Инфекције ждрела и грла
2016
1
1.Увод
Упала грла (фарингитис) је запаљење ждрела и/или крајника, које изазивају разни
вируси, ређе бактерије. Фарингитис се са ждрeла може проширити на околне горње
дисајне путеве. Вирусна упала грла се најбоље може описати као прехлада или грипозно
стање. Деца и одрасли обично имају 3-5 вирусних инфекција горњих дисајних путева (и
упала грла) годишње. Најчешћи изазивачи упала грла, како вирусних тако и бактеријских,
су Рхиновируси (6-20%) и Адено вируси (6-20%). Нешто ређи вирусни узрочници су
Epstein-Barr вирус, Herpes simplex вирус, Вирус грипа, Parainfluenza вирус и Coronavirusi..
Повремено се јављају Enterovirusi (Poliovirus, Coxsackievirus, Echovirusi), Респираторни
синцицијални вирус, Citomegalo вирус, Rotavirus, Reovirus, Rubellavirus, Varicella-Zoster
вирус, Вирус малих богиња и HIV-1.
Инфекције ждрела и грла
2016
2
2. Запаљенска обољења ждрела
Запаљенска обољења ждрела се по току деле на акутна и хронична, а по узрочнику на
неспецифична и специфична. Неспецифична су вирусна, бактеријска или микотична, а
најчешћа специфична су туберкулозна и луетична запаљења.
2.1. Акутно запаљење ждрела
Акутно запаљење ждрела је најчешће вирусне етиологије, а ређи узрочник су патогене
бактерије, најчешће стрептококе и стафилококе. Скоро никада се не јавља као изоловано
запаљење већ је удружено са запаљењем нисне дупље, параназалних синуса, усне дупље и
Waldeyer-овог лимфног прстена, или се јавља као продромални стадијум неких
инфективних болести, најчешће грипа и морбила, или као пропратна манифестација
леукоза и агранулоцитозе. Запаљење најчешће настаје спуштањем инфекције из носа и
параназалних синуса и најизраженије је у средњем спрату ждрела. Најчешће је катарална
форма запаљења а ређе се среће гнојна а веома ретко улцерозна. Од последње две форме
акутног запаљења ждрела чешће обољевају неки хронични болесници и особе са
ослабљеним имунитетом.
Клинички се манифестује повишеном телесном температуром, грозницом, боловима при
гутању, као и боловима у мишићима и зглобовима и кашљем. При орофарингоскопији се
констатује хиперемија слузокоже задњег зида ждрела код катаралне форме, код гнојне
доста гнојног садржаја у свим спратовима ждрела а код некротичне местимичне
улцерације слузокоже прекривене гнојним садржајем или прљавим фибринским
наслагама. Дијагноза се поставља на основу анамнезе, клиничког оториноларинголошког
прегледа, бактеројског прегледа секрета а накеда и лабораторијских прегледа крви, а код
сумње на присуство и запаљенског процеса у параназалним синусима, дијагностику треба
усмерити и у том правцу.
Инфекције ждрела и грла
2016
4
Она захтева санирање носа и параназалних синуса, усној дупљи, као и санирање
зуба и тонзила.Стање у носу и параназалним синусима се санира у зависности од врсте
обољења хируршки или конзервативно. У терапији добре резултате даје локална употреба
секретолитика и антифлогистичких средстава у виду инхалационе терапије. Koд
егзарцербације запаљења са позитивним бактериолошким налазом, неопходна је примена
антибиотика, а код позитивних алергијских тестова и антиалергијска терапија.
3. Запаљенска обољења лимфног ткива ждрела
Лимфно ткиво ждрела је груписано у Waldeyer-ov прстен, али и разбацано по
зидовима ждрела у виду појединачних или груписаних лимфних фоликула. Запаљенска
обољења лимфног ткива ждрела се по току деле на акутна и хронична. Зависно од
узрочника, могу бити вирусна, бактеријска и микотична.
3.1. Акутно запаљење лимфног ткива ждрела
3.1.1. Акутно запаљење епифаринксне тонзиле
Акутно запаљење епифаринксне тонзиле представља гнојно запаљење које се
углавном јавља код одојчади и мале деце. Болест најчешће настаје као наставак вирусних
ринофаринксних инфекција на које се надовезује бактеријска инфекција. У
симптоматологији доминира запушеност носа и јако повишена телесна температура, која
некада доводи до хиперпиретичних конвулзија. Због сливања сектера низ задњи зид
ждрела присутан је надражајни кашаљ и изражен нагон на повраћање. Дете је узнемирено
и не спава. Одојче не може да сиса је му болест онемогућава дисање на нос, а старија деца
одбијају храну. Клиничким прегледом се констатује мукозни, мукопурулентни или
пурулентни секрет који се слива низ задњи зид ждрела, делимично испуњава носну дупљу
и слива се низ вестибулуме носа. Присутна је цервикална аденопатија. Дијагноза акутног
аденоидитиса се поставља на основу хетероанамнезе, клиничке слике, риноскопског и
орофарингоскопског прегледа и бактериолошког прегледа сектера из носа и епифаринкса.
У терапији је потребно ординирати антибиотике према антибиограму најмање седам дана,
антипиретике, вазоконстрикторне капи за нос, уз свакодневно механичко одстрањење
секрета из носа Proetz - овом методом.
