Konjarstvo

UNIVERZITET U NOVOM SADU 

POLJOPRIVREDNI FAKULTET 

Departman za sto

č

arstvo

Dr Blagoje L. Stan

č

i

ć

, 

red. prof.

KONJARSTVO

Praktikum za studente IV godine sto

č

arstva

Novi Sad, 2007.

1.

ANATOMIJA KONJA

        Osnovni  sistemi  gra

đ

e konja su: skeletni sistem, miši

ć

ni sistem, 

sistem organa za disanje, kardiovaskularni sistem, sistem organa za 
varenje, nervni sistem, endokrini sistem, reproduktivni sistem, mokra

ć

ni 

sistem, 

č

ula i koža.

1.1. Skeletni sistem

Skeletni sistem predstavljaju kosti, zglobovi i ligamenti. Skelet se 

sastoji od kostiju glave, trupa (ki

č

meni stub, grudna kost i rebra) i kostiju 

prednjih i zadnjih ekstremiteta. Skelet daje osnovni oblik i 

č

vrstinu telu. 

Kosti skeleta predstavljaju 

č

vrstu osnovu za prihvatanje telesnih miši

ć

a, 

dok zglobovi predstavljaju pokretne ili nepokretne veze izme

đ

u pojedinih 

kostiju. Osim toga, kosti deluju kao mehani

č

ke poluge, štite meke organe 

u telesnim šupljinama, a služe i za deponovanje mineralnih materija (Ca, 
P i td.). U koštanoj srži se vrši produkcija krvnih elemenata.

Sve kosti skeleta se mogu podeliti na duge, kratke, pljosnate i 

nepravilne.

Duge kosti

deluju kao poluge za pokretanje, oslonci za 

pridržavanje mase tela. U duge kosti spadaju kosti ekstremiteta.

Kratke kosti

ublažavaju udarce ili potrese. Ove kosti se nalaze u 

složenim zglobovima (koleno, sko

č

ni zglob).

Pljosnate kosti

okružuju telesne šupljine, u kojima se nalaze meki 

organi (lobanjska, grudma, abdominalna i karli

č

na šupljina. Tako

đ

e služe 

za pripajanje odgovaraju

ć

ih miši

ć

a. 

Nepravilne kosti

su ki

č

meni pršljenovi (koji štite ki

č

menu moždinu i 

kamena kost, u kojoj se nalazi 

č

ulo ravnoteže.

Skelet konja je sastavljen od 

ukupno 205 kostiju

i to: 

54 ki

č

mena 

pršljena

(7 vratnih, 18 grudnih, 5 slabinskih, 6 krsnih i 18 reprnih; broj 

repnih pršljenova može da varira izme

đ

u 15 i 22), 

36 rebara

, 

1 grudna 

kost, 34 kosti glave, 40 kostiju prednjih i 40 kostiju zadnjih ekstremiteta.

1

-

3,5 – 4 god.

tre

ć

i

-

2 god.

drugi

-

9 – 12 mes.

prvi

Kutnjaci

-

4 god.

č

etvrti

-

3 god.

tre

ć

i

-

2,5 god.

drugi

-

5 – 6 mes.

prvi

Predkutnjaci

-

4 – 5 god.

O

č

njaci

5 god.

4,5 god.

tre

ć

i

4 god.

3,5 god.

drugi

3 god.

2,5 god.

prvi

Stalni sekuti

ć

i

Po

č

etak 

trošenja

Vreme 

izbijanja

Vrsta zuba

Tela 1.

Vreme izbijanja stalnih zuba konja

       Pri  ro

đ

enju, ždrebe nema 

ni jedan vidljivi sekuti

ć

. Oni 

izbijaju tokom prvih 6 do 10 
nedelja po ro

đ

enju. Mlad konj 

ima 24 mle

č

na zuba, a 

njegovih 12 sekuti

ć

a se 

zamenjuju do 4,5 godine 
starosti. Izbijanje i trošenje 
stalnih zuba, predstavlja dosta 
pouzdan metod za 
odre

đ

ivanje starosti konja 

(Tabela 1). Naime, tokom 
starosti, zbog trošenja, menja 
se oblik i veli

č

ina krunice i 

kali

č

ka zuba. 

3

1.2. Miši

ć

ni sistem

Vlakna miši

ć

nog tkiva imaju sposobnost kontrakcije i, na taj na

č

in, 

mogu vršiti pokretanje kostiju skeleta, kao i drugih organa, za 

č

iju 

funkciju je potrebno odre

đ

eno kretanje.

       Prema  svojoj  gra

đ

i i položaju u organizmu, svi miši

ć

i se dele na: 

popre

č

no-prugaste 

(skeletne) miši

ć

e, 

glatke miši

ć

e

(u zidu unutrašnjih 

organa) i 

miši

ć

 sr

č

anog tipa

(u zidu srca). Popre

č

no-prugasti miši

ć

i 

rade pod uticajem volje (kontrolisani su centralnim nervnim sistemom), 
dok glatki miši

ć

i nisu pod uticajem volje (kontrolisani su vegetativnim 

nervnim sistemom).

Pore

č

no-prugasti miši

ć

i su povezani za pojedine kosti skeleta, 

č

ije 

pokretanje vrše svojim kontrakcijama. Miši

ć

e, za kosti, povezuju tetive. 

Po funkciji, miši

ć

i se dele na : 

fleksore

(savija

č

i), 

ekstenzore

(ispruživa

č

i), 

aduktore

(primica

č

i), 

abduktore

(odmica

č

i), 

levatore

(podiza

č

i), 

depresore

(spušta

č

i), 

rotatore 

(obrta

č

i) i 

sfinktere

(skuplja

č

i, 

zatvara

č

i). Preko 200 skeletnih miši

ć

a u telu konja, grupisani su u 

nekoliko glavnih regija: vratni, le

đ

ni, grudni, karli

č

ni, trbušni i miši

ć

i 

prednjih i zadnjih ekstremiteta.  

Miši

ć

ni prsten

formiraju glavni skeletni miši

ć

i trupa konja. Oni 

daju osnovnu konstrukciju i balans telu konja. Ovaj prsten povezuje 
glavu sa karlicom, karlicu sa grudnom kosti i grudnu kost sa vratom i 
glavom. 

1-postrani vratni miši

ć

; 2-duga

č

ki le

đ

ni miši

ć

; 3-butni miši

ć

; 4-trbušni 

miši

ć

; 5-vratni pršljenovi; 6-ligamentum nuchae; 7-greben; 8-le

đ

ni ligament; 9-

karli

č

ni ligament; 10-prvo rebro; 11-grudna kost.

4

1.4. Sistem organa za krvotok

Kroz sistem organa za krvotok se, u sve telesne organe i tkiva, 

prenosi krv. Krv je specifi

č

na telesna te

č

nost (tkivo, jer sadrži krvne 

ć

elije: eritrocite, leukocite i trombocite, koji su raspršeni u krvnoj 

plazmi). Putem krvi se prenose gasovi, hranljive i druge materije, 
imuna tela, hormoni. Ovaj sistem se sastoji od srca (miši

ć

na pumpa) i 

krvnih (sprovodnih) sudova: arterija, vena i kapilara. Ceo sistem je 
podeljen na mali krvotok (kroz koji se provodi krv u smeru: srce-plu

ć

a-

srce, i veliki krvotok, kroz koji se krv raznosi do svih telesnih organa i 
tkiva (iz leve pretkomore u organe – aortom i njenim arterijskim 
granama do desne pretkomore, iz organa, kranijalnom i kaudalnom 
šupljom venom). 

Broj otkucaja srca (puls), kod odraslog konja, u mirovanju, iznosi 

36 do 40 u minuti. 

Ta

č

ke na telu konja, u kojima se može pipati puls

6