Pitanja i odgovori iz MPP
1. Predmet MPP-
- Pod predmetom MPP podrezumevaju se oni
pravni odnosi
koji su
regulisani
normama MPP
i tu se gleda na predmet MPP kao grane prava, a predmetom se mogu
smatrati i same norme koje regulišu odrfeđenu vrstu odnosa i tu se na predmeet gleda kao
disciplina koja izučava tu granu prava.
- Pravni odnosi koji čine predmet MPP-a, postaju predmet ove grane prava samo ako
sadrže element inostranosti. Odnosi sa elementom inostranosti su odnosi stanja i
sposobnosti fizičkih i pravnih lica, imovinski, porodični, nasledni, privredni....
- Kao rezultat različitih svatanja obima predmeta MPP-a, imamo predmet MPP-a kao
nastavne discipline. Prema vladajućoj Francuskoj koncepciji predmet MPP-a, su norme o
državljanstvu, pravnom položaju stranaca, sukobu zakona i sukobu jurisdikcija.
- Predmet MPP-a je sukob zakona i obuhvata kolizione norme, pravila koja merodavno
određuju materijalno pravo za odnose koji se vezuju za više suvereniteta. Norme o
sukobu jurisdikcija su pravila koja regulišu građansko procesne odnose sa elementom
inostranosti. Predmet MPP-a čine i pravila o privatnim pravima stranaca.
- Predmetom MPP-a, kao discipline koja izučava određenu pravnu oblast, smatramo
norme o određivanju merodavnog prava, građanskoprocesnim odnosima sa elementom
inostranosti i pravima stranaca da u Srbiji stupaju u privatnopravne odnose.
2. Pojam MPP-a
- Međunarondo privatno pravo je grana nacionalnog prava. Koliko autora, toliko i
definicija.
- Prema nekim autorima, pojam MPP-a obuhvata norme o sukobu zakona (kolizione
norme).
- Prema Kegelu, MPP-o je skup pravnih pravila koja ukazuju na to, privatno pravo koje
države je merodavno.**
- Recei – MPP-o obuhvata ona pravna pravila koja, u sukobu pravnih pravila dveju ili
više država, utvrđuju koje će države građansko pravo primeniti na neki građansko pravni
odnos.
- Prema Jezdiću, MPP-o je grana prava jedne države koja pravno omogućuje i reguliše
društvene odnose koji treba da proizvedu građanskopravne posledice ne samo u
nacionalnom, već i u međunarodnom obimu.
- Kada je u pitanju najširi konceptm, pojmu MPP-a se dodaju i odredbe o državljanstvu.
1
3. Metod MPP-a
- Metod MPP-a čine načini i sredstva pomoću kojed se vrši proučavanje i regulisanje
njegovog predmeta.
- Postoje dva osnovan metoda: posredan (kolizioni, indirektni) i neposredan (materijalni,
direktan)
- Posredni, kolizioni metod je tipičan način regulisanja odnosa MPP-a. Norme kojima se
služi treba da pruže odgovor, prema kom pravu, domaćem ili stranom, treba regulisati
odnos sa elementom inostranosti.
- Neposredni, materijalni metod, direktno reguliše odnose ove grane prava, materijalnim
ili procesnim normama domaćeg prava. Nema mogućnosti obraćanja na pravo druge
države. Kada je u pitanju neposredno ili direktno regulisanje međunarodnim propisima,
idealan način rešavanja privatnopravnih odnosa sa elementom inostranosti bio bi njihovo
neposredno regulisanje i to na mmeđunarodnom planu. Ako bi međunarodnom
konvencijom bila stvorena jednistvena pravila u pogledu ugovorne i deliktne
odgovornosti, jedinstveni uslovi za sklapanje i razvod brakova itd.. , postojalo bi savršeno
i jedinstveno rešenje za one privatnopravne probleme za čije je rešavanje zainteresovano
više država. Ovo je teško ostvarivo zbog razlika među pravnim sistemima država, ali ipak
postoje određene konvencije koje su značajne za regulisanje određenih oblasti
(Konvencija UN o ugovorima o međunarodnoj prodaji robe). Neposredno regulisanje
unutrašnjim propisima se pre svega odnosi na pitanje prava stranaca i međunarodnog
postupka. Domaća država neposredno uređuje, putem imperativnih normi, koja su prava
dostupna strancima i na koji način, a koja prava ostaju rezervisana za diomaće državljane.
- Direktnu ili neposrednu tehniku regulisanja odnosa sa elementom inostranosti, možemo
odrediti kao tehniku, pri kojoj se na činjenice primenjuje pravno pravilo, koje svojom
primenom činjenični odnos pretvara u pravni odnos na taj način što određeno ponašanje
učesnika odnosa čini obaaveznim.
- Kada je u pitanju idnitektan ili neposredan način, osnovni instrument takvog načina
regulisanja su specifične norme – kolizione norme. Ova pravila samo upućuju na
merodavno pravo po kojem će se ta pitanja raspravljati.
2
5. Izvori MM-a
- Dele se na unutrašnje i međunarodne.
- Postoje razkličiti izvori MPP-a u pojedinim zemljama.
- Negde su osnovni izvori zakonski propisi, a negde su sudki precedenti.
- Sudska praksa ima određenni uticaj i u zemljama u kojima nije priznata kao formalni
izvor prava, popunjavajući praznine koje ostavlja kodifikacija ove grane prava.
- Dopunskim izvorom MPP-a smatraju se i običaji (međunarodni i unutrašnji).
- U pojednim zemljama, izvore MPP-a predstavljaju i ratifikovani međunarodni ugovori –
bilateralni i multilatralni.
4
6. Izvori MPP-a u Srbiji
- Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja u određenim odnosima
1982. Naziv se menja 1996. godine u Zakonu o rešavanju sukoba zakona sa propisima
drugih zemalja.
- Pre donošenja zakona, norme MPP-a su bile razasute u raznim zakonima.
- Zakon o međunarodnom privatnom pravu stupa na snagu 1983. godine i predstavlja
prekretnicu, prikriva obasti u sukoba zakona (određivanje merodavnog prava) i sukoba
jurisdikcija. Ne sadrži norme o privatnim pravilima stranaca.
- Ustav je osnovni izvor svake grana prava, pa i MPP-a. Predstavlja posredan i
neposredan izvor MPP-a. Odredbe koje predstavljaju neposredan izvor jesu član 97
Ustava: kojim je ustanovljena nadležnost Republike u oblasti i sistema prelaska granice i
kontrole prometa robe, usluga i putničkog saobraćaja preko granice, položaj stranaca i
stranih pravnih lica. Neposredan izvor je član 17: prema kojem stranci u skladu sa
međunarodnim ugovorima, u Srbiji uživaju sva prava zajamčena Ustavom i zakonom,
osim prava koja su isključivo rezervisana za državljane Srbije. Član 85 Ustava predviđa
da strana lica mogu steći svojinu na nepokretnostima, pravo na koncesiju i druga prava u
skladu sa zakonom ili međunarodnim ugovorom. Članom 84 se garantuje stranim licima
na našem tržištu tretman jednak onome koje imaju domaća lica. Odredbe koje
predstavljaju posredan izvor jesu član 21 Ustava, zabrana diskriminacije po bilo kom
osnovu ili član 62, kojim se brak definiše kao zajednica muškarca i žene.
Zakoni i podzakonski akt
- ZMPP
- Isti zakon ili podzakkonski akt može da sadrži nekoliko normi koje sklapaju u različite
celine međunarodnog privatnog prava.
- Najvažniji pozitivni propisi koji su izvor kolizionih normi su: Zakon o menici 1946.,
Zakon o čeku 1946., Zakon o pomorskoj i unutrašnjoj plovodbi 1998., Zakon o
obligacionom odnosima i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju
1998.
- Njaviši popisi koji su izvor normi o građansko-procesnim odnosima sa elementom
inostranosti: Zakon o parničnom postupku 2004, Zakon o izvršnom postuku 2004, Zakon
o stečajnom postupku 2004, Zakon o arbitraži.
Bilateralne i multilateralne konvencije
- Ovo je potvrđeno član 16 Ustava: opšte prihvaćena pravila međunarodnog prava i
potvrđeni međunarodni ugovori sastavni su deo pravnog poretka Republike Srbije i
neposredno se primenjuju. Potvrđeni međunarodni ugovori moraju biti u skladu sa
ustavom.
- Multilateralne konvencije:
Konvencija o građansko-sudskom postupku 1905.
Konvencfija o građansko-sudskom postupku 1954.
Konvencija o sukobu zakona u pogledu oblika testamentarnih odredaba 1961.
Konvencija o privilegijama i imuinitetima UN 1946.
5
7. Unutrašnji izvori MPP-a
- Osnovni izvor MPP-a un svim zemljama, osim u kojima važi precedentno pravo su
zakoni
. Imamo dva osnova principa:
1. u nekim zemljama postoje posebni zakonici u kojima su ako ne u potpunosti, ali barem
najvećim delom, sadržana pravila iz oblasti MPP-a. U Evropi poseban zakonik o mpp-u
imaju: Albanija, Austrija, Andora, Italija, Hrvatska, Srbija. Posebne propise (zakone)
posvećene odnosima sa elementom inostranosti imaju: Japan, Južna Koreja, Severna
Koreja.
2. u nekim zemljmama propisi iz mpp-a se nalaze u raznim zakonima, ugolavnom uz
odgovarajuće materijalno pravne propise. Npr. norme koje rešavaju probleme koji se
javljaju usled pojave elementa inostranosti u naslednopravnim odnosima nalaze se u
zakonima o nasleđivanju, kolizione norme za menicu nalale se u meničnim zakonima.
(Holandija). U ovoj grupi zemalja mogle bi se izdvojiti kao podgrupa one države koje u
jednom zakonu (koji nije posebno posveće mpp-u) koncentrišu najveći deo normi iz mpp-
a. Taj zakon je po pravilu građanski zakon, koji sadrži poseban blok mpp-ih normi.
(Grčka, Egipat, Kina).
-
Uredbe
koje uglavnom služe , za popunu pravnih praznina (Francuska, Belg.,
Holan.,Švajcarska). Njima se u zapadnim zemljama obično reguliše pravni položaj
stranaca /reč je o dinamičnoj i osetljivoj materiji/. Slučaj sveobuhvatnog i potpunog
gegulisanja problematike MPP – Mađarska Uredba sa zakonskom snagom o MPP iz
1979. g.
-
Sudska praksa
– vezuje se za angloamerički pravni sistem. Zasniva se na sudskom
precedentu. U većini država, sudska praksa nije formalni izvor, ali se sa njom popunjava
odsustvo zakonskih propisa za MPP-a. Prednost sudske prakse se ogleda u mogućnosti da
blagovremeno nadomesti nedostatke, odsustvo pravnih propisa u oblasti MPP-a.
7
