GRAĐANSKO PROCESNO PRAVO

Pojam građanskog parničnog postupaka

Građanski parnični postupak je opšta , redovna i osnovna metoda zaštite subjektivnih građanskih

prava , koju pružaju pravosudna tela , te se stoga parnični postupak označava kao

redovni put

pravne zaštite

u području građanskopravnih odnosa . U tom smislu se ZPP - om određuju

pravila postupka na osnovu kojih redovni sud raspravlja i odlučuje u sporovima iz ličnih i
porodičnih odnosa , radnih odnosa , iz imovinskih i drugih građanskopravnih odnosa fizičkih i
pravnih lica , osim ako su neki od tih sporova posebnim zakonom stavljeni u nadležnost drugog
suda ili državnog tela .
Građansko procesno pravo obuhvata 2 vrste procesnih normi:

organizacione i funkcionalne.

Organizacionim

se ustanovljavaju sudovi-organizacija, sastav i nadležnost.

funkcionalne

spadaju pravila kojima se uređuje postupak. Prema tome GPP je samostalna

pravna grana u koje spadaju pravila kojima se regulišu procesno- pravna djelatnost sudova i
ostalih učesnika u ostvarivanju sudske finkcije.

Građansko procesno pravo i građansko parnično procesno pravo

Građansko procesno pravo je sistem pravnih pravila kojima se reguliše sudsko ostvarivanje
zaštite prava koja proističu iz određenih građanskopravnih odnosa .
Građansko parnično procesno pravo je sistem pravnih pravila kojima se reguliše ostvarenje

zaštite subjektivnih prava

u parničnom postupku , te uređuje strukturu građanskog parničnog

postupka , položaj subjekata i njihove odnose

Samopomoć

Samopomoc predstavlja pravo svakog lica da otkloni povredu prava kada neposredno preti
opasnost ako je takva zastita nuzna I ako nacin otklanjanja povrede prava odgovara prilikama u
kojima nastaje opasnost .Vrste samopomoci su

nuzna odbrana

stanje nuzde

otklanjanje

stete

od drugog.

Samopomoć je u pravilu

zabranjena

Ko u

nužnoj odbrani

prouzrokuje štetu napadaču nije dužan naknaditi je (

ZOO

Zakon o osnovima imovinsko pravnih odnosa

: držalac ima pravo na samopomoć protiv onog

lica koje ga neovlašćeno uznemirava u državini ili mu je oduzeo državinu ako su ispunjena
kumulativno 3 uslova – opsanost neposredna, samopomoć nužna i naćin samopomoći odgovara
prilikama u kojima postoji opasnost.

Osim ostavrivanja zaštite sub.prava pred sudom postoje i tzv altrenativni načini rešavanja
sporova pred nedržavnim organom:arbitraža i medijacija.

Od materijalnog prava zavisi i primena procesnih pravila: građanski postupak, krivični postupak,
upravni postupak, upravni spor itd.

Struktura gradjanskog procesnog prava

U okviru gradjanskog procesnog prava,razlikujemo sledece postupke:

1.PARNICNI POSTUPAK 2.VANPARNICNI POSTUPAK 3.POSTUPAK IZVRSENJA I
OBEZBEDJENJA

.Parnicni postupak

je osnovni metod zastite povredjenih ili ugrozenih subjektivnih gradjanskih prava. S toga se
parnicni postupak oznacava kao redovni put pravne zastite u oblasti gradjanskopravnih odnosa.
ZPP se uredjuju pravila postupka za pruzanje pravne zastite prilikom resavanja
gradjanskopravnih sporova nastalih povodom: 1.povrede prava licnosti, 2.sporova iz porodicnih

odnosa, 3.sporova iz radnih odnosa, 4.sporova iz privrednih odnosa, 5.sporova iz imovinsko-
pravnih odnosa, 6.drugih gradjanskopravnh odnosa.

2.Vanparnicni postupak

je svaki postupak u gradjanskim stvarima koji nije parnicni. Postoje primeri da u vanparnicnom

postupku imamo spor,a da u parnici nema spora (npr.moguce je da duznik ne osporava da je
duzan,ali ne placa svoj dug,jer nema novcanih sredstava). Dakle,nema spora,ali parnica ipak
mora da se vodi,da bi se donela sudska odluka,na osnovu koje ce se prinudno naplatiti
potrazivanje. Zato spor i parnica nisu istovetni pojmovi. Spor se tice materijalno pravnog
odnosa,a parnica je sudski postupak-pravila procesnog prava po kojima se vodi postupak za
razresenje spornog materijalnopravnog odnosa. I u vanparnicnim postupcima imamo spor,npr
kod postupka za uredjenje medja.

Vanparnicni postupci u imovinskim stvarima su:

1.ostavinski postupak, 2.odredjivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost,
3.uredjenje,upravljanje i koriscenje zajednicke stvari, 4.deoba zajednicke stvari, 5.uredjenje
medja, 6.postupci koji se ticu isprava, 7.sudski depozit.

Postoje i vanparnicni postupci u statusnim stvarima,a to su:

1.davanje dozvole za stupanje u brak, 2.produzenje roditeljskog prava, 3.proglasenje nestalih lica
za umrla i dokazivanje smrti, 4.lisenje i vracanje poslovne sposobnosti, 5.zadrzavanje u
neuropsihijatrijskoj ustanovi.

3.Postupak izvrsenja i obezbedjenja

Postupak izvrsenja je postupak prinudnog izvrsenja pravosnazne i izvrsne kondemnatorne
sudske odluke. Ako tuzeni dobrovoljno postupi po sudskoj odluci-nema postupka izvrsenja.
Deklarativna i konstitutivna presuda se prinudno ne izvrsava,pa i u tim predmetima nema
postupka prinudnog izvrsenja. Dok je cilj parnice da se utvrdi da li je tuziocevo pravo povredjeno
ili ugrozeno,

cilj

postupka izvrsenja je

da se prinudnim sprovodjenjem odluke

koju sam tuzeni

nije dobrovoljno izvrsio,

uspostavi povredjeno pravo tuzioca

. Iz tih okolnosti i proizilazi da je

potupak izvrsenja poseban sudski postupak,nezavisan od parnicnog postupka.

4.Stečajni postupak

Poseban postupak u okviru gpp, privr.prava ili kao posebna disciplina.Sprovodi se generalna
ekzekucija na celokupnoj imovini stečajnog dužnika po pravilu u korist svih stečajnih poverilaca
(načelo univerzalnosti).

Izvori gradjanskog procesnog prava Osnovni izvor parnicnog procesnog prava

je Zakon o parnicnom postupku iz 2011. godine,koji je stupio na snagu 01.02.2012.godine.
Kao dopunske izvore parnicnog procesnog prava treba ubrojati:

Zakon o krivicnom postupku,Zakon o upravnom postupku i Zakon o upravnim sporovima, ZOO.

Pored zakona u izvore se ubrajaju i

podzakonski akti i opsti akti

,npr.

Sudski poslovnik,Pravilnik o naknadi troskova,o naknadama i nagradama porotnicima,sudskim
tumacima,vestacima,advokatske tarife,itd.

Osnovni izvor vanparnicnog postupka

je Zakon o vanparnicnom postupku Republike Srbije iz

1982.godine. Ovim zakonom

nije kodifikovana

kompletna materija vanparnicnog prava. I ovde

postoje podzakonski akti koji su izvor vanparnicnog postupka. Znacajan je i Zakon o javnom
beleznistvu iz 2011.godine.

Osnovni izvor izvrsnog procesnog prava

je Zakon o izvrsenju i obezbedjenju iz 2011.godine.

naknadu stete

, 2.

povracaj stvari

, 3.

ponistaj pravnog posla

Osteceni moze da odustane od svog zahteva

sve do okoncanja glavnog pretresa i da pokrene

tuzbu u parnicnom postupku. Sud u krivicnom postupku odlucuje o imovinskopravnom zahtevu
ostecenog kao

adhezionom postupku

***

Razlike izmedju

ova dva postupka nisu samo u predmetu,vec i u

osnovnim procesnim

nacelima

. U parnicnom postupku dominantna su nacela dispozicije, obostranog saslusanja i

raspravno nacelo. U krivicnom su dominantna nacela oficijelnosti i istrazno nacelo.

***Zakon propisuje da je parnicni sud vezan za presudu krivicnog suda kojom se optuzeni
oglasava krivim u pogledu postojanja krivicnog dela i krivicne odgovornosti ucinioca.

Oslobadjajuca presuda u krivicnom postupku ne vezuje parnicni sud. Zakon propisuje i slucajeve
kada krivicna presuda proizvodi odredjeno cinjenicno dejstvo u parnici,npr.kada se na osnovu
pravosnazne krivicne presude trazi ponavljanje parnicnog postupka ili kada optuzeni koji je
pravosnaznom krivicnom presudom oslobodjen odgovornosti trazi naknadu stete zbog
neosnovanog lisenja slobode.

Парнични суд је везан и за ослобађајућу и осуђујућу пресуду кривичног суда, кад се том
пресудом одлучује о неком КРИВИЧНОПРАВНoМ питању као прејудицијелном питању

Odnos parnicnog i upravnog postupka

U parnici

sud

odlucuje o subjektivnom gradjanskom pravu. U upravnom postupku

drzavni

organ

ili

organizacija

kojoj je povereno vrsenje javnih ovlascenja resava o subjektivnom pravu ili

obavezi u jednoj upravnoj stvari. Sud ce odbaciti tuzbu ako nadje da je za resavanje nadlezan
organ uprave. A obrnuto,organ uprave se po sluzbenoj duznosti oglasava nenadleznim ako
smatra da je u toj pravnoj stvari nadlezan da postupa sud. O sukobu nadleznosti izmedju suda i
organa uprave odlucuje Ustavni sud Srbije. PRETHODNO PITANJE:Ako se u parnici raspravlja i
odlucuje o nekom pravu ili pravnom odnosu,a meritorna odluka zavisi od nekog upravnopravnog
pitanja,pa je o tome reseno u upravnom postupku,tada je parnicni sud vezan za odluku upravnog
organa. Ako takva odluka od strane upravnog organa nije doneta,tada parnicni sud moze sam da
resi o ovom pitanju.

Procesne pretpostavke (pojam i definicija)

Procesne pretpostavke su okolnosti koje Zakon propisuje kao uslov za vodjenje postupka. Sud
po pravilu na procesne pretpostavke,pazi

po sluzbenoj duznosti

. Ako procesne pretpostavke

nisu ispunjene,znaci da postoje procesne smetnje koje sud sprecavaju da pruzi pravnu zastitu
subjektivnim gradjanskim pravima koja su povredjena ili ugrozena. O postojanju procesnih
pretpostavki sud uvek odlucuje resenjem,a ne presudom. Sve procesne pretpostavke nemaju
jednak znacaj,o nekima sud vodi racuna po sluzbenoj duznosti,a o nekima samo po prigovoru
stranaka. Neke procesne pretpostavke ispituje i drugostepeni sud,a neke se mogu otkloniti jos u
fazi prvostepenog postupka.

Vrste (klasifikacija) procesnih pretpostavki

U teoriji je poznato vise klasifikacija,npr na

opste

posebne

. Opste se ticu svakog parnicnog

postupka,a posebne se ticu samo nekih vrsta postupaka ili se odnose na pojedine stadijume
postupka ili na pojedine parnicne radnje.

Najznacajnija je podela na:

1.Procesne pretpostavke koje se ticu stranaka

2.Procesne pretpostavke koje se ticu suda

3.Procesne pretpostavke koje se ticu predmeta spora.

Procesne pretpostavke koje se ticu stranaka su:

stranacka sposobnost,parnicna sposobnost stranaka,uredno zastupanje stranaka,procesna
legitimacija i pravni interse za trazenje pravne zastite.

Procesne pretpostavke koje se ticu suda su:

apsolutna nadleznost,stvarna nadleznost,mesna nadleznost,pravilan sastav suda,objektivnost
sudija.

Procesne pretpostavke koje se ticu spora su:

urednost tužbe, nepostojanje dvostruke litispendacije, nepostojanje pravosnažne odluke,
nepostojanje sudskog poravnanja. Ovde spadaju i pretpostavke koje se tiču uslova dopuštenosti
pokretanja parničnog postupka nakon prethodnog obraćanja nekom organu kada je to izričito
predviđeno pozitivnopravnim propisom.

Prethodno pitanje

PP je pravno pitanje da li postoji neko pravo ili pravni odnos od čijeg postojanja zavisi odluka o
glavnom pitanju.
2 situacije.
Inicijira stanka ili sud.
Odluka o PP stavlja se u obrazloženje-pravno desjtvo samo u parnici.Ako PP se razmatra i
donosi se odluka kao o glavnom pitanju-odluka se stavlja u izreku- pravosnažnost.

*Načela parničnog postupka

Osnovna načela pp služe kao putokaz za tumačenje pojedinih odredaba pp.

su načelo

zakonitosti, načelo pravnog interesa, načelo ekonomičnosti, načelo saslušanja stranak, načelo
traženja istine, raspravni i istražno načelo, načelo usmenosti i pismenosti, načelo koncentacije
postupka i jedinstva glavne rasprave, načelo savjesnog korištenja procesnih ovlaštenja.

Načelo zakonitosti

Судове суде на основу Устава, закона и др. општих аката када је то предвиђено законом,
општеприхваћених правила међународног права и ратификованих међународних уговора.

Суд пружи гаранцију грађанима да ће судити објективно и по закону и да ће грађани-
странке бити равноправни пред судом. Нема суђења по правичности.

Načelo dispozicije i oficijelnosti (покретање, границе, недозвољена располагања)

To је најважније начело парничног поступка, а значи да у парничном поступку долази до
изражаја воља странака. Od stranke zavisi šta će biti predmed razmatranja u p.p.

Странке утичу на ток парничног поступка

У парничном поступку суд одлучује

у границама захтева

који су постављени у поступку.

Прекорачење граница доводи до апсолутне ништавости тужбеног захтева.
Странке могу слободно да располажу захтевима које су поставиле у току поступка. Странке
могу да се одрекну свог захтева, признају захтев противне странке и да се поравнају.
Суд неће да дозволи располагања странака која су у супротности са принудним прописима,
јавним поретком, правилима морала и добрим обичајима.
Суд по службеној дужности пази да ли су располагања странака противна принудним
прописима, јавном поретку и правилима морала. У фази првостепеног поступка суд неће
донети пресуду на основу признања, пропуштања или одрицања, неће закључити судско
поравнање ако утврди да се ради о

недозвољеним располагањима

. Ако посумња да

странке

неистинито приказују

чињенице

да би оствариле недозвољено располагање

захтевом, може наредити да се

доказују чињенице

које између странака

нису спорне

parnici mogu raspolagati svojim zahtevima, tako što će priznati tužbeni zahtev, odreći se
tužbenog zahteva, zaključiti sudsko poravnanje.

Raspravno i istražno načelo

Predstavlja radni metod za

prikupljanje

činjeničnog materijala neophodnog za donošenje

pravilne i zakonite odluke. Sud će razmatrati i utvrditi samo činjenice koje su stranke iznele i
izvešće samo dokaze koje su stranke predložile, ako zakonom nije drugačije propisano.
Ako inicijativa pripada strankama govorimo o raspravnom načelu, a ako pripada sudu govorimo o
istražnom načelu(ZPP čl.3 stav 3). Nije materijalna istina nego procesna istina. Tendencija
primene raspravnog načela.

Sud samo ceni dostavljene dokaze, kao i one koje je po predlogu stranaka izveo u toku
postupka, a nije ovlašćen da strankama nalaže koje dokaze treba da dostavljaju radi
utvrđenja spornih relevantnih činjenica.

Načelo slobodnog sudijskog uverenja

Постоје

два система избора , испитивања и оцене

снаге доказних средстава :

Систем слободне оцене доказа

или систем тражења материјалне истине и

Систем легалне оцене доказа

или систем тражења формалне истине .

За систем сободном оцене доказа

карактеристичан је da ne postoje zakonaska pravila

kojima se propisuje dokazana vrednost određenih dokazanih sredstava.О овим питањима суд
одлучује слободно , није везан ни ограничен посебним формалним доказним правилима
или   диспозицијом   странака   .   Одлуке   суда   зависе   од   перцептивног   и   интелектуалног
капацитета индивидуално одређених судија . Невезан законским правилима суд је дужан
узети   да   је   одређена   тврдња   доказана   тек   када   формира   лично   уверење   о   њеној
истинитости   .   Које   ће   чињенице   узети   као   доказане   одлучује   суд   по   свом   уверењу,   на

основу савесне и брижљиве оцене сваког доказа pojedinačno и свих доказа заједно и на
основу резултата целокупног поступка .

У систему легалне оцене доказа

процесно право одређује претпоставке (pravila vršenja

ocene dokazne vrednosti) за избор , извођење. и оцену доказне вредности доказних
средстава . У овом систему ирелевантан је став судије. Sud sme da upotrebljava samo ona
dokazna sredstva koja zakon dopušta.
Primenjuju se 2

zakonska kriterijuma

: po pozitivnom kriterijumu (pravna pravila određuju da je

sud dužan uzeti za dokazanu određenu tvrdnju, kada ovu tvrdnju potvrdi određeni broj
kvalifikovanih dokaznih sredstava)
Po negativnom kriterijumu (zakonski propis je određivao minimum kvalifikovanih dokaznih
sredstava bez ičijeg postojanja sud ne sme uzeti da je određena tvrdnja dokazana).

Načelo neposrednosti-

znači:

1. da sud svojim čulima zapaža prirodu i sadržaj  dokaznih sredstava, da između suda i izvora
informacija ne bude posrednika;
2. da sud koji neposredno zapaža procesni materijal bude onaj  isti koji odlučuje  o dokaznoj
vrednosti dokaznih sredstava; i
3. da  taj sud donese odluku  odmah nakon zaključenja glavne rasprave na kojoj je prikupljena
procesna građa.

Posredno izvođenje

dokaza predstavlja, radnu metodu pri kojoj se funkcija ispitivanja dokaznih

sredstava i funkcija ocene dokazne vrednosti dokaznih sredstava poverava različitim
subjektima.Ove dve funkcije su odvojene.
Osim toga, sudija ceni ne samo izgovirnu reč, nego i pokrete stranaka, odnosno svedoka, boju i
ton njegovog glasa, njegovu odlučnost ili neodlučnost, primenjuje i psihološke
kriterijume.Prednost načela neposrednosti u odnosu na posrednost u ZPP(usmeno, neposredno i
javno raspravljanje suda).

Жалба

Ako je prvostepeni sud zasnovao svoju odluku isključivo na posredno izvedenim

dokazima ili ispravama,

drugostepeni sud može preinačiti utvrđeno

činjenično stanje i bez

otvaranja rasprave, jer se i bez rasprave nalazi u istom odnosu prema dokaznim sredstvima u
kojima se nalazio i prvostepeni sud.