основних политичких процеса западне
демократије. Што се тиче разлика између западних демократија и других незападних
поредака, оне су прилично изражене и видљиве. Тако, на пример, од четири велике
западно европске демократије, Велика Британија и Француска имају дугу, више него
двовековну, демократску традицију, док су Немачка и Италија имале кратке
демокретске интервале пре успостављања демократских поредака после Другог
светског рата.
Најзад у Великој Британији, успостављање и развој демократије текли су напоредо са
постојањем и функционисањем монархије, док се демократска трансформација
великог броја европских политичких система одвијала у контра позицији и коначном
одбацивању монархије.
Треће-
Политичка наука не може веровати на реч протагонистима струје западне
демократије, без критичког пропитивања стварног домашаја, резултата и
апликативности тог модела на друга подручја и средине савременог света.
Четврто-
значај проучавања западне демократије почива и у томе што разумевање
суштине демократије, па и западне демократије као њеног најразвијеноијег практичног
вида, доприноси сагледавању могућности развоја поједнинаца и друштваи отуда
представља извор мотивације и енергије у одбрани и узгоју демократије нарочито у
мање развијеним или неразвијеним друштвима.
Пето-
иако недовољно запажена и истицана, стоји чињеница да се нарочито у тежим
социјалним и историјским околностима, које су најчешће и разлог бројних
незадовољстава са домаћим стањем, велики број народа прибегава претераном
хваљењу других политичких поредака, држава, демократија и политика
.
Шесто-
са пуно основа може се предпоставити да демократски поредак повољно
утиче на економски развој.
3. Модели демократског система
Када је реч о самом значењу појмова теорије и модела, треба рећи да ту има
различитих гледања и интерпретација.
Једни
те термине и појаве користе
синонимично,
други
их мање или више разликују, а
трећи
сматрају да је појам модела
сувише дифузан и неупотребљив.
Под моделом се подразумева како кажу Рани и Кендал „ментална слика“ суштинске
природе демократије односно основних обележја или принципа, на основу којих је
могуће разликовати демократски систем од других система.
Моделом, као типом владавине одстрањују се све његове несуштинске и нерелевантне
особине и систем владавине своди се на његове принципе организације који га чине
различитим од других система владавине, попут монархије или аристократије.
Модел
је нешто што се налази на средини између идеалног концепта и емпиријског,
односно конкретног демократског система.
Он не представља нужно концепцију најбоље или најбоље могуће владавине већ
могуће демократске владавине, то могуће значи прекорачење граница постојећег.
Садржи вредности или слојеве које нису дате већ задате.
Ако би се све особине желеле изразити у нешто опширнијем и функционалнијем
смислу могло би се рећи да се демократија одликује следећим обележјима:
Прво-
кључна особина демократије је њена видљивост или провидност.
Друго-
у једном демократском друштву обим и радијус дејства државе и политичког
подсистема је ограничен у односу на друге подсистеме друштва какви су нпр.
Економски или културни подсистем.
Трећи-
значајно обележје демократије је принцип владавине права или ограничености
државе правом.
Четврти-
кључни елемент демократије јесу слободе и права грађана које омогућавају
не само лични избор одговарајућих актовности и опредељења прилагођен посебним и
сопственим условима већ и избор одговарајућих социјалних и политичких
институција.
( Не само грађанска и политичка већ и економска и социјална па и култрна права).
Пето-
Политичка једнакост- подразумева да сваки грађанин има исту прилику да
ућествује у процесу политичког одлучивања, посредно или непосредно.
Шетсо-
одговорност носилаца политичке власти и конкретне механизме за
остваривање те одговорности.
