privredne aktivnosti. U računovodstvu bilans se koristi kada se iskazuje stanje i rezultat preduzeća tako
što se poslovni događaji, stanja i rezultati preduzeća iskazuju preko novčanih jedinica kao opšteg svodnog
merila. Opšta svrha bilansiranja jeste upoznavanje uspeha i strukture imovine i kapitala. Zbog primene
različitih formalnih i materijalnih pravila bilansiranja nastaju različite vrste bilansa koje se razlikuju
prema formi i sadržini.

Najvažniji kriterijumi prema kojima se razvrstavaju bilansi su:

a) veza sa knjigovodstvenim računima i

b) pravne norme koječine osnovu bilansiranja.

Bilans preduzeća je u čvrstoj sistemskoj vezi sa knjigovodstvom tako da nastaje kao zaključak

knjigovodstvenih računa. Polazeći od veze sa knjigovodstvenim računima - razlikuju se dva računa:

1) račun izravnanja (bilans stanja)

2) račun dobitka i gubitka (bilans uspeha).

Polazeći od pravnih normi koje čine osnovu bilansiranja, razlikuju se:

1) poslovni (izveštajni) i

2) poreski bilans.

U izveštajne bilanse spadaju: bilans stanja i bilans uspeha kojima se iskazuje imovinsko stanje i

poslovni uspeh ili neuspeh. Izveštajni bilansi sastavljaju se, ne samo kao godišnji bilansi, već i kao bilansi
u kraćim vremenskim razdobljima u toku godine kao povremeni bilansi. Bilans stanja i bilans uspeha su
instrumenti sistematizovanja i uopštavanja informacija koje mere imovinsko stanje na određeni dan i
uspeh poslovanja u određenom periodu nekog preduzeća, odnosno preduzetnika.

Bilans stanja je finansijski izveštaj o stanju imovine, kapitala i obaveza na dansastavljanja

obračuna, odnosno na dan bilansiranja Za razliku od bilansa stanja, bilans uspeha se sastavlja za određeni
izveštajniperiod u kome su iskazani svi prihodi i rashodi i na osnovu njih utvrđen dobitak iligubitak.p