1. ПОЈАМ КРИМИНАЛИСТИЧКЕ ТЕХНИКЕ
Криминалистика као наука састоји се из криминалистичке технике, тактике и
методике.
Криминалистичка техника је област криминалистике која се бави научно-
техничким аспектима проналажења, обраде и тумачења (вештачења) материјалних
трагова као и техником регистрације и идентификације лица и ствари са циљем
спречавања криминалитета, расветљавања догађаја, откривања кривичних дела и
учиниоца као и обезбеђења доказа.
Криминалистичка техника (умешност,вештина) је део криминалистике која
изучава, развија и примењује најподесније методе из области природних и
техничких наука у циљу проналажења, обезбеђивања, фиксирања и тумачења
криминалистички и кривичнопроцесно релевантних трагова и предмета кривичног
дела, разјашњавања битних околности важних за расветљење кривичног дела,
регистрацију и идентификацију учниоца и других лица и ствари. Она такође
развија и примењује техничке методе и средства спречавања кривичних дела.
До интезивнијег развоја криминалистичке технике дошло је тек када је кривични
поступак ушао у фазу слободног судијског уверења и када је у њега почео да
продире принцип материјалне истине. Развој криминалистичке технике одвијао се
у складу друштва и криминала. Она се не може утврђивати никаквим магијским и
принудним средствима, већ применом научно верификованих метода и
средстава.Настанком нових метода извршења кривичних дела указивала се потреба
за њиховим откривањем. То је захтевало доношење закона, па је још 1750 год. п.н.е
донет Хамурабијев закон. Сви закони имају сврху борбе против криминала која се
састоји из превенције, сузбијања и репресије. Тако се и криминалистика као наука
бави спречавањем, откривањем, превенцијом и репресивном делатношћу. За
откривање извршилаца кривичних дела неопходно је имати материјалне трагове а
такође је и потребно имати проверу исказа окривљеног лица. Из дефиниције
криминалистичке технике да се закључити да она налаже да трагове треба открити,
фиксирати, испитати и вештачити. Све ове елементе обезбеђује техника.
Прву систематски обрађену целину - техника код нас је 1935 учинио Трегубов и
Андоновић. Они су први криминалистичку технику издвојили као самосталну
науку. Наши познати криминолози ( Жика Алексић и Водинелић) сматрају технику
као део криминалистике.
2. ПРЕДМЕТ И МЕТОДЕ КРИМИНАЛИСТИЧКЕ ТЕХНИКЕ
Предмет
технике се састоји из три групе послова, и то су:
1. проналажење могућности за примену научних метода и њихово
прилагођавање решавању проблема везаних за трагове и предмете
кривичних дела.
2. примена научних метода за регистрацију и идентификацију лица, лешева,
животиња и ствари
- 2 -40132621.doc
4. ПОДЕЛА КРИМИНАЛИСТИЧКЕ ТЕХНИКЕ
Подела технике:
Прву поделу код нас су извршили Трегубов и Андоровић. Они су поделили
технику на:
1.
регистрациону
2.
истражну
Јовановић дели технику на:
1.
регистрациону
2.
оперативну
3.
истражну
Своје виђење у подели технике на свој начин имају Водинелић и Алексић и
Митровић. Најадекватнија подела јесте:
1.
криминалистичка фотографија ( општи и посебни део)
Општи је везан за класичну фотографију и за хемијску
обраду. Посебни део обухвата криминалистичко технички
аспект фотографије у коју спадају: увиђајна, истражна,
регистрациона фотографија и сл.
2.
регистрациона и идентификациона техника
обухвата
поступак бележења података којима се трајно задржавају подаци о неком
лицу,лешу или ствари. Идентификација подразумева утврђивање
посебних обележја. Регистрациона техника је грана технике која се бави
проналажењем, усавршавањем и применом најподеснијих научно-
техничких метода за регистрацију лица, ствари и догађаја у циљу
идентификације лица, ствари и расветљавања догађаја. Регистрациона
техника има два основна дела: криминалистичку идентификацију и
криминалистичку регистрацију, при чему је регистрација средство за
остварење идентификације. Оперативно откривање и расветљавање се не
може ни замислити без сигурне научно засноване идентификације свих
учесника у кривичном делу и утврђивања чињеница важних за решење
кривичне ствари. Основни задатак регистрационе технике јесте да
омогући такву идентификацију. Кроз историју су се примењивале
различите методе регистрације као што су сакаћење, жигосање и
антропометрија. Данас је регистрациона техника обогаћена бројним
методама које су резултат најновијих научних сазнања у сфери
изучавања људске индивидуалности. Поред тога, у регистрациону
технику продрла је комјутерска технологија што је унапредило брзину и
ефикасност коришћења регистрованих података.
3.
оперативна техника
је везана за криминолошко техничку
обраду лица места односно увиђаја. Ту спадају и рад са прислушним
уређајима за ноћно посматрање, техничко обезбеђење објекта итд.
Оперативна техника је грана крим.технике која се бави проналажењем,
усавршавањем и применом најподеснијих научно техничких
метода,поступака и средстава, који се примењују у оперативно-
- 4 -40132621.doc
тактичком поступању, са циљем да се омогући што успешније
прибављање материјалних доказа и тако допринесу откривању и
расветљавању кривичних дела. Квалитетно обављање послова из домена
оперативне технике су нужан предуслов који се јављају у вези с
криминалистичким вештачењима.
4.
истражна техника
представља испитивање материјалних
трагова ради припреме за вештачење. У зависности где се испитивање
обавља може бити лабораторијско и теренско. Експеримент је
свесно,планско и вишекратно варирање нових околности приликом
њиховог увођења у спорни чињенични склоп испитиваног крив.догађаја
како би се утврдили услови, узроци, механизам развоја крив.догађаја као
и закономерности настанка последица и трагова са циљем провере
постојећих и прибављених нових доказа. Нове околности се уводе у
испитивани чињенични склоп крив.догађаја најчешће након претходно
извршене реконструкције. У пракси се истражни експеримент јавља као:
фаза реконструкције, саставни део вештачења, као радња која се
надовезује на динамичку фазу увиђаја.
5.
трасологија је наука о траговима. Обухвата и обраду свих
врста материјалних трагова у вези са догађајем који се обрађује.
6.
криминалистичко техничка вештачења представљају
примену научних метода за испитивање и идентификацију материјалних
трагова који су од интереса за догађај.
5 . ОПТИЧКО-МЕХАНИЧКИ УРЕЂАЈИ ЗА ДОБИЈАЊЕ ФОТОГРАФИЈА
Основни уређаји за добијање фотографије јесте фотографски апарат. У
криминалистичкој техници се користе фотографски апарати средње и више класе
са посебним додацима. Основни делови фотографског апарата су:
1. кућиште (тамна комора)
2. објектив
3. дијафрагма са променљивим отвором (бленда)
4. механизам за визирање, експозицију, премотавање
5. остали помоћни уређаји ( сталак, рефлектор)
6.
ОСНОВИ ФОТО-ХЕМИЈСКОГ ПРОЦЕСА И
ОСНОВНИ УСЛОВИ ЗА ДОБИЈАЊЕ КВАЛИТЕТНЕ ФОТОГРАФИЈЕ
Овај процес се може поделити на 3 фазе:
- процес фотографског снимања (фотографисање)
- добијање и обрада негатива (негативски процес)
- израда фотографије (позитивски процес)
Процес фотографисања се састоји у формирању и преношењу оптичке слике на
негативску емулзију филма.
- 5 -40132621.doc
различитих праваца. За снимање целокупне панораме изгледа лица места користи
се:
- линеарна панорамска фотографија
- кружна панорамска фотографија
Линеарна се користи када се шири изглед лица места мора обухватити уздужним
померањем испред лица места.
Кружна се користи у случајевима када шири изглед лица места није издуженог
облика већ је у свим правцима подједнака димензија.
Тачка одакле се обавља снимање се налази на центру. Ужи изглед лица места
представља место на коме је дошло до извршења кривичног дела или догађаја који
се фотографише. Фотографисање ужег изгледа лица места мора да буде
систематично и да се на свакој фотографији јасно виде предмети и трагови
кривичног дела и њихове ознаке. Посебан начин овог фотографисања представља
фотографисање појединачних предмета и трагова који имају задатак да укажу на
значајне карактеристике предмета и трагова. Тако се са сигурношћу потврђује да
дотични трагови потичу са одговарајућег места.
9. РАЗМЕРНА И СТЕРЕОФОГРАМЕТРИЈА
Размерна фотографија и стереофотографија
Примењује се искључиво на равним површинама што представља њен основни
недостатак. Ова фотографија се примењује кроз два поступка и то прво као
размерна фотографија а користи се за фотографисање предмета и кроз поступак
стереофотограметрије која се користи за фотографисање ширег простора. Размерна
фотографија као метод снимања користи се у крим.фотографији за фотографисање
мањих предмета било на лицу места приликом увиђаја или у лабораторијским
условима. Са размерне фотографије лако се могу реконструисати дужина и ширина
предмета. Стереофотографија означава поступак фотографског снимања код ког се
добијају просторне слике са којих се могу вршити одређена мерења. Поступак се
састоји из два одвојена дела:
-снимања
- реституције плана на основу фотоснимка
За ову врсту снимања истовремено се користе две фото камере постављене једна
поред друге на растојању од 40-120 цм. Активирање ове камере је истовремено
како би оба истовремена снимка била међусобно угаоно померена.
10. ТАЈНО СНИМЉЕНА ФОТОГРАФИЈА
Ова фотографија се користи за оперативне потребе и о том фотографисању зна
само лице које обавља радњу снимања. Тајно фотографисање се може обавити:
- скривеном камером (ручним снимањем или аутоматским снимањем)
Код ручног снимања особа мора да се добро сакрије. Најчешће се ово снимање
обавља на отвореном простору. Аутоматско је лакше обавити у затвореном
простору због могућности скривања камере. Код овог снимања велику тешкоћу
представљају светлостни услови. Фотографисање са даљине се користи када на
- 7 -40132621.doc
