УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ
СЕМИНАРСКИ РАД
ИЗ ПРЕДМЕТА ЕКОНОМИКА ПОЉОПРИВРЕДЕ
Тема:
РОБНИ ТОКОВИ ПОВРЋА У СВЕТУ И ПО КОНТИНЕНТИМА
Ментор:
Студент:
Prof. dr. Драгица Г. Божић
Мина Пејовић, АЕ12/47
4
II.
GATT/STO
АГРАРНИ ПРОТЕКЦИОНИЗАМ И
ПРЕГОВОРИ О
-
ЛИБЕРАЛИЗАЦИЈИ ТРГОВИНЕ ПОЉОПРИВРЕДНО
ПРЕХРАМБЕНИМ ПРОИЗВОДИМА
1.
Аграрни протекционизам
Аграрни протекционизам је специфичан систем заштите, који се дефинише на
различите начине. Може се одредити као систем мера које су изградиле поједине земље,
или пак њихове групације, са циљем онемогућавања или отежавања увоза
пољопривредних производа, да би штитиле своје произвођаче.
1
Аграрни протекционизам обухвата систем мера којима се штити домаћа
пољопривредна производња од иностране конкуренције. Најзначајније мере аграрног
протекционизма су царине, ванцаринске дажбине, извозне субвенције, увозна ограничења,
квантитативна ограничења, систем цена и сл.
Корени аграрног протекционизма сежу далеко у прошлост, све до Старе Грчке и
Рима. Писани трагови аграрни протекционизам управо и везују за период пре нове ере,
мада се правим зачетком аграрног протекционизма сматрају тзв. Житни закони Енглеске
петнаестог века. Још од времена меркантилизма
2
већина земаља Западне Европе је трајно
спроводила аграрни протекционизам. У САД-у он је од самог почетка био веома јак, а
током Велике депресије 1930-их
3
, вратиле су му се и оне земље које су га биле напустиле
(Велика Британија, Данска, Холандија и Белгија), те је данас посебно развијен у земљама
Европске уније.
1
Божић, Драгица Г., Богданов, Наталија Љ., Шеварлић, Миладин М. (2011): Економика
пољопривреде, Београд
2
Меркантилизам је скуп идеја о економској политици који је доминирао европским
земљама од XVI до краја XVIII века чија је основна идеја да се богатство једне земље
заснива на количини новца (племенитих метала) у њеном поседу и да је стога потребно да
држава предузме све мере које ће повећати његов прилив у земљу и смањити његов одлив
из земље.
3
Велика депресија (позната још као и Велика криза) је глобални економски крах који је
почео 1928. године и трајао до 1939.
5
Услови међународне размене пољопривредних производа погоршани су управо
јачањем аграрног протекционизма. Док се међународна трговина непољопривредним
производима кретала узлазном путањом, уз постепену либерализацију, у трговини
пољопривредним производима то није случај.
Упоредивост међу земљама је тешко остварити услед постојања великог броја
инструмената (мера) аграрног протекционизма.
У зависности од циљева инструмената аграрног протекционизма, присутна је и подела
ових мера:
Ограничење увоза се, као циљ, реализује применом следећих мера: царине,
прелевмани, разни облици квантитативних ограничења увоза, примена различитих
девизних курсева, квалитативна ограничења и др.
Подстицање извоза се остварује применом следећих мера: извозне субвенције,
употреба вишеструких девизних курсева, државни трговински аранжмани и сл.;
Директно подстицање домаће производње (уз примену претходно наведених мера,
које, такође, делују подстицајно на повећање домаће производње) постиже се и путем
субвенционисања домаће производње, првенствено применом виших цена од стварних
цена на домаћем или међународном тржишту. Најчешћи облици субвенција су: премије,
регреси, компензације, пореске олакшице и др.
4
2. GATT
GATT (General Agreement on Tariffs and Trade) је општи споразум о царинама и
трговини који је настао 1948. године као резултат преговора који су се одвијали паралелно
са Конференцијом, са задатаком да, привремено (али готово пет деценија
5
), буде
инструмент
регулисања
међународне
трговине.
Прва рунда преговора у оквиру GATT је вођена у Женеви. Главно место у
преговорима су заузеле царине, односно њихово постепено смањивање и укидање. Од
почетка преговора, због чињенице да се пољопривредни производи не могу посматрати
само као роба, већ и као неопходна добра за опстанак људи, предвиђана су различита
решења у трговини пољопривредним производима у односу на индустријске производе.
4
Божић, Драгица Г., Богданов, Наталија Љ., Шеварлић, Миладин М. (2011): Економика
пољопривреде, Београд
5
до 1995. године и оснивања СТО (Светске трговинске организације)
7
трговини, и то смањењем домаће подршке до нивоа који би осигурао стабилизацију
светског тржишта пољопривредно-прехрамбеним производима.
Финални акт донет је 1994. у Мароку и покрива више споразума, одлука и
декларација. Са становишта аграрног сектора посебан значај има Споразум о
пољопривреди (URRA-Urugvay Round Agreement on Agriculture), усвојен са циљем
смањења протекционизма и успостављања ефикаснијих правила и дисциплине у
међународној трговини пољопривредним производима, а садржи и нетрговинске баријере
које се односе на безбедност хране, заштиту околине и сл.
Резултат преговора Уругвајске рунде је формирање Светске трговинске организације, која
је отпочела са радом 01.01.1995. године.
3.
(URRA)
СПОРАЗУМ О ПОЉОПРИВРЕДИ СТО
Споразум о пољопривреди садржи три стуба (реформска подручја) која се односе
на конкретне подухвате које треба реализовати да би се успоставио праведан систем
светске трговине пољопривредним производима:
- приступ тржишту (увозна заштита)
- домаћа подршка
- извозне субвенције
Први стуб се односи на дефинисање правила по којима ће се одвијати даља
либерализација светског тржишта пољопривредних производа, уз задржавање одређеног
степена увозне заштите.
Елементи регулације приступа тржишту су:
- тарификација и тарифна редукција
- тарифне квоте и
- заштитна клаузула
Нова правила GATT обавезују земље чланице да изврше тарификацију, тј. да све
нетарифне мере при увозу конвертују у фиксне тарифе – царине. На овај начин се
трговински режим за пољопривредне производе приближава СТО правилима за
индустријске производе. Предност тарификације се огледа у прегледности и могућности
откривања корупције.
