1
Poslovno pravo
kao samostalna grana prava obuhvata:
Uvod u pravo,stvarno pravo,obligaciono pravo,radno pravo,statusno poslovno pravo,ugovoreno
poslovno pravo,bankarske poslove i hartije od vrednosti,medjunarodno poslovno pravo.
Izvori poslovnog prava
klasifikuju se na
materijalne i formalne izvore
.
Materijalni
su isti kao u svim
drugim granama našeg pravnog sistema.Reč je o interesima i volji vladajuće klase koja se izražava u
formalnim izvorima prava.
Formalni izvori
su mnogobrojni i preko njih se pojavljuju pravne norme različite normativne
snage.Zato je potrebno utvrditi redosled primene formalnih izvra-pošto je u praksi moguće da se isti
društveno-ekonomski odnosi na različite načine pravno regulišu.Izvori poslovnog prava mogu da
imaju različite načine nastajanja i različito poreklo.
Po načinu nastajanja
:
1.
heteronomne izvore
prava stvaraju jedni subjekti, a te norme se primenjuju na druge subjekte.Oni
su propisi koje donosi država po tačno definisanoj i ustaljenoj zakonskoj proceduri (ustav,
zakon,podzakosnki propisi i sudska praksa)
2.
autonomne izvore
prava stvaraju sami subjekti na koje se ovi izvori prava i primenjuju.Ovde
spadaju poslovni običaji,uzanse,trgovački termini i klauzule,opšti uslovi poslovanja,adhezioni ugovori
i tipski ugovori.
Izvori poslovnog prava koje donosi poslodavac
:
1.
ustav
u formalnom smislu je najviši pravni akt jedne zemlje.On regulište potrebu i način donošenja
zakona,podzakonskih akata koji će bliže i potpunije regulisati određene oblasti privrednog života.
2.
zakon
je posle ustava pisani pravni akat najviše pravne snage koji donosi posebni zakonodavni
organ po posebnom postupku.I u našoj zemlji zakoni i podzakonski akti su bili i ostali osnovni izvori
trgovinskog,odnosno poslovnog prava.Zakoni moraju biti saglasni ustavu.Ukoliko zakon celovito
određuje pravnu oblast on se naziva
zakonik ili kodeks
, a proces njegovog donošenja
kodifikacija.
Prema karaketeru zakona
razlikuju se imperativna pravila – koja su obavezna za sve subjekte u
poslovanju i dispozitivna pravila – koja se uvek primenjuju ukoliko ih stranke svojom voljom nisu
isključile ili zamenile.
3.pozakonski propisi
su opšti pravni akti niži od zakona koje donose naldežni državni organi – izvršni
organi uprave.Složenost i dinamika poslovanja čine da je nemoguće sva pitanja regulisati zakonom,pa
zato postoje pozakonski propise kao:
uredbe,pravilnici,odluke,naredbe,rešenja,uputstva
.Donose na
osnovu ovlašćenja utvrđenog zakonom,ali se jednim podzakonskim aktom moćže davati ovlašćenje za
donošenje drugog akta,ali nižeg ranga.Oni moraju da budu u skladu sa zakonom na temelju koga su
doneti.Prestankom zakona prestaje da važi i taj podzakonski akt.Oni se donose radi razrade i lakše
primene zakona.
Zbog postovanja mnostva izvora poslovnog prava potrebna je
HIJERARHIJA (
redosled) izvora
poslovnog prava. Hijerarhija izvora poslovnog prava ima i prakticne razloge.Ona daje prednost
izvorima vece pravne snage.Tako hijerarhija pocinje ustavom, a zatim imperativnim zakonskim
propisima.Na dalji medjusobni odnos i redosled primene izvora poslovnog prava uticu 2 nacela:
Nacela autonomije volje
ugovornih snaga i nacelo posebnosti.
Hijerarhija – USTAV,ZAKON,PODZAKONSKI AKTI,UGOVORI.
2
PRIMENA PRAVA
-
Se definise kao ponasanje subjekta po pravnim normama,odnosno po dispoziciji ili sankciji.
U zavisnosti od toga da li se odredjeno lice ponasa prema dispoziciji ili sankciji razlikuju se
dobrovoljna ili prinudna primena prava
.
Pravo-
odnosno pravne norme i propisi donose se da bi se
postovali i primenjivali.Njih donosi drzava i propisi se primenjuju na prostoru jedne drzave.
Pravni
odnos
je drustveni odnos koji je regulisan pravom,tj. odnos u kome su ljudi duzni da se ponasaju po
pravnim normama.Elementi pravnog odnosa su:
Subjekti,sadrzina pravnog odnosa i objekat
pravnog odnosa. Sadrzina pravnog odnosa
je skup ovlascenja i obaveza koje nastaju za subjekte
prava u pravnom odnosu.
Objekat pravnog
odnosa je sve ono povodom cega i zbog cega postoje
ovlascene ili obaveze pravnih subjekata.To su stvari i ljudske radnje.
Pravne cinjenice
su okolnosti na
osnovu kojih nastaju ili prestaju pravni odnosi.Pravno dejstvo na proizvode sve cinjenice,vec samo
pravne.A pravne cinjenice se dele na:
DOGADJAJE,LJUDSKE RADNJE.
PRAVNI POSAO
-Predstavlja izjavu volje nekog subjekta prava kojom se stvara,menja ili ukida odredjeni pravni
odnos.Postoji nekoliko vrsta odredjenih
pravnih odnosa
, i to:
Jednostrani i dvostrani,teretni i dobrocini pravni posao,formalni i neformalni,apstraktni i
kauzalni,pp medju zivima i za slucaj smrti, nepostojeci ,nistavni i rusevni pp.
Subjekti prava
su nosioci prava i obaveza u pravnom odnosu.Subjekti prava mogu da budu fizicka i
pravna lica.Fizicko bice je zivo ljudsko bice-covek.Kao subjekat prava jer je nosilac prava i obaveza.Sa
stanovista prava fizicka lica imaju
3 vrste sposobnosti:
1.Pravna sposobnost; 2.Poslovna sposobnost; 3.Deliktna sposobnost;
Pravna sposobnost
fizickog lica
j
e sposobnost kao subjekta prava da bude nosilac prava i
obaveza.Pravna sposobnost se stice rodjenjem.Fizicko lice gubi pravnu sposobnost svojom smrcu ili
proglasenjem za umrlog.
Poslovna sposobnost
je sposobnost odredjenog fizickog lica da svojim radnjama i postupcima stice
prava i obaveze.Sva fizicka lica nemaju poslovnu sposobnost.Za poslovnu sposobnost neophodna je
odredjena psihofizicka zrelost.
Deliktna sposobnost
je sposobnost fizickog lica da odgovara za posledice svojih deliktnih
radnji.Deliktna sposobnost se stice punoletstvom (sa 18 god).Au odredjenim situacijama propisanim
zakonom sa 16 ili 14.
Da bi se jedno fizicko lice identifikovalo,postoje atributi fizickog lica kao:
-Ime fizickog lica,prebivaliste,boraviste,drzavljanstvo,JMBG.
UVOD U PRAVO
je naucno istrazivacka disciplina koja sadrzi osnovna znanja o drzavi i pravu.Predmet
uvoda u pravo su osnovni elementi drzave i prava.
Vrste drustvenih normi.
Svaka organizovana drustvena zajednica stvara veliki broj drustvenih normi
za postizanje odredjenih ciljeva kojima se zadovoljavaju odredjeni drustveni interesi.Tako sa obzirom
na nacin stvaranja ukoliko ih stvara spontano,neorganizovano drustvo postoje:
OBICAJNE I MORALNE NORME.
Norme koje najcesce stvara drzava (ALI NEKADA I DRUGI SUBJEKTI) i
cija se primena ostvaruje drzavnom sankcijom , nazivaju se
PRAVNE NORME
.
Obicajne norme
stvaraju se dugim ponavljanjem i snagu vuku na osnovu tog ponavljanja.Obicajne
norme stvara
klasa,nacija,stalez,porodica.
Moralne norme
odredjuju ponasanje ljudi u skladu sa moralnim shvatanjima odredjenog drustva i
baziraju se na tome da se cini ono sto drustvo smatra dobrim,a zabranjuje da se cini ono sto drustvo
smatra losim.
