III-kol. Kultura i oblici duhovne kulture
Kultura moze se definisati samo na relaciji covek-priroda-drustvo.
Pod kulturom podrazumevamo skup svih onih pojava i tvorevina koje je
covek proizveo svojom materijalnom i duhovnom aktivnoscu. Kultura je deo
ljudskog drustva i cinilac njegovog kretanja i mnjenja. Kultura je i
komponenta strukture licnosti cinilac njenog angazovanja i usmeravanje
ponasanja.
Materijalnu kulturu cine proizvodna sredstva i ostale materijalne
tekovine. Materijalnoj kulturi pripada samo ono sto je rezultat covekovog
rada, ono sto je rezultat ljudskog iskustva vezanog za materijalne proizvode
coveka.
Duhovna kultura osmisljava covekovu egzistenciju, omogucuje
kontinuitet, promene i napredak i zajedno sa stvaralastvom predstavlja ulsov
bez kojeg se ne moze zamisliti covekov zivot.
Kultura globalnog drustva je nivo na kojem se kultura najcesce
posmatra. U savremenom drustvu u smislu kulture globalnog drustva
mozemo govoriti o nacionalnim kulturama. Zajednicka kultura je jedna od
odrednica svake nacije. Osnova za stvaranje nacionalnih kultura su
zajednicki jezik, religija, i zajednicka istorija koja se oblikuje kao skup
nacionalnih mitova i legend.
Potkultura je pojam koji je u sociologiji prihvacen na osnovu saznanja
da kultura nije potpuno jedinstvena pojava. Potkultura se odredjuje kao skup
vrednosti, pravila i ponasanja koje clanovi neke grupe usvajaju, preferiraju,
postuju i ciji razvitak podsticu. Potkultura ne mora da protivreci i da se
suprotstavlja sirem globalnom sistemu i ona ne znaci izolovanost vec
raznolikost.
Protivkultura nastaje iz potkultura ukoliko izvesni oblici ponasanja
dodju u manji ili veci sukob sa bitnim ciljevima kulture. U svojoj sustini,
protivkultura predstavlja prestupnicke ili devijantne odnosno delikventne
oblike ponasanja.
Masovna kultura je analiticka kategorija koja se upotrebljava za
oznacavanje niza osobenosti savremenog drustva. Masovno drustvo sa
svojim obelezjima pretpostavlja novi nacin zivota koji raskida tradicionalne
ljudske veze. Jedna od bitnih karakteristika je i ekspanzija sredstava
masovnog komuniciranja i jacanja njihovog uticaja na oblike misljenja i
ponasanja ljudi. Masovno drustvo, nastalo centralizacijom ekonomske moci
i politicke vlasti, prouzrokovalo je krupne promene u socijalnoj i kulturnoj
oblasti. Pojam kulture tesno je povezan sa pojmom civilizacija. U uzem
znacenju pojam civilizacije se suprotstavlja pojmu duhovne kulture i njime
se obelezava samo materijalna kultura. Merkuze pod pojmom civilizacija
podrazumeva samo materijalnu kulturu, a pod kulturom samo duhovnu
kulturu.
Jezik i simbolicka komunikacija
Jezik je element duhovne kulture cija manifestna funkcija je drustvena
komunikacija. Jezik je u stvari spoljasnja materijalna forma iskustva i
misljenja. Covek se sluzi jezikom kao narocitom simbolickom aktivnoscu da
bi oznacio, imenovao i pojmovno izrazio predmete, bica i pojave koji
postoje nezavisno od pojedinca.
Znak je obavestenje o jednom predmetu ili pojavi koji usmeravaju
nase ponasanje isto kao sto bi nas na to primorala i sama ta pojava. Jezik kao
znak se razlikuje od jezika kao simbola.
Filozofija, nauka i ideologija
Filozofija je oblik drustvene svesti koji nastoji da izrazi najopstije
zakonistosti i tendencije u prirodi, drustvu i ljudskom misljenju. Filozofija
