Napomena: Neke opcije za prijavu su dostupne samo nakon kupovine dokumenta.
Seminarski rad
2012.
Uvod
Svestrani, celoviti, harmonični, slobodni i stvaralački razvoj ličnosti
predstavlja ideal, normu, krunski i najopštije formulisani cilj vaspitanja.Model svestrane ličnosti je promenljiv i ne može se postaviti jednom zauvek.” Pojam svestranosti mora u sebi da sadrži i univerzalne (opšteljudske, humane, opštedruštvene, generič ke, kulturne) i posebne (društveno istorijske) i pojedinačne (individualne, personalne) vrednosti. On je jedinstvo svih komponenti”
Svestrani razvoj ličnosti podrazumeva rast razvoj duhovnih i
fizičkih snaga, stvaralačkih sposobnosti i razvoj fizičkih, intelektualnih, voljnodelatnih, moralnih i emotivnih dimenzija ličnosti. Celovitost i svestranost razvoja ličnosti pogrešno je tumačiti kao ravnomeran razvoj svih dimenzija i sposobnosti ličnosti u kvantitativnom kvalitativnom smislu.Svestrani razvoj ličnosti shvatamo kao obezbeđivanje uslova za intenzivan individualan razvoj ličnosti i intenzivniji razvojonih sklonosti, predispozicija i sposobnosti koje izražavaju individualnost pojedinca.
Sadržaj svestranosti, celovitosti određenje sledeć im komponentama:
izgrađivanjem pogleda na svet; razvijanjem i negovanjem patriotizma;društvena angažovanost; moralne osobine; odnos prema radu; radna kultura; razvijanje psihofizičkih sposobnosti; razvijanje fizičko-zdrvstvene kulture; razvijanje ekološke kulture; razvijanje pravilnih odnosa prema polovimai kultura ponašanja i slobodnog vremena.
Konkretizacija koja se zasniva na pojmu svestranog razvoja ličnosti polazi
od pet bitnih određenja čoveka (čovek je fizičko-zdravstveno, intelektualno, društveno moralno, radno-praktično i estetsko biće) i zadatak vaspitanja je da neguje, blikuje i razvija navedena područja, komponente celovite ličnosti. Zato se razmatraju zadaci, sadržaji, metode, oblici, sredstva i međusobna povezanost intelektualnog, fizičkog i zdravstvenog (telesnog), društveno-moralnog, radno- tehničkog i estetskog vaspitanja.
Vaspitanje u predškolskoj ustanovi ima svoje karakteristike i osobenosti po
kojima se razlikuje od procesa vaspitanja u školskim institucijama. Naime, područja vaspitanja na predškolskom nivou jesu: fizički razvoj, razvoj govora, socio – emocionalni i duhovni razvoj, upoznavanje okoline, muzičko i likovno vaspitanje. Poseban značaj u tom radu pridaje se razvoju govora, koji je, zapravo, uslov ostvarivanja svih vaspitno – obrazovnih aktivnosti u vrtiću.
Predškolsko vaspitanje je, dakle, društvena delatnost kojom se obezbeđuju
maksimalni i realni uslovi za razvoj novih generacija, jer od kvaliteta samog vaspitanja zavisi i prosperitet svakog društva. Budući da je vaspitanje društvena delatnost, u interesu svakog društva jeste ulaganje u institucije koje se bave tom delatnošću.
2
Telesni odgoj predškolske dece
Seminarski rad
2012.
pogledu — svestrano razvijena ličnost. Svestranost »podrazumeva stvaranje realnih uslova svakom čoveku da ispoljava i maksimalno razvija sve svoje ljudske, humane, individualne, generičke i društvene mogućnosti. Svestranost znači intenzivan individualni razvoj svakog pojedinca u datim društvenim uslovima«
Kada je u pitanju institucionalno, školsko vaspitanje, veoma je bitno dodati
formulaciji vaspitanja pedagošku sintagmu —
osposobljavanje za
samovaspitanje.
Naime, sa prelaskom iz razreda u razred, sa uzrastom učenika, potrebu za vaspitačima treba zamenjivati samovaspitanjem, kontrolu — samokontrolpm, organizaciju — samoorganizacijom, odobravanje — samoodobravanjem, ocenjivanje — samoocenjivanjem, kritiku — samokritikom, sugerisanje — samosugerisanjem, zabranu — samozabranama. To ne znači da učenik sa uzrastom postepeno ili potpuno izlazi iz sfere vaspitanja, tj. da prestaje potreba za vaspitnim delovanjem drugih ljudi, na taj način se postiže delovanja dva faktora: vaspitanja i samovaspitanja.
humanizam, tolerancija, demokratizacija i tržišna orijentacija u privredi), cilj vaspitanja podrazumeva osposobljavanje za obavljanje poslova različite složenosti, svestranost u čijoj osnovi je obrazovanje, samoobrazovanje, vaspitanje i samovaspitanje i spremnost mlade generacije da preuzme odgovorne funkcije za dalje unapređivanje i razvoj društva. Ovakva shvatanja kompleksnosti fenomena vaspitanja navode nas na zaključak da je potpunu definiciju,
Potkonjak, N. i Šimleša, P. (1989): Pedagoška enciklopedija, Beograd, str. 411.
4
Telesni odgoj predškolske dece
Seminarski rad
2012.
univerzalnu i opštevažeću, nemoguće iskazati. Zato je uputnije koristiti operativne definicije, odnosno deskriptivne definicije. Mi ćemo ih predstaviti u okviru zadataka vaspitanja.
