Nastanak finansija
1. Prvi nastanak finansija vezuje se za robovlasnički period.
2. Istoriski posmatrano finansije su se prvi put pojavile u robovlasničkim državama kao što su Egipat, Rim,
Grčka, Vavilon i Asirija.
3. Veliki doprinos razvoju finansija dao je Džon stjuard Mil zauzimajući jasan stav po pitanju
oporezivanja u 19 veku.
4. Naziv funkcionalne finansije prvi put je upotrebio Aba Lerner.
5. Termin i pravac u nauci o finansijama koji je uanglo saksonskoj literaturi nazvan kao fiskalana teorija
prvi je upotrebio Kejnz.
6. Izučavanje nauke o finansijama vezuje se za: novčana plaćanja,kreditneodnose, politiku prikupljanja i
odlaganja novčanih sredstava, monetarna i devizna politika, fiskalana politika, organizacija i aktivnosti
bankarskog poslovanja, osiguranja, emisija novca.
7. Nauka o finansijama predstavlja deo ekonomske nauke koja obuhvata: mikro i makro ekonomiju.
8. Mikrofinansije se pretežno bave izučavanjem strateških finansijskih problema jednog privrednog
subjekta dok se makro finansije bave izučavanjem problema finansiranja razvoja društva kao celine,
odnosno države.
9. Nauka o finansijama u svom predmetu izučavanja posebno se posvećuje finansiranju delatnosti države
i njenih organa.
Uvodna razmatranja- poslovna strategija privrednog društva
10. Finansiska delatnost države i drugih javnih sektora bitno se razlikuje od finansijskih delatnosti pravnih i
fizičkih lica. Te razlike su brojne:
1. Država prilikom obavljanja utvrđenih zadataka ne rukovodi se principom ekonomičnosti,
rentabilnosti i profitabilnosti.
2. Prilikom finansiranja društvenih potreba fržava se ne rukovodi principom protivčinidbe.
3. Broj vrste i obim javnih potreba rezultat su zajedničkog života i stepena društvenog razvoja.
4. Radi finansiranja javnih potreba država koristi prihode koji imaju prinudni karakter kao što su
porezi, takse, carine i sl.
5. Novi princip finansiranja dela države nije pribavljanje koristi pojedinačnim privatnim licima već po
podmirivanje potreba šireg kruga ljudi koji imaju opšti društveni karakter.
11. Savremena nauka javnim finasijama izučava sve faktore finansijske delatnosti države kao što su: javni i
državni prihodi, javni i državni rashodi, državni budžet, javni dug, fiskalana harmonizacija i fiskalno
izvršenje.
12. Predmet proučavanja nauke o javnim finansijama su problemi alokacije, distribucije i stabilizacije.
13. Država može da poveća ekonomsko blagostanje vršeći dve funkcije : zaštitnu i produktivnu. Zaštitna
( poboljšanje standarda života građana). Produktivna ( proizvodnja javnih dobara, to su ona dobra koja
se teško mogu obezbediti na tržištu ili finansirati iz privrede.)
14. Javni ili državni prihodi su sredstva koja država prikuplja ili putem poreza, doprinosa, carin, da bi
podmirila javne potrebe tj. Da bi izvršila zatatke ili funkcije iz svoje nadležnosti.
15. Javni rashodi su novčana sredstva odnosno izdaci koje javno-pravni subjekti čine za podmiravanje
kolektivnih potreba, u javnom interesu bez favorizovanja bilo kojeg dela zajednice a u korist najvećeg
brojagrađana. Javni rashodi su rashodi državnog budžeta i podmiruju se sredstvima prikupljenim javnim
prihodima za čija su plaćanja obavezna fizička i pravna lica.
16. Podela javnih prihoda: redovni i vanredni, javno-pravni i privatno-pravnih, originalni i derivatni,
prihodi od stanovništva i prihodi od pravnih lica, povratni i nepovratni, namenski i nenamenski.
17. Podela javnih rashoda: redovni i vanredni, produktivni i neproduktivni, funkcionalne investicione i
transferne, rentabilne i nerentabilne, fiksne i varijabilne, lične i materijalne.
Karakteristike javnog dobra
18. Raspoloživost javnog dobra podjednaka je za sve korisnike, iz zajedničke potrošnje javnog dobra je
nemoguće isključiti one korisnike koji ne učestvuju u plaćanju togdobra.
19. Da bi se neko preduzeće smatralo javnim potrebno je da ispunjava jedan od dva uslova:
1. Da je u državnom vlasništvu ili
2. Državna kontrola
20. U savremenoj ekonomskoj teoriji na tzapadu termin javna preduzeća se najčešće koriste za državna
preduzeća.
21. Opšte prihvaćeni argumenti u prilog osnivanja javnih preduzeća u državnom vlasništvu su:
Nedovoljna efikasnost tržišnog mehanizma
Postojanje privrednih grana koje imaju karakteristike prirodnog monopola.
Efikasnost ekonomske politike- Javna preduzeca predstavljaju privilegovan instrument
industriske i tehnološke politike.
Smatra se da država regulisanjem ključnih privrednih grana olakšava rešavanje privrednih
problema.
Javnom sektoru se prepisuje širi socijalni cilejvi.
Odbrambeni razlozi mogu biti opravdanje osnivanja javnih preduzeća naročito kada se radi o
proizvodnji i distribuciji strateških važnih proizvoda.
22. Javna preduzeća mogu imati sledeće pojavne oblike:
Ministarstva i agencije nisu posebna pravna lica i njihov bilans je uključen u vladin budžet.
Javne korporacije su javno pravne institucije sa posebnom pravnom odgovornošću obično
osnovane posebnim zakonom ili ukazom kojim se definišu prava i odgovornost korporacije i
vlade.
23. Državne kompanijesu privatno pravne institucije osnovane u okviru običnih kompanija koje na osnovu
udela u akcijama potpunog ili delimičnog kontrolišu vladu.
24. Dva tipa ekonomske regulacije:
Implicitna-predstavlja da se regulatorne odluke donose u samom preduzeću.
Eksplicitna- je iz okruženja
25. U razvijenim tržišnim ekonomijama kao osnovne funkcije državne regulacije mogu izdvojiti sledeće.
Stvaranje pravne osnove- donošenje određenih zakona
Sprovođenje politike makroekonomske stabilizacije
Alokativna funkcija države ( uticaj na raspodelu i razveštaj resursa sa ciljem povećanje njihove
efikasnosti.9
Ostvarenje programa i raspodele i preraspodele dohotka koji treba da smanjuje ili eleminiše
negativne, socijalne posledice tržišta i obezbedi ciljeve od opšteg društvenog interesa.
Razlozi zbog kojih država u privredi interveniše su različiti: jedna uobičajna sistematizacija
poznaje dve grupe razloga: Prva je nemoć tržišta a druga je transakcioni troškovi.
26. Intervencija države ogleda se u sledećem:
Država je aktivan učesnik u procesu tehnološkog razvoja
Država učestvuje u preraspodeli nacionalnog dohotka što često degradira tržišne kriterijume.
Sve je veće angažovanje države u velikim projektima koji traže odgovoran kapital.
Razvijeni sistem deficitiranog finansiranja i pojava države na razvijenim tržištima novca i
kapitala, često u glavnoj ulozi određuju osnovno ponašanje tih tržišta.
U modernim privredama država ima značajnu ulogu kada je u pitanju socijalni dialog.
