I RAZVOJ PRAVA
1.TRI EPOHE RIMSKOG PRAVA
1. Do punskih ratova –
Ius civile vetus, antiquum
2. Od punskih ratova, principat – klasicno pravo (
ius honorarium, ius gentium
)
3. Dominat –
postklasicno pravo
2.STARO CIVILNO PRAVO
- U svakoj ljudskoj zajednici postoji neko pravilo ponasanje, otuda izreka ‘
’Ubi societas ibi
ius
– gde je drustvo, tu je i pravo’’. I najstarije rimsko pravo vrlo rano izdvaja pojam pravo-
ius
, od
ostalih drustvenih pravila ponasanja:
ritus
– norme povezane sa religijskim kultom,
fas
-ostala
religijska i magijska pravila ponasanja,
mores
-obicaji. Od ove reci nastala je i nasa rec moral, ali je
mnogo manje povezana sa pravom. U Rimskoj republici nepostovanje mores je sankcionisao censor
beleskom
nota censoria
ili umanjenjem politickih prava.
- Osobine starog civilnog prava
: nerazvijenost, veza sa religijom, formalizam, apstraktnost,
nacelo odmazde, konzervativnost
-Izvori starog civilnog prava
1)
Obicaji (consuetudo)
nastaju dugotrajnim ponasanjem jednoobraznog ponasanja ljudi. Kad se
izgradi svest da je takvo ponasanje obavezno
(opinion necessitatis
) obicaj postaje pravna norma.
Skup pravnih normi cini obicajno pravo. Obicaji su izvor prava jedino onda kada je neka norma
nesumnjivo civilna i kada ne moze da se poveze ni sa jednim zakonom.
2)
Leges regiae (zakoni)
3)
Zakon XII tablica
donet je 451. godine. Izabrano je deset ljudi koji ce napisati zakone (decemviri
ligibus scribundis).Ispisali su zakone na deset tablica, zatim su izabrani novi koji su napisali jos dve
tablice. U galskom pozaru tablice su izgorele, i najpouzdanijom rekonstrukcijom smatra se Selova.
1,2,3 tablica –sudski postupak
4,5 –porodicno I nasledno pravo
6,7 – imovinski odnosi
8,9 – delikti
10 – sahranjivanje
11,12 – raznovrsni sadrzaj
Pocinje pravilima u nekoliko reci:
Si in ius vocat, ito.
Ni it, antestamino: Igitur em capito
– Ako
je neko pozvan na sud, neka ide. Ne ide li, neka se posvedoci: Potom neka ga privedu.
4)
Tumacenje (interpretatio)
Posto je najstarije pravo bilo nepisano, neko je trebao da ga pamti I
daje obavestenja o njemu. To su radili
pontifices
. Sa pojavom pismenosti oni su poceli da stvaraju
arhivu koja se sastojala od zapisanih pravnih pravila I odgovora koje su davali zainteresovanima –
libri pontificales
.
Pontifici su davali savete –
respondere
, I pomagali da se pravilno obave formalnosti pravnih
poslova –
cavere
.
3.KLASICNO PRAVO
-Klasicno pravo
obuhvata poslednja dva veka republike i ceo period principata. U poslednja
dva veka republike pravo stvaraju magistrati I zato se to pravo naziva
ius honorarium
, doba
honorarnog (pretorskog) prava, a principatu njihova uloga opada i pravo stvaraju pravnici, pa je to
doba pravnickog prava.
1
-Pravnici
(iuris prudentes – poznavaoci prava) su npbili koji pruzaju gradjanima besplatne
pravne usluge za koje su u starom civilnom pravu bili nadlezni svestenici. Njihove osnovne
aktivnosti su:
-
cavere
–pomazu da se ispravno obave formalnosti pravnih poslova
-
respondere
– daju odgovore na pitanja o pravnim resenjima za sporne situacije
-
agere
– pomaganje strankama u vodjenju spora
-
instutuere
– okupljanje I poducavanje ucenika
-Istorija jurisprudencije
moze se podeliti na tri perioda: republika, doba dveju skola i epoha
Antonina i Severa.
1.
Veteres
, sto znaci stari se nezivaju svi pravnici koji su radili pre kraja. Najznacajniji
pravnici iz ovog perioda su: Tiberije Korunkanije, Sekst Elije (objavio prvu pravnu knjigu iz tri
celine: teksta zakona XII tablica, njegovih tumacenja ili response I zbirke legisakcija koja je nazvana
Aelianum), Katon Cenzor, Katon Licinijan. Krajem II veka pre n.e. radila su tri pravnika koja su
smatrana osnivacima ius civile: Manije Manilije, Marko Junije Scevola cije tri knjige o civilnom
pravu pokazuju helenisticki uticaj i pisane su u obliku dijaloga i Marko Junije Brut. Najugledniji
pravnik republike bio je Kvint Mucije Scevola koji je napisao raspravu o ius civile.
Njegovi ucenici Ciceron i Gaj Akvilije Gal.
2.
Sabinijanci i prokuleanci
. Od Avgusta pravnici pripadaju jednoj od dveju skola,
sabinijanaca ili prokuleanaca. Osnivac
sabinijanaca
bio je Masurije Sabin. On je napisao komentar
civilnog prava po uzoru na Scevolu. Znacajan je takodje I njegov naslednik Gaj Kasije Longin, koji
je bio toliko cenjen da se nekad ova skola naziva I kasijanskom.
Od
prokuleanaca
znacajni su Naracije Prisk, Pegaz i dva Celza.
3.
Zlatno doba
– U doba Hadrijana prestaje razlikovanje dve skole. Znacajni pravnici su:
Salvije Julijan cije je najvaznije delo Digesta u 90 knjiga. Sekst Pomponije, Gaj (institucije),
Papinijan (Responsa), Ulpijan, Pavle, Modestin.
-Pravnicke knjige:
1) Elementarna dela (prirucnici
): najvazniji su institutions, elementae, i regulae – pregledi
osnovnih pravnih pravila.
2) Radovi enciklopedijskog karaktera
: obuhvataju celokupno pravo. Nazivani su digesta ili
ententiae.
3) Komentari
: Postojale su dve vrste komentara
: libri ad edictum
komentarisu ceo sadrzaj
edikta, a komentari koji se oslanjaju na Sabinijev ili Scevolin komentar nazivaju se Libri ad Quintum
Mucium ili Libri ad Sabinum.
4) Zbirka resenja pojedinacnih slucajeva
: mogu biti pravna misljenja (responsa), diskusija
izmedju profesora i ucenika (disputationes) ili odgovora na pitanja u toku nastave (quaestationes).
5) Monografije
– dela posvecena uzim temama kao sto su pojedini zakoni.
-Osobine jurisprudencije:
kazuisticki metod, argumentum a contrario, analogija, intuicija,
iskustvo.
Responsum
– resenje konkretnog slucaja
‘’Des nihi factum, dabo tibi ius’’
– Daj mi cinjenice, dacu ti pravo.
-Izvori klasicnog prava:
1)
Leges (zakon)
- Njima su smatrane sve odluke narodne skupstine. Sazivane su do 96.
godine, i izglasale su oko 800 zakona. Zakone su predlagali magistrati na skupu gradjana
(contio
).
Zatim oo predlogu zakona raspravlja senat koji treba da odobri konacni tekst predloga (
rogatio
), a
potom se izjasnjava skupstina. Zakon sadrzi tri dela:
praescriptio
– naziva se ime magistrata
predlagaca,
rogatio
–predlog i
sanctio
– posledica u slucaju nepostovanja zakona.
Kada sankcija izostane takav zakon se naziva
lex imperfecta
Kada zakon ponistava pravne posledice nedozvoljenih radnji naziva se
lex perfecta
2
4. POSTKLASICNO PRAVO
-Izvori postklsicnog prava jesu
leges
– carske konstitucije i
ius
– pravo nasledjeno iz
principata ukoliko nije delo vladara.
1) Leges –
‘’Sve sto princeps odluci ima snagu zakona – Quod principi placuit legis
habet vigorem’’
2) Ius – Posto su se cesto pred sudom koristili komentari dela, a ne originalna, Konstantin je
doneo 321. god,
Zakon o kasiranju
(Lex cassationis
) – Zabranjeno je sudijama da svoje presude
zasnivaju na Pavlovim i Ulpijanovim beleskama (notae) uz Papinijanova dela
-Teodosije II i Valentinijan III su doneli 426. godine
Zakon o citiranju (Lex citationis).
Po
njemu sudije su duzne da poznaju dela petorice pravnika – Papinijana, Pavla. Ulpijana, Gaja i
Modestina (senat mrtvih).
-Pravni zbornici pre Justinijana
1)Zbornici leges –
Ovi zbornici sadrzali su carske konstituicije.
Prvi zbornik je
Codex Gregorianus
, koji je sadrzao reskripte od Hadrijana do Dioklecijana.
Drugi je
Codex Hermogenianus
koji je dodatak prvom I sadrzi Dioklecijanove reskripte iz naredne
dve godine.
Treci je
Codex Theodosianus
koji je izdao Teodosije II.Zbornik sadrzi preko 3000 konstitucija od
Konstantina nadalje.
2)Zbornici ius i leges –
Ove zbirke sadrze misljenja pravnika i carskih konstitucija.
Prvi zbornik ovog tipa je
Fragmenta Vaticana
.
Drugi zbornik je
Collatio legume moosaicarum et romanarum.
Treci je
Consultatio veteris cuiusdam iurisconsulti.
-Justinijanova kodifikacija
1) -
Prvi kodeks bio je
Codex Iustinianus
, objavljen 529 godine. Komisiju koja je sastavljala kodeks
cinilo je 7 clanova, na celu sa Tribonijanom.
2) -
Digesta
. Sastavila ju je komisija od 11 advokata, cetiri profesora i jednog cinovnika. Stupila je
na snagu 30.12.533. godine. Svaka od 50 knjiga podeljena je na naslove, titulus. Naslovi sadrze
odredjeni broj odlomaka (fragmenti). Ima preko 400 naslova i 9000 odlomaka. Digesta je sacuvana u
vise rukopisa. Najbolji medju njima se nalazi u Firenci i zato nosi naziv Florentina.
3) -Institutiones.
Ovo je bio udzbenik za pocetnu nastavu, na kom su radili Teofil i Dorotej.
Medjutim oni su u osnovi samo preradili Gajeve institucije. Sastoje se iz 4 knjiga, svaka od njih deli
se na naslove, naslovi na paragrafe. Od Gajevih se razlikuje samo poslednja knjiga
4) -Codex Iustinianus repetitiae
praelectionis je novi kodeks koji je stupio na snagu krajem 534.
godine, i sastavili su ga Tribonijan uz pomoc Doroteja i trojice advokata. Podeljen je na dvanaest
knjiga, a one na naslove.
5) -Novelae.
Odmah po donosenju novog kodeksa Justinijan je poceo da donosi nove konstitucije.
One nisu sacuvane u jedinstveni zbornik, vec u privatnim zbirkama i zovu se novele. Sacuvano ih je
175.
4
5.RIMSKO PRAVO U SREDNJEM I NOVOM VEKU
1) Glosatori
. Prvi profesor univerziteta u Bolonji bio je Irnerije. On je delatnost ovog
univerziteta usmerio na rimsko pravo. I on i njegovi naslednici su pre svega bili predavaci, ali su
proucavajuci Justinijanove zbornike na marginama ili izmedju redova upisivali svoje beleske, koje
su se nazivale glose. Po tome su nazvani glosatorima. Za njih je justinijanova kodifikacija
ratio
scripta
– pisani razum, dogma koju samo treba razumeti logickim instrumentima. Njih nije zanimala
praksa, ali su ipak njihovi mnogobrojni ucenici nakon zavrsetka univerziteta radili i u praksi
primenjivali znanje koje su stekli na univerzitetu. Tako je poceo process prihvatanja, recepcije,
rimskog prava. Irnerija su nasledili Martin, Bulgar, Jakob i Hugo, nazvani cetiri doktora. Najvaznije
delo glosatora bila je zbirka glosa koju je objavio Akurzije –
Glossa ordinaria
.
2) Postglosatori (komentatori).
Posle Akurzijeve glose nacin rada italijanskih pravnika se
menja. Umesto sazetih glosa, oni sada pisu opsirne komentare po kojima su i nazvani
komentatorima. Vazna je takodje i njihova orijentacija prema praksi – oni sada daju pravna misljenja
sudovima i drugim organima koji su primenjivali pozitivno pravo, pa se cesto nazivaju i savetnicima
–
consiliatores.
Njihov pristup izucavanja rimskog prava se prosirio Evropom i poznat je pod
nazivom
mos italicus.
Osnovna obelezja tog metoda bili su dogmatizam i odsustvo istorijsko-
kritickog odnosa prema rimskom pravu. Oni su se oslanjali na glose, a ne na originalne izvore.
3) Skola elegantne jurisprudencije
. Za razliku od glosatora i postglosatora pripadnici ove
skole su usmereni na praksu. Pored toga, oni za razliku od njih, proucavaju izvorne tekstove rimskog
prava. Svoja dela pisali su klasicnim a ne srednjevekovnim latinskim jezikom, stoga se nazivaju
skolom elegantne jurisprudencije. Takodje, ova skola nosi naziv i stara istorijska skola, jer su prvi
stvorili novu naucnu disciplinu – pravnu istoriju. Njihov metod se nasuprot italijanskom, naziva
mos
galikus
, francuski metod. Njihov cilj bio je da izvorno rimsko pravo zazivi u praksi, ali u tome nisu
uspeli, jer je opste pravo bilo bolje prilagodjeno drustvenim potrebama. Glavni predstavnik ove
skole je Zak Kizas. On je otkrio istorijske slojeve u Digestama, i prve interpolacije. Rad na
interpolacijama je nastavio Antoan Favr. Deni Godfroa je objavio prvo stampano izdanje
Justinijanove kodifikacije pod nazivom Corpus iuris civilis.
4) Skola prirodnog prava.
Holandski pravnik Hugo Grocije je napisao delo De iure belli ac
pacis, o pravu rata i mira. Tim delom osnovao je novu pravnu discipline – medjunarodno javno
pravo. Istovremeno, primenio je novi metod – mos geometricus i oziveo pojam prirodnog prava. Po
misljenju pripadnika ove skole, prirodno pravo je skup normi koje su se saznale razumom kao
saglasne ljudskoj prirodi. Ono vazi uvek i svuda. Pozitivno pravo kodifikacijom mora biti
dovoedeno u saglasnost sa prirodnim pravom. Znacajnu ulogu u prirodnom pravu ima drustveni
ugovor – sporazum kojim ljudi pri stvaranju drzave pristaju na ogranicenje slobode, pod uslovima da
im drzava garantuje one slobode koje su zadrzali. Dakle, stvara se pojam ljudskih prava.
5) Istorijska pravna skola.
Javlja se kao reakcija na skolu priorodnog prava. Osnovno
obelezje ove skole je shvatanje prava kao proizvod nacionalne istorije. Pravo, dakle, nastaje kao
izraz nacionalnog duha. Najpre je to obicajno pravo.Zatim pravnici to pravo usavrsavaju, i tek onda
sledi treca faza-kodifikacija prava. Pripadnici ove skole koristili su metod mos germanicus.
Najznacajniji su Savinji, Girke. Pripadnici ove skole nazvani su pandektistima, jer su se orijentisali
na Justinijanovu kodifikaciju kao izvor pozitivnog prava. Vecina je cak smatrala da je rimsko pravo
posle recepcije nemacko nacionalno pravo.
6) Moderna pravna romantistika.
Prvi istrazivac ciji je rad posvecen rimskom pravu kao
istorijskoj tvorevini, a po metodoloskim metodama se moze smatrati modernim bio je Rudolf Jering,
koji je u pocetku bio pripadnik istorijske skole. Medjtim, u nekoliko navrata on napusta njena
ucenja. Drugi znacajni prestavnici su Teodor Momsen i Ota Lenela.
-Recepcija.
Pod recepcijom se podrazmeva prihvatanje stranih normi u vazecem domacem
pravu. Najvazniji primer jeste recepcija Justinijanove kodifikacije u srednjevekovnim evropskim
drzavama. U nekim drzavama rimsko pravo se i ranije smatralo vazecim, jer je bilo njihovo vazece
pravo (Italija, juzna Francuska, sveto rimsko carstvo). Recepcija je mogla da se ostvaruje i
via facti
5
-Vrsenje prava
Imalac prava ne mora da se ponasa u skladu sa svojim ovlascenjima. Ako ipak vrsi svoje pravo on
suzava mogucnosti drugih lica da se ponasaju kako bi inace mogla. U nekim slucajevima vrsenjem
svog prava moze cak drugima i naneti stetu.
Vazilo je opste nacelo
da onaj ko vrsi svoje pravo nikome ne skodi – Qui suo iure utitur
neminem laedit.
Gaj kaze
- Ne smemo zloupotrebljavati svoje pravo – Male enim iure nostro uti non debemus.
Poseban problem vrsenja prava je kolizija (sukob) prava – kada dva lica imaju ista prava prema
istom objektu. Situacija je resavana na dva nacina:
1) U nekim slucajevima primenom nacela:
‘’ stariji u vremenu je jaci u pravu – prior tempore
potir iure’’
– subordinacija.
2) U nekim srazmernim ogranicavanjem vrsenja prava – koordinacija. Kada se npr potrazivanja
naplacuju prodajom imovine duznika, poverioci se namiruju srazmerno vrednosti svojih
potrazivanja.
7
