TEHNIČKI FAKULTET- STUDISKI PROGRAM GEODEZIJA
FIZICKA GEODEZIJA
POJAM I MEDJUZAVISNOST GEOIDA I
OBRTNOG GEOCENTRICNOG ELIPSOIDA
SEMINARSKI RAD
KANDIDAT
DEJAN VULIĆ
inž. godezije
OSNOVNI FIZICKE GEODEZIJE
Fizicka geodezija, u literaturi se moze pronaci i kao Teoriska ili Visa geodezija je grana geodezije
koja se, na osnovu multidisciplinarnih metoda merenja i opazanja, bavi utvrdjivanjem pojavnih
oblika Zemljine povrsi i njenog spoljasnjeg gravitacionog polja.
Pod stvarnom zemljinom povrsi se smatra ona povrs koja odvaja tvrd i tecan deo planete Zemlje
od njene atmosfere.
Prakticni zadatak Fizicke geodezije se sastoji u odredjivanju koordinata tacaka na povrsi Zemlje
u jednom jedinstvenom opste matematicki definisanim koorninatnom sistemu koji vazi za
citavu planet ili na jedan njen deo.
Problem izucavanja spoljasnjeg gravitacionog polja Zemlje, se svodi na metod odredjivanja
potencijala sile Zeljine teze u spoljasnjem prostoru, u za isti teren ogovarajucem
refereferntnom koordinatnom sistemu.
Potreba za jedinstvenim koordinatnim sistemom je novijeg datuma i nastala je onog trenutka
kada su se merni instrumenti koji se koriste u geodeziji toliko usavrsili sto se prciznosti i
razdaljina koje mere tice da je pocelo dolaziti do velikih odsupanja u pogledu dobijenih
rezultata. To je narocito doslo do izrazaja pojavom GPS satelita.
U klasicnoj geodeziji koordinatni sistemi su bili lokalnog ili regionalnog karaktera i bili su
razvijani metodom triangulacije uz pomoc instrumenata kao sto su Teodoliti, niveliri, poljske
pantljike…
. Za dovodjenje instrumenta
Teodolita,
u vertikalan polozaj se koristio visak odnosno cevasta
libela na alhidadi ( zadovolljavanje 1. uslova kod centrisanja instrumenta).
Po definiciji
geoid
je povrs na koju sila gravitacije deluje uvek pod pravim uglom u odnosu na
tangentu u datoj tacki. Silu gravitacije materjalizuje visak . Zbug anomalija koje
geoid
kao
geometrisko telo ima (kasnije cemo ih izanalizirati) visak iako upravan na geoid odstupa od
vertikale u datoj tacki za odredjenu vrednost o odnosu na elipsoid, pa samim tim dolazi do
gresaka u merenju horizontalnih i vertikalnih uglova sto determinise i greske u racunanju
koordinata tacaka u datom referntnom koordinatnom sistemu.
Medjutim greske nastale zbog tog uticaja nisu bitno uticale na zadovoljavajucu tacnost za
lokalne referentne koordinatne sisteme i kao takve nisu se uzimale u obzir.
Povrsina mora I okeana, kao sto je to slucaj I na kopnu pod uticajem odgovarajucih sila
zemljiune gravitacije imaju I brda I doline samo u blazem obliku. To se desava zbog toga sto
Zemljina kora kao I unutrasnjos mase planete Zemlje nije homogena, vec se pre moze nazvati
fluidnom masom koja nejednako deluje svojom gravitacionom silom na razlicite delove svoje
povrsine.
Takodje fizicki gledano ona je jako nepravilnog oblika. Postoje planinski lanci visoki skoro 9 km (
Mont Everest 8851m ) i okeanske dubine od preko 11km.( Marijanski rov u Tihom okeanu ), sto
takodje utice na oblik pomeranja velikih vodeni masa.
Takodje na planetu Zemlju i na vodene mase na njoj uticu svojom silom privlacenja i okolna
nebeska tela, posebno Mesec i Sunce.
To dovodi do toga da
nulta nivooska
povrs merena u Spaniji npr. nece biti jednaka kao ona
merena u Kanadi, takodje ce se razlikovati ona izmerena u Kini ili u Cileu na primer. To
uslovljava razlike u visinama za razlicite lokalne ili regionalne koordinatne sisteme.
Posto je uzeto da je
geoid
definisan povrsinom
nulte nivooske povrsi
koji se produzava i na
povrsine Zemlje pod kopnom iz gore navedenog prizlazi da je on neprecizan i nepouzdan kako
bi bio uzet za projektovanu ravan kod globalnog koordinatnog sistema.
