1)Melioracije?
Melioracije zemljista je svaka radnja ili vise radnji kojim se otklanjaju negativni uticaji klimata, vode ili
samih svojstava zemljista na biljnu proizvodnju i time postizu ustaljeni ili povecani prinosi sa
meliorisanog zemljista. Ukratko sve mere kojima uticemo na poboljsanje vodenih svojstava zemljista
nazivamo hidrotehnicke melioracije dok agrotehnickim melioracijama poboljsavamo proizvodna
svojstva zemljista. Na nekom podruciju se ipak najcesce oseca potreba za primenom kombinovanih-
kompleksnih-meliorativnih mera. Deo vode koja se nalazi u rizosvernom sloju zemljista je jedini
dostupan izvod biljkama. Kolicina vode koja je pristupacna biljkama odredjena je velicinom tog
rezervoara koji se popunjava padavinama a prazni evapotranspiracijom ili evaporacijom. Proucavanjem
vodnog bilansa podrucija definisemo nacin i dinamiku punjenja i praznjenja rizosverskog rezervoara.
Jednacina vodnog bilansa:
∆ V
=
P
−(
E
+
T
)+(
Op
+
Vp
)−(∨+
Vr
)
± W
P-
atmosverske padavine
E-
isparavanje
Op
-doticaj površinske vode sa drugih područija
Or-
površinski oticaj van posmatranog pdručija
T-
transpiracija
Vp-
doticaj podzemne vode
Vr-
oticaj podzemne vode
W-
hranjenje podzemne vode iz donjih tokva koja se podiže ili hranjenje niželeećih vodonosnih slojeva
podzemnom vodom koja prolazi kroz vodonepropusni sloj.
U slucaju da je
deltaV =0
nema potreba za melioracijama. Kada su prihodi
Pr
veci od rashoda
R
javlja se stalni visak vode i potrebno je obezbediti odvodjenje tih viskova tj. odvodnjavanje. A kada su
rashodi
R
veci od prihoda
Pr
potrebno e navodnjavanje.
U predelima sa umerenom klimom semihumidnog regiona karakteristicna je sezonska izrazenost
manjka ili viska voda pa su meliorativne mere dopunskog karaktera sa ciljem stabilizacije i povecanja
prinosa.
Osnovni element prihoda u vodnom bilansu naseg podrucija su padavine a rashoda evapotranspiracija.
Evapotranspiracija?
Predstavlja niz uzajamno povezanih procesa kretanja vode i vodene pare iz zemljista i biljke u atmosferu
tj. ukupnu potrosnju vode-vlage na poljoprivrednom zemljistu. Cine je evaporacija i transpiracija.
Evaporacija-proces prelaska vode iz tecnog u gasovito stanje iz zemljista ili sa vodene povrsine(fiz.
Isparavanje). Intenzitet isparavanja zavisi od biljnog pokrivaca, reljefskih oblika, ekspozicije,
poroznosti i kapilarnih svojstava zemljista. Isparavanje savladava najace kohezione sile kojima se voda
drzi u zemlistu. Transpiracija(biolosko isparavanje)-utrosak vode od strane biljke u procesu stvaranja
suve mase i dominantan je elemenat rashoda voda iz zemljista. Transpiracijom se trosi 2-4 puta vise vode
iz zemljista nego isparavanjem. Evapotranspiracija zavisi od prinosa biljke.
2)Vodni rezim? (faktori)
Vode su izlozene stalnim promenama obrazujuci ciklus kruzenja vode u prirodi. Na tom putu zbog svoje
prirode voda dobija razlicite oblike tokom vremena. Sve njene promene nazivamo rezimom. Zakonitosti
promena svih voda nekog podrucija nazivamo rezim voda. Vodni rezim zemljista je promenljiv po
dubini i vremenu. Glavni faktori koji uticu na formiranje vodng rezima zemlista mogu se podeliti na:
osnovne (fizicki,fizicko-hemijski, bioloski) i specificne (geomorfoloski, geoloski, hidroloski,
antropogeni).
Fizicki faktori-
Obuhvataju sile koje izazivaju kretanje u zemljistu. Njih predstavljamo gradijentima
pritiska, potencijala gravitacionih polja, potencijala elektricnog polja, koncentracije rastvorenih
materija. Pomocu ovih pokazatelja formiraju se jednacine kretanja vode u zemljistu i tim jednacinama se
prognozira vlaznost profila.
Fizicko-hemijski-
posredno uticu na vodni rezim odredjujuci ponasanje koloidnog sistema prilikom
definisanja uslova cirkulacije vode u zemljistu.
Bioloski faktori-Povezuju uticaj zivota biljaka, zivotinjaa, mikroflore i mikrofaune na vodni rezim.
Uticaj biljke na vodni rezim menja se zavisno od vrste biljke, dubine rasprostranjenosti korena i gustine
biljke, duzine vegetacionog perioda. Korenov sistem uslovljava potrosnju vode iz celog zemljisnog
profila.
Geoloski faktori-
Stvaraju uslove za cirkulaciju vode, soli i gasova u nadizdanskoj zoni odredjujuci
uslove formiranja podzemne vode, njen polozaj, brzinu kretanja dubinu i reljef vodonepropusnog sloja,
svojstva vodonosnog sloja...
Hidroloski faktori-
Uticu na formiranje vodenog rezima zemljista. Povrsinski vodotooci i vodni
rezervoari svojim rezimom voda uticu na hranjenje ili dreniranje podzemnih voda.
Antropogeni faktori
-Znacajni a nekad i odlucujuci faktor promena ili stvaranja rezima voda zemljista.
Meliorativnim zahvatima covek direktno utice na promenu rezima vode nekog podrucija.
3) Rezim voda prve izdani
moze biti pod dominantnim uticajem klimatskih, hidroloskih, mesovitih i
antropgenih uticaja. Klimatski rezim-se nalazi pod uticajem vertikalnih klimatskih cinilaca bilansa voda.
Hidroloski rezim-formira se pod dominantnim uticajem povrsinskih voda vodotoka, akumulacija. U
prirodi su najcesci mesoviti vidovi rezima: hidrolosko-klimatski i klimatsko-hidroloski.
Prevlažavanje zemljišta
kao vid pogoršanog vodnog režima je pojava pristuna tokom cele godine ili u
njenim delovima. Na prevlaženim zemljištima poljoprivredna proizvodnja je otežana ili nije moguća
zato što pod prevženošću podrazumevamo sadržaj vode u nadizdansko zoni iznad poljskog vodnog
kapaciteta.
Uslovi pojave prevaženosti zemljišta su veoma različiti. Povećan sadržaj vode u zemljištu javlja se u
depresijama u kojima je prisutan teško propustan ili nepropustan sloj zemljišta (glina led).
Ako se zemljište nalazi ispod nivoa vodotoka ili akumulacije je takođe moguća pojava prevlaženja.
Višak vode može se javiti pod uticajem sopstvenih, tuđih ili spoljnih voda.
Sopstvene vode
-, vode poreklo od atmosferskih padavina dospelih direktno na neko područje.
Tuđe vode-
potiču od atmosferskih padavina palih na susedno područje i doteklih na analizirano
područje površinskim ili podzemnim doticajem i
spoljne vode
- su rezultat izlivanja iz vodotokova
4) Zadaci odvodnjavanja?
Zadatak odvodnjavanja je stvaranje uslova za postizanje stabilnih i visokih prinosa poljoprivrednih
kultura odovđenjem suvišnih voda sa i iz zemljišta.
Odvodnjavanje se sakuplja i odvodi samo ona voda sa nekom područja koja je štetna za biljku. (vlažnost
zemljišta iznad PVK)
Odvodnjavanjem zemljišta se menjaju njegove osobine što omogućuje promenu kvaliteta i obima
dotadašnje poljoprivredne proizvodnje i njene strukture.
U našoj zemlji je odvodnjavanjem obuhvaćena značajna površina mada kod nas nije sprovedena ni u
dovoljnom obimu ni u kvalitetu
5) Norma i modul odvodnjavanja?
Norma odvodnjavanja je dubina vode do koje se vrši odvodnjavanje. Pomenuta dubina podzemne vode
ima zadatak da obezbedi optimalan rast i razvoj poljoprivrednih kultura. Ona se razlikuje po fazama
razvoja i od svojstava gajenih biljaka, osobina odvodnjavanog zemljišta i traženih prinosa.
Norma nije konstantna vrednost već se povećava uporedno sa razvojem korenovog sistema.
Jedan od osnovih zadataka odvodnjavanja je i održavanja optimalne vlažnosti zemljišta.
