1
Тамара Б. Милић
1
Министарство просвјете Црне
Горе
Оригиналн
и научни
рад
UDC 376-056.34(497.16)
Иновације у настави, XXIX, 2016/2, стр. 55–66
371.3::159.922.76(497.16)
Рад примљен: 17. 7. 2015.
Рад прихваћен: 26. 3. 2016.
doi: 10.5937/inovacije1602055M
Актуелна пракса и приступи у
инклузивном образовању деце с
аутизмом у Црној Гори – фокус на
инклузију
Резиме
: У овом раду разматра се актуелни приступ деци с аутизмом и утицај на
инклузију у процесу образовања и васпитања. Презентује се чињеница да је повећан број
ове деце у васпитно-образовном процесу, описују њихове особености/способности,
препознају потребе и одговор система. Представљамо резултате истраживања које је
имало за циљ да утврди постојеће стање, односно на који начин је садашњи процес
васпитања и образо- вања усмерен на децу с аутизмом. Да би се остварио постављени
циљ било је потребно: 1) утврдити да ли се карактеристике деце с аутизмом
идентификују на раном узрасту, те које форме ране интервенције и третмана
добијају; 2) у којој су мери наставници едуко- вани за рад са децом с аутизмом и да ли
примењују одговарајуће методе рада; 3) колико су родитељи упознати са савременим
приступима и методама рада с децом с аутизмом, те каква су њихова очекивања; 4) у
којој мери професионалци познају и користе одговарајуће методе рада с дететом с
аутизмом. Истраживање је спроведено у петнаест основних шко- ла и два ресурсна
центра, два НВО, и обухваћено триста девет испитаника. С родитељи- ма и
наставницима и наставницама су рађени структурисани упитници, фокус групе с
професионалцима, обављена је анализа мишљења психолога за децу с аутизмом. У
неколико области рада с децом с аутизмом се препоручују побољшања актуелне праксе.
Предлаже се рана детекција, третман и психосоцијална подршка деци и њиховим
родитељима, реорга- низовање сервиса, ангажман специјализованих ресурсних
стручњака, примена савремених дидактичко-методичких приступа, унапређење
базичног образовања и професионалног усавршавања кадра уз практично упознавање с
новим приступима.
Кључне речи:
комуникација, интеракција, визуелни приступи учења, структурисано
подучавање, друштвене приче.
1 [email protected]
Тамара
Б.
Милић
2
Увод
Инклузивно образовање је процес у
којем
цијалну динамику, неадекватан однос с
вршња- цима и друго. Дете с аутизмом не
одговара на своје име, отежано апстрахује, да
се с њим кому-
школа прихвата све ученике, смањује све
обли-
ке искључености, препреке које чине живот неке
деце непотребно тешким (Себба &
Сацхдев, 1997). Требало би образовна
инклузија да под- стакне разумевање,
прихватање,
емпатију,
са- радњу,
толерантност, развије отвореност за дру- ге,
знања, ставове и вештине неопходне за жи-
вот у друштву различитости.
Инклузивни
модел
се
води
принципима: редовна школа је први избор и
деца се изузетно упућују у „специјализовано
окружење“, односно када је то једини и
најбољи избор у његовом ин- тересу.
Позитивни етос школе базиран је на тим- ском
раду и одговорности свих; школа је доступ- на
и адекватно припремљена; дете ради по инди-
видуалном развојно-образовном програму;
ро- дитељи су партнери.
Карактеристике аутизма
Студије са скенирањем мозга у којима
се разматра порекло аутизма указују на
постојање неуробиолошке основе, тј.
специфичног неуро- хемијског процеса
(
Јоурнал оф Аутисм анд Деве- лопментал
Дисордерс
, 2002). Најновији резулта- ти
показују да је једно дете од шездесет деветоро
деце са аутизмом (ЦДЦ, 2014). Присуство је
че- тири пута чешће у мушкој популацији.
Аутизам је неуроразвојна сметња чији
се критеријуми посматрају у односу на
вештине комуникације, социјалне
интеракције, прису- ства стереотипних
понашања, интереса и актив- ности. Деца с
аутизмом имају сметње у друштве- ном
контакту (говору и комуникацији), раз-
мишљању и понашању, и сензорној перцепцији
(Wинг, 1988).
Евидентне су сметње у социјалној
инте- ракцији: одсуство погледа и контакта
очима, исти израз лица без обзира на
ситуацију и со-
ницира. Присутне су тешкоће у грађењу
прија- тељства, социјалним интеракцијама
и пона- шању.
Многа деца с аутизмом имају проблем с
функционалним говором. Развој говора је
успо- рен, неретко се запажа његово одсуство.
Присут- не су потешкоће у разумевању
„потребе за кому- никацијом“: преношење
порука другим особама, изражених гестом,
мимиком, изразом лица...
Сметње у размишљању огледају се кроз
нефлексибилност и ригидност мисаоног про-
цеса; тешкоће у креативности, кашњење или
одсуство
имагинације;
тешкоће
у
разликовању имагинарног од стварног и тако
даље. У когни- тивној сфери се примећује
конкретно мишљење, што на појавном нивоу
ствара импресију да све тумачи и прихвата
„буквално“. Дешава се да је пажња усмерена
на одређени објект или неки његов део који је
посебно фасцинантан за дете.
Понашање може бити ритуално,
ослоњено на рутину, покрети стереотипни уз
неуобичајене начине коришћења предмета и
необичну скло- ност, приврженост одређеним
предметима. Дете манифестује необичне
обрасце играња. У пона- шању се препознаје
појачана анксиозност, ма- нифестована кроз
узнемиреност, агитираност и слично.
Најчешће је овакво понашање испро-
воцирано у ситуацијама када дете не може да
се изрази или га други не разумеју; када је
уплаше- но извором сензорног подражавања;
када се де- шавају промене у окружењу и
рутинама; када не разуме социјална
очекивања и друго.
Јавља се хиперсензитивност једног
или више чула – на звук, мирис, додир, боју,
облик, свјетлост, текстуру, покрет (на једно
или неко- лико чула истовремено). На сензорне
подражаје често реагују на атипичан начин,
узнемирено- шћу, могу манифестовати
моторне маниризме руку или прстију и
слично.
Тамара
Б.
Милић
4
Међутим, наставни програм за децу с
ау- тизмом (фебруар, 2013) не прати научно
уте- мељене претпоставке. Анализом овог
документа запажена је усмереност на
рехабилитацију пато- логије. У медицинским је
претпоставкама,
доми-
нира
приступ
усредсређен на „корекцију“ сме- тњи код
детета, а не на алтернативне облике рада и
комуникације. Методолошки приступ више
одговара карактеристикама деце с интелекту-
алним (умереним и тежим) сметњама.
Циљеве у раду с децом с аутизмом своди на
некадашњи манир такозваног специјалног
образовања: са- мозбрињавање, елементарно
оспособљавање, односно фокус је на сметњи,
а не могућности- ма и способностима. Не
указује на нове присту- пе и савремена
виђења деце с аутизмом, већ је ослоњен на
некада присутну интенцију сегреги- саног
третирања ове деце у „специјализованим“
условима. Чини се намењеним за коришћење од
стране специјализованих професионалаца.
Не нуди отвореност, практичне садржаје за
приме- ну у учионицама редовних школа. Не
обезбеђује идеје, сугестије, смернице за
адаптацију, прила-
гођавање
и
имплементацију у „редовним усло- вима“.
Мање је оријентисан ка социјалној инклу-
зији ове деце.
Метод истраживања
Циљ истраживања је да утврди
постојеће стање инклузивног образовања деце
с аутизмом у Црној Гори. Специфични
циљеви су: (1) анали- зирати праксу; (2)
идентификовати приступе и методе рада; 3)
препоручити услуге за квалите- тан развој и
образовање деце с аутизмом. Да би се
остварио постављени циљ, потребно је реали-
зовати следеће задатке:
1. Утврдити да ли се карактеристике
деце с аутизмом идентификују на
раном уз- расту, те које форме ране
интервенције и третмана добијају;
2. Утврдити у којој су мери
наставници обучени и примењују
одговарајуће ме- тоде рада с децом с
аутизмом;
3. Утврдити колико су родитељи
упозна-
ти
са
савременим
приступима раду с децом с
аутизмом, те каква су њихова
очекивања;
4. Утврдити
у
којој
мери
професионалци познају и користе
приступе у раду с де- цом с
аутизмом.
Укупно је обухваћено триста девет
испи- таника: анализа мишљења психолога за
педе- сеторо деце с аутизмом; задати су
упитници за сто деветнаест наставника и
деведесет седам ро- дитеља; урађене фокус
групе са четрдесет три професионалца
(дефектолози, психолози и пе- дагози).
Укључене су основне школе: „21. мај“,
„Штампар Макарије“, „Сутјеска“, „Радојица Пе-
ровић“, „Саво Пејановић“ и „Павле
Ровински“ из Подгорице, „Милева Лајовић
Лалатовић“ и
„Браћа Лабудовић“ из Никшића, „Југославија“
из Бара, „Друга основна школа“ из Будве,
„Ње- гош“ из Котора, „Илија Кишић“ из
Херцег Но- вог, „Душан Кораћ“ из Бијелог
Поља, „Мустафа Пећанин“ из Рожаја,
„Бошко Буха“ из Пљеваља и ресурсни
центри „1. јун“ и „Подгорица“ из
Подгорице. Подршку су пружила удружења ро-
дитеља деце са сметњама и тешкоћама у
развоју
„Стазе“ из Подгорице и „Зрачак наде“ из
Пље- ваља.
Анализа мишљења психолога о деци
с аутизмом укључује батерију тестова,
опсерва- ције и бихевиоралне анализе
понашања,
модел настајања посебне
образовне потребе. У упит- ницима су
питања конципирана на више на- чина:
принцип вишеструког избора, отвореног или
затвореног типа, слободних одговора. Упит- ник
за родитеље је конципиран из два дела: ос-
новни подаци о детету; начин, приступи и
ме- тоде којима дете учи. Упитник за
наставнике та- кође је конципиран из два
дела: први се односи на основне податке, а
други на степен познавања
