Web dizajn kroz implementaciju interaktivne web prezentacije korišćenjem Flash Player-a

SADRŽAJ

UVOD

…………………………………………………………………………………………………………………. 3

1.1. Evolucija web dizajna kroz istoriju

……………………………………………………….. 4

1.2. Prvi univerzalni linijski mod pretraživača

…………………………………………… 5

OSNOVNE KARAKTERISTIKE WEB DIZAJNA

…………………..………………. 6

2.1. Internet pretraživač

……………………………………………………………………………….. 6

2.2. Domen

……………………………………………………………………………………………………… 7

2.3. Hosting

…………………………………………………………………………………………………….. 7

2.4. CSS

- jezik stila web strane

…………………………………………………………………….. 8

2.5. XML – jezik

……………………………………………………………………………………………… 9

2.5.1. Istorija

……………………………………………………………………………............. 10

2.5.2. Prednosti

………………………………………………………………………………….. 11

2.5.3. Nedostaci

………………………………………………………………………………….. 11

2.5.4. Sintaksa

……………………………………………………………………………………. 12

2.5.5. Deklaracija

………………………………………………………………………………. 12

2.5.6. Elementi, oznake i znakovni podaci

………………………………………. 13

2.5.7. Prikazivanje na web-u

…………………………………………………………….. 16

2.5.8. Obrada dokumenata

……………………………………………………………….. 17

2.5.9. Verzije

………………………………………………………………………………………. 18

2.6. Hyperlink – text

……………………………………………………………………………………… 19

2.7. HTML – jezik

…………………………………………………………………………………………... 19

2.7.1. Istorija

……………………………………………………………………………………… 20

2.7.2. Definicija tipa dokumenta

…………………………………………………….. 20

2.7.3. Sintaksa

…………………………………………………………………………………… 21

2.7.4. Struktura dokumenta

…………………………………………………………….. 21

2.8. Web strana

……………………………………………………………………………………………… 21

2.9. Website

……………………………………………………………………………………………………. 22

2.10. Adobe program

……………………………………………………………………………………... 29

2.11. Dreamweaver

…………………………………………………………………………………………. 30

2.12. Flash i Action Script

………………………………………………………………………………. 30

2.12.1 Istorijat

.................................................................................................. 31

2.12.2 Timeline

u odnosu na verziju ActionScript-a

……………………….. 32

2.12.3. Flash Lite

………………………………………………………………………………… 33

2.12.4. ActionScript 2.0

……………………………………………………………………… 34

2.12.5. ActionScript 3.0

……………………………………………………………………… 35

2.12.6. Strukture podataka

………………………………………………………………… 36

2.13. Photo Shop

……………………………………………………………………………………………. 39

WEB PREZENTACIJA

………………………………………………………………………… 40

3.1. Priprema teksta u Word-u

……………………………………………………………………. 40

3.1.1. Otklanjanje grešaka u tekstu

………………………………………………… 40

3.1.2. Prebacivanje fotografija

……………………………………………………….. 41

3.2. Organizacija fascikli za fotografije i ikonice i fontove

………………………… 41

3.3. Kreiranje preview.fla projekta i kreiranje simbola u istom

…………..

3.3.1. Prikaz biblioteke simbola i njihove istance

………………………… 44

3.3.2. Definisanje fonta i kodiranja teksta na ćirilično pismo

……. 45

3.3.3. Prikaz i objašnjenje glavnog Action script-a sa pratećim

fasciklama scripta koji su implementirani u glavnom

………. 45

3.3.4. Funkcija test movie i kreiranje preview.swf i hadziluk.exe

3.4. Kreiranje setup.xml fajla i finalna konfiguracija tekstova i slika za
prikaz podataka u swf fajlu

.................................................................................. 47

3.5. Kreiranje HTML index stranice

…………………………………………………………… 49

3.6. Kreiranje CSS stila fonta korišćenog u swf fajlu

………………………………… 52

3.7. Kreiranje i konfiguracija tell_parse.php skripte za formu
„Preporuči prijatelju”

.......................................................................................... 52

INSTALACIJA FLASH PLAYER-a I PRIKAZ INTERAKTIVNE

WEB PREZENTACIJE

................................................................................... 54

4.1. Instalacija Adobe Flash Player-a u 7 koraka

……………………………………. 54

4.2. Prikaz interaktivne web prezentacije “Hodočašće”

………………………. 58

ZAKLJUČAK

…………………………………………………………………………………………. 63

LITERATURA

……………………………………………………………………………………………………. 64

1.1 Evolucija web dizajna kroz istoriju

Ser Tim Berners-Lee; osnivač

World Wide Web

. 25. Decembra 1990

implementirao je prvu uspešnu komunikaciju izmeĎu HTTP klijenta i servera preko Internet
uz pomoć mladog studenta instituta CERN-a.

Ser Tim Berners-Lee je takoĎe osnivač World Wide Web konzorcijuma (W3C) na

institutu tehnologije u Massachusetts-u koji obuhvata kompanije koje ţele da kreiraju
standard i unapreĎuju globalne mreţe (WEB-a).

Slika 1 : World Wide Web konzorcijum

Od dana osnivanja u laboratorijama Tim Berners-Lee-a 1992, do njegove interakcije sa

Napsterom 1999.godine, i sprovoĎenja u Wikipediju 2004.godine: Internet koji je tada znan

drastično

je evoluirao, bio je literarno oko cele zemaljske kugle, i permanentno je promenio

način ţivota ljudskih bića.

Ništa ga ne moţe zameniti, ništa nije kao to, i nema alternative. Internet je poput

dijamantskog rudnika za ljude koji ţele da steknu bogatsvo, da prodube more informacija za
one koje imaju nezasit apetit za bazu znanja, i večni vid zabave za one koji ţele da se zabave.

Na slici 1 je prikazan NeXT kompjuter na kojem je radio originalni Berners-ov web

pretraţivač. Prvi i jedini pretraţivač je takoĎe bio i ureĎivač, praveći web jednim
interaktivnim medijumom, ali problem je bio što je jedini mogao da radi pod NeXTStep
operativnim sistemom. Sa nedavnim fenomenom kao što su “blogs” i “wikis”, web je startovao
sa razvojem jedne kolaborativne prirode koje je njegov stvaraoc od početka insistirao.

Slika 2 : Originalni prvi World Wide Web pretraţivač

Tim Berners-Lee-a

1.2 Prvi univerzalni linijski mod pretraživača

U toku 1990. posetioc CERN-ove najranije naslovne stranice mogao je da vidi nešto kao

na slici 2. To je više ličilo na nešto kao primitivno izdanje NeXT-a , a i bilo je! Ali to je bio prvi

univerzalni linijski mod pretraţivača koji je dozvoljavao svim korisnicima Internet pristup,
bez obzira na tip operativnog sistema kompjutera koji koristi. Ako se napravi poreĎenje sa
sadašnjom naslovnom stranicom CERN-a, većina dostupnih informacija su ustvari te iste.

Slika 3 : Prvi univerzalni linijski mod pretraţivača

2.2 Internet Domen

Internet domen

je tekstualna oznaka koja identifikuje skup ureĎaja ili Internet

servisa, povezujući ih u jedinstvanu administrativno-tehničku celinu. Domen se sastoji iz niza
alfanumeričkih segmenata, razdvojenih tačkama, saglasnih Internet standardima RFC 1034,

1035, 1122, 1123, 3596 i standardima koji ih dopune ili zamene segment moţe da sadrţi cifre
(0-9), slova engleskog alfabeta (a-z) i crticu (-). Duţina segmenta ne sme biti kraća od dva (2),
niti duţa od šezdesettri (63) znaka. Segment ne sme da sadrţi crticu na početku ili kraju.
Segment ne sme da sadrţi uzastopne crtice na trećoj i četvrtoj poziciji.

Slika 5 : Skup ekstenzija domena

Sistem Internet domena (

Domain Name System, DNS

) je bazni Internet servis, koji

omogućava prevoĎenje Internet domena u IP brojeve i obrnuto.

2.3 Hosting

Slika 6 : Prikaz Internet hostinga

Web hosting servis je tip Internet hosting servisa koji dozvoljava pojedincima i

organizacijama da naprave svoj web sajt dostupan na  World Wide Web – u. Web hostovi su
kompanije  koje  omogućuju  prostor  na  svom  serveru  ili  zakup  od  strane  klijenata  kao  i
pruţanje  Internet  konekcije,  tipično  za  data  centar.  Web  host  moţe  takoĎe  da    omogući
prostor  data  centra  i  Internet  konekciju  za  servere  koje  ne  poseduje  i  da  budu  locirani  na
njihovom data centru, zvanim kolokacija ili “housing”.

Obim servisa Web hostinga varira u velikoj meri. Većina jednostavnih web stranica i

jednostavnijih hostinga, gde se podaci mogu “uploadovati” preko FTP protokola ili web

interfejsa. Podaci se uglavnom isporučuju onakvi kakvi jesu ili sa malo procesuiranja.