O B L I G A C I J E
Predavanje za pravosudni ispit odrzan u
subotu 19. februara, u prostorijama FPP, ul.
Danijelova 32
Predavač: Leposava Karamarković
UGOVORNO PRAVO
I Autonomija volje
Zakon o obligacijam je donet 1978 godine do kada se sudilo na osnovu pravnih
pravila, a sva primena se vršila na osnovu Zakona o nevažnosti pravnih propisa
donetih pre 6. Aprila 1941. godine. Naš zakon o obligacionim odnosima je vrlo
stabilan zakon, sa dobrim rešenjima, a posle njegovog donošenja bilo je nekoliko
malih skoro kozmetičkih intervencija.
Zakon uređuje promet roba i usluga i obligacione odnose kojima se to uređuje.
Dakle, ugovorno pravo, pruzrokovanje štete i njena naknada, nezvano vršenje
tuđih poslova, sticanje bez osnova, jednostranu izjavu volje.
Zakon te odnose jednobrazno uređuje bez obzira da li su to fizička i pravna lica.
Izuzetno Zakon markira neki odnos koji zahteva specifično uređenje.
GRANICE AUTONOMIJE VOLJE
Su ona ograničenja koja su postavljena tako čvrsto da njihovo nepoštovanje vodi
apsolutnoj ništavosti ugovora.
U porodičnom pravu stoji da bračni drugovi ne mogu da raspolažu svojim udelom
u bračnoj imovini. Ne može neko ko je u braku, pre nego što se utvrdi ko je i
koliko sticao, da se proda npr kuću koja je bračna tekovina.
Ako to uradite vi ste naišli na jednu zabranu sadržanu u imperativnom propisu
koja kaže „to nije dopušteno“ ili „ništavo je“.
Kao što niste mogli da prodajete, tako i ako uđete u parnicu neće moći da
priznate da je gradsko građevinsko zemljište bilo predmet prodaje. Ne možete da
se poravnate povodom toga jer je taj predmet nedopušten. Zato9
1. Princip-načelo ravnopravnosti učesnika u postupku
2. Načelo savesnosti i poštenja
3. Načelo zabrane zloupotrebe prava
4. Načelo jednake vrednosti davanja u obligacionom odnosu
ZOO:
Član 15.
„(1) U zasnivanju dvostranih ugovora strane polaze od načela jednake
vrednosti uzajamnih davanja.
(2) Zakonom se određuje u kojim slučajevima narušavanje toga načela
povlači pravne posledice.“
Svaki ugovor je dvostran pravni posao sa stanovišta broja stranaka koje u njemu
učestvuju, ali kad se kaže dvostrano teretan ugovor ima se u vidu raspored
obaveza u jednom odnosu. Po pravilu taj promet, u obligacionom pravu, se vrši
ugovaranjem koje zahteva da i na jednoj i na drugoj strani budu i prava i
obaveze.
Ceo promet roba i usluga vrši kroz dvostrano obavezne ugovore ( sinonimi.
dvostrano teretni, teretni...)
NPR. Kod ugovora o prodaji vi imate kupca i prodavca. Kupac i prodavac su dve
strane i to znači imamo ugovor u kome imamo na obe strane i prava i obaveze, i
zato se on zove dvostrano obavezan.
APSOLUTNO I RELATIVNO NIŠTAVI UGOVORI
Ako je u
momentu zaključenja
ugovora
došlo do nekih povreda onda smo na
terenu ništavosti ugovora
Zakonodavac tada čuva causu, ali ne ništavošću ugovora, jer je to rezervisano
za zaključenje ugovora, već
raskidom ugovora.
Dakle, načelom ekvivalentnosti davanja se štiti causa-osnov (razlog)
obavezivanja
Što znači, da bi se odredilo da li je ugovor na terenu ništavosti mora se utvrditi
momenat
zaključenja ugovora. U slučaju neformalnih: npr. kupop. momentom
kada su se strane saglasile oko osnovnih elemenata ugogvora, npr ug o
kupoprodaji nepokretnosti-momenat kada je ugovor overen pred sudom, npr.
ugovor o doživitnom izdržavanju- momenat kada je ispunjena svečana forma
ugovora odn kad je sudija overio ugovor itd.
Načelo zabrane prouzrokovanja štete
Načelo rešavanja sporova na miran način
Ono je sadržano u ZOO-u, ali ono je više deklaracija nego stvarno načelo.
Međutim to novim zakonom prestaje da bude samo deklaracija jer u novom ZPP-
u ima odredaba o medijaciji, kao i predlog Zakona o medijaciji koji treba da se
usvoji na zasedanju N Skupštine R Srbije.
Načelo
Ono je dispozitivnog karaktera u ZOO-u.
Po pravilu sve odredbe ZOO-a su dispozitivnog karaktera. To znači da
stranke mogu da ugovore drugačije, ali ako se nešto ne dogovore postoji
pretpostavka da su stranke htele da se to uredi na način na koji ZOO uređuje
odn stranke mogu da isključe primenu Zakona ako neko pitanje drugačije urede.
Npr. kod posebnih-imenovanih ugovora ( ugovor o zakupu, kupoprodaji, o
građenju, zalozi....), da bi ste mogli da primenite odredbe ZOO-a. Kada se u
ugovoru ne navedu svi elementi ( gde će se izvršiti obaveza, mesto izvršenja,
način izvršenja...) ugovor će opet važiti jer je imenovan pa sudija koji sudi će u
ZOO-u naći odredbe koje se odnose na taj ugovor i sa razlogom će pretpostaviti
da stranke, time što nisu sve detaljno uredile ostavile da se u primeni koristi
ZOO.
Kod neimenovanih ugovora ili mešavine više ugovora stvar je drugačija. Npr
ugovor o pružanju turističkih usluga
Pored dopunsko dispozitivnih normi ZOO ima i imperativne norme koje se ne
mogu ugovorom drugačije urediti. To su sve odredbe o zastarelosti i one su
imperativnog karaktera. Stranke ne mogu da ugovaraju kraći ili duži rok
zastarelosti ili da se unapred odriču toga roka. Takve odredbe su ništave, ali one
ne moraju da ugroze ceo ugovor samo će one biti ništave.
Takođe kod načela jednake vrednosti davanja, stranke se nemogu odreći prava
da traže poništaj ugovora zato što je u momentu zaključenja postojalo
prekomerno oštećenje.
Dakle, sve odredbe ZOO-a su dopunsko dispozitivne sem one koje će izričito
predviđati zabranu ili ništavost. ( Stranke su u ovim slučajevima prekoračile
dozvoljeno raspolaganje i na terenu su apsolutne ništavosti. ) Da li takav ugovor
može da ostane na snazi? Može ako odgovara interesima (očekivanjima)
stranaka, ako ne ugrožava causu-osnov obavezivanja, ako ne ugrožava cilj
ugovora. Primer: Bračni drugovi se razvode i dele imovinu i prave ugovor u kome
se žena odriče prava doživotnog izdržavanja za nju i dete, a on za to daje kuću.
Kako je odredba o odricanju izdržavanja je protivna imaperativnom propisu
( Zakona o braku i porodici gde se kaže da je nedopušteno odricanje od prava
izdržavanja ). Takođe, advokati nekad u ugovor unesu odredbu „ odričemo se
prava da pobijamo ovaj ugovor po bilo kom osnovu, što je nedopušteno jer
zakonodavac to ne dopušta.
Kod tumačenja takvih ugovora će se ceniti da li može ugovor i bez te odredbe da
opstane i ako se samo ta odredba poništi, da li će to ugroziti svrhu ugovaranja-
kauzu. U tim slučajevima sudija se, prosto, stavlja na mesto ugovarača
IZVORI OBLIGACIJA
1. Ugovor
2. Prouzrokovanje štete
3. Sticanje bez osnova
4. Nezvano vršenje tudjih poslova
5. Jednostrana izjava volje
STICANJE BEZ OSNOVA
ZOO Član 210:
„(1) Kad je neki deo imovine jednog lica prešao na bilo koji način u imovinu
nekog drugog lica, a taj prelaz nema svoj osnov u nekom pravnom poslu ili
- onda kada se plaća nešto u očekivanju da se ostvari neki osnov pa se on
ne ostvari
- onda kada se plaća nešto po nekom pravnom osnovu koji kasnije
otpadne
- onda kada se plaća mešto što u momentu plaćanja nema pravni osnov
Dakle, ni u ugovoru, ni u Zakonu, niti u nekom drugom aktu državnog organa ne
postoji osnov.
Obaveza vraćanja se ostvaruje preko suda. Tom prilikom se vraća ono
nominalno što je dato i može da se plati i kamata kao naknada za korišćenje
novca.
Ne može se tražiti
condictio sine causa
ako je isplaćen neki moralni dug ili
prirodna obaveza. Te isplaćene zastarele obligacije imaju posebnu civilno pravnu
zaštitu koja se sastoji zabrani odn nemogućnosti povraćaja preko suda sa
pozivom na pravno neosnovano obogaćenje.
NEZVANO VRŠENJE TUĐIH POSLOVA KAO
IZVOR OBLIGACIJA
Član 220 ZOO:
„(1) Poslovodstvo bez naloga je vršenje tuđih poslova, pravnih ili
materijalnih, bez naloga ili ovlašćenja, ali za račun onoga čiji su poslovi, a
radi zaštite njegovih interesa.
(2) Vršenju tuđeg posla može se nezvano pristupiti samo ako posao ne trpi
odlaganje, te predstoji šteta ili propuštanje očigledne koristi.“
Ovde je važno reći da se ti poslovi (materijalni, pravni) vrše u korist vlasnika
posla i radi zaštite njegovih interesa. Dalje, uslov je da takav posao ne trpi
odlaganje.
Npr. ne može onaj koji nezvano vrši tuđi posao da recimo prekreči komšijinu
kuću zato što misli da joj treba krečenje. Ali može ako je recimo pao grad i
polomio crepove, a vlasnik posla je u inostranstvu, da popravi crep u nužnoj meri
da se ne bi pravila veća šteta. Naravno, vlasnika treba obavestiti o tome da je
nastala takva obligacija (nezvano vršenje tuđih poslova).
