ВАЛУТЕ, ДЕВИЗЕ, ДЕВИЗНИ КУРС
Свака валута има своју спољашњу и унутрашњу вредност.
Спољашњу
вредност
представља девизни курс (интревалутни курс) који показује какав је однос
домаће валуте према страној приликом размене.
Унутрашња вредност
валуте је куповна
снага валуте, која је непосредно у вези са кретањем цена и инфлацијом (дефлацијом).
Последице промене куповне снаге новца
у земљи има за последицу инфлацију и
дефлацију и истовремену депресијацију и апресијацију новца у тој земљи.
Последице пада интервалутне вредности новца
су смањење девизног курса
домаће валуте уз истовремено повећање девизног курса иностаних валута. То је праћено
прво депресијацијом, а често и девалвацијом националне валуте.
Депресијација
представља смањење вредности националне валуте на домаћем тржишту, односно смањење
девизног курса као резултат деловања понуде и тражње.
Девалвација
јесте законско
смањење вредности домаће валуте у односу на злато или неку трећу валуту, односно
монетарно-полиотичка мера коју држава свесно спроводи и на тај начин обавештава свет да
се унутар њених граница догодило смањење куповне моћи домаће новчане јединице. Држава
мења званично паритет своје валуте у складу са стварним променама девизног курса
.
Последице
девалвације
су: откалња се стање прецењности домаће валуте на спољашњем
тржишту, подстиче се извоз, а дестимулише увоз. Девалвација се промењује у условима
инфлације у националној економији и, истовремено, великом дефициту у платном билансу
земље, у трговини са иностранством.
Последице пораста интрвалутне вредности новца
су пораст девизног курса
домаће валуте уз истоврено смањење двизног курса иностраних валута. То је праћено
апресијацијом, а некада и ревалвацијом националне валуте.
Апрсијација
предстваља
повећање вредности нациналне валуте на домаћем тржишту, односно повећање девизног
курса као резултат деловња понуде и тражње.
Ревалвација
јесте законско повећање
вредности домаће валуте у односу на злато или неку трећу валуту, односно монетарно-
политичка мера коју држава свесно спроводи и на тај начин обавештава свет да се унутар
њених граница догодило повећање куповне моћи домаће новчане јединице.
Последице
ревалвације
су: отклања се потцењеност домаће валуте на спољашњем тржишту, подстиче
се увоз, а дестимилише извоз. Ревалвација се примењује у условима дефлације у
националној екномији и, истовременом, великом суфициту у платном билансу земље, у
трговини са иностранством.
Девизе су кракорочна средства плаћања у иностранству и обухватају сва
потраживања једне земље према иностанству, по било ком основу као што су:
ефективни страни новац (стране валуте), менице , остале хртије од вредности
чекови,
упутнице, некад
чак и злато
. Девизе такође можемо поделити на конветибилне и
неконветибилне. Њихово значење у међународном платном промету је слично
конветибилним и неконветибиним валутама.
Валута је страни новац којим се располаже у земљи, а девиза је страни новац којим се
располаже у иностранству.
Кад пређе границу своје земље, национална валута постаје роба која има цену (курс),
као и свака друга роба.
Цена стране валуте на домаћем тржишту јесте девизни курс,
односно цена по којој се врше куповина и продаја станих валута изражених у
домаћој валути.
На висину девизног курса утиче понуда и тражња за производима једне
земље, што изазива повећање или смањење тражње за валутом те земље.
Понуда и тражња
стране валуте на домаћем тржишту утичу, такође, на девизни курс. Ако је понуда страног
новца већа од тражње за њим, девизни курс се смањује, и обрнуто. Смањење девизног курса
значи и већи увоз (из земље чија је валута изгубила део вредности). Паритет валута је у
сваком случају полазна основа за утврђивање девизног курса, али се са њим не мора увек и
подударати (што зависи од политике девизног курса коју води одређена земља).
У сваком
случају држава настоји да одржи стабилност своје валуте у односу на друге валуте,
а пре свега најважнијих тржишних партенра.
Најчешће постоји разлика између куповног и продајног девизног курса зато што
последњи садржи и трошкове купопродајних транскација.
Са становишта
формирања
разликујемо
:
1.
Службени девизни курс
, који се утрвђује:
А)међународним споразумом или од органа одређеног таквим споразумом;
Б) било једностраним интерним актом, који доноси орган државне власти или
оргнизација законом одређена за регулисање међународног девизног и платног
промета (Централна банка);
2.
Обрачунски девизни курс
који представља реалну цену домаће валуте
изражену страни валутама. Одраз је стварне вредности домаће валуте и намењен
је практичној употреби у међународним девизним и валутним трансакцијама;
Према
степену флексибилности
девизни курс је
:
А)
фиксни девизни курс
- кад се девизни курс дружи времански период не мења, односно
када се стварни однос у којем се две валуте размењује дужи временски период не мењају;
Б)
флуктуирајући девизни курс
– кад се девизни курс мења у зависности од кретања
понуде и тражње за страном валутом, односно од положаја који земља има у
спољнотрговинској размени.
Курс динара
Курс динара према страним валутама на девизном тржишту наше земље формира се
слободно,
у складу са понудом и тражњом девиза
.
Званични средњи курс динара формира се на начин утврђен прописом Народне банке
Србије.
За потребе књиговодства и статистике примењује се званични средњи курс
динара
.
За обрачун царине и других увозних дажбина примењује се званични средњи
курс
динара утврђен последњег радног дана у недељи која претходи недељи у којој се
утврђује износ царине и других увозних дажбина, у складу са законом који уређује царине.
ДЕВИЗНИ СИСТЕМ
Девизни систем чини скуп начела и на њима засновних законских прописа,
мера и инструмената којима се регулише начин пословања девизама
: девизни курс,
могућности и услови стицања, држања и коришћења девиза, начини њихове мећусобне
замене и замене за домаћи новац, дефинише присуство и степен конвертибилности домаће
валуте, као и начине девизне контроле и сл. Начин функционисања девизног система у
нашој земљи регулисан је
Законом о девизном пословању РС
.
ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ
Девизно тржиште има велики значај у функционисању финансијског система једне
земље. Оно представља
везу националне привреде са међународним окружењем
.
Основна сврха постојања овог тржишта је у томе да омогући несметано обављање
међународног платног промета
и
оджавање међународне ликвидности земље.
На
њему се, преко цене домаће валуте – девизног курса, најбоље види ефикасности једне
националне економије.
Девизно тржиште представља механизам преко кога се успостављају релативне
вредности различитих националних новчаних јединица – валута. Потреба успостављања
релативних вредности националних валута проистиче из механизма плаћања условљеног
економским трансакцијама које субјекти једне земље обављају са субјектима других земаља.
Девизно тржиште обезбеђује претварање домаће у страну валуту, кроз промет
платних инструмената који гласе на страну валуту
.
Нормално функционисање
девизног тржишта у великој мери је
условљено
одговарајућом интервенцијом Централне банке
, кад год је то потребно (ако дође до
већег ''клизања'' националне валуте Централна банка продаје или купује девизе на девизном
тржишту). Суштина ове интервенције састоји се у настојању да се обезбеди стабилност
