Računovodstveni obuhvat trgovinske robe
Roba je predmet kupoprodaje. Računovodstveno pomatrano, pod robom se
podrazumevaju oni proizvodi, koji najpre bivaju kupljeni, a zatim preprodani od strane
trgovinskih preduzeća. Suština trgovine se svodi na maksimiziranje obima prodaje, uz ostvarenje
što veće razlike u ceni (razlike između prodajne i nabavne cene robe). Zbog specifične prirode
trgovinskih preduzeća, računovodstveni obuhvat njihovog poslovanja delimično je drugačiji od
računovodstva proizvodnih preduzeća. Najčešće korišćeni računi u trgovinskim preduzećima su
Dobavljači, Roba, Nabavna vrednost prodate robe, Kupci i Prihodi od prodaje robe.
Trgovina je stara koliko i ljudsko društvo. Naziv trgovina dobila je od reči
trg
(ital.
piaza)
u značenju mesto gde se ljudi okupljaju i razmenjuju svoje proizvode. U zemljama
zapadne Evrope, do dan-danas je očuvan lep običaj održavanja jutarnjih zelenih pijaca na
gradskim trgovima ispred katedrala.
Kupovinom i prodajom robe bave se trgovinska preduzeća. Cilj poslovanja ovih
preduzeća je da kupe robu po jednoj, nižoj ceni i da je prodaju po drugoj, višoj ceni. Ostvarena
razlika između prodajne i nabavne cene, predstavlja dobitak (profit).
Zbog specifičnosti poslovanja trgovinskih preduzeća (nabavka i prodaja velikog broja
različitih roba), trgovinsko računovodstvo se delimično razlikuje od računovodstva proizvodnih i
uslužnih preduzeća. S obzirom na činjenicu daje najveći broj poslovnih promena u trgovinskim
preduzećima vezan za nabavku i prodaju robe, primarni zadatak računovodstva je da prati
kretanje vrednosti u okviru ovih prometnih faza, kao i da pruži podatke o rezultatu poslovanja.
Najčešće korišćeni računi stanja
u trgovinskom računovodstvu su
Roba
(Roba na
zalihama, odnosno u prodavnici), zatim
Dobavljači
(Obaveze prema dobavljačima) i
Kupci
(Potraživanja od kupaca).
Postupak obračuna rezultata
poslovanja trgovinskih fir
mi u načelu je isti kao i kod
proizvodnih preduzeća: oduzimanjem rashoda od ostvarenih prihoda iznalaze se dobitak ili
gubitak. Međutim, prodaja trgovinske robe uvodi novi veliki trošak poslovanja - trošak nabavke
robe koju trgovinsko preduzeće prodaje svojim kupcima. Taj trošak se naziva
Nabavna
vrednost prodate robe
(Cost of good sold).
Visina nabavne vrednosti prodate robe obračunava
se po ceni koštanja (tj. vrednosti po kojoj je roba nabavljena) i u okviru internog stava prodaje
robe knjiži kao
rashod.
Nasuprot Nabavnoj vrednosti prodate robe, u okviru eksternog stava
prodaje, knjiži se račun
prihoda
pod nazivom
Prihodi od prodaje robe.
Vrednost prihoda od
prodaje robe obračunava se po prodajnoj ceni, koja je po pravilu viša od cene koštanja,
omogućujući tako trgovinskoj firmi ostvarenje dobitka.
Kalkulacija cena i vrednosti trgovinske robe
Cene koje se javljaju u trgovinskom (robnom) prometu su sledeće:
Fakturna cena
- ona koja je naznačena u fakturi dobavljača;
Nabavna cena
- zbir fakturne cene i zavisnih troškova nabavke;
Prodajna cena
- cena po kojoj se roba prodaje kupcima
Fakturnu cenu robe određuju dobavljači. Množenjem fakturne cene sa isporučenom
količinom robe, dobija se
fakturna vrednost robe,
koja se uvećava za procenat obračunatog
PDV (poreza na dodatu vrednost)
Nabavna vrednost robe
se dobija dodavanjem iznosa zavisnih troškova nabavke robe
(osiguranja, carine, utovara, prevoza, istovara, dopreme do skladišta, instalisanja i si.) na
fakturnu vrednost bez PDV-a. Zavisni troškovi nabavke (ZTN) robe se tretiraju kao troškovi
proizvodnje i zato ulaze u sastav nabavne vrednosti robe. Za razliku od navedenih ZTN, troškovi
poput održavanja i čuvanja robe, zatim pakovanja, sortiranja, kala, rastura, kvara i loma, kao i
transporta u internom kretanju robe, tretiraju se kao troškovi poslovanja i pokrivaju se iz
ukupnog prihoda trgovinskog preduzeća.
Konačno,
prodajnu vrednost robe
čini uvećana nabavna vrednost i to najpre za određen
procenat razlike u ceni, a zatim i za obračunat PDV. Zavisno od vrste trgovinskog preduzeća,
prodajna vrednost robe može biti veleprodajna ili maloprodajna. Kod oba oblika, najpre se na
prethodnu nabavnu vrednost (bez PDV-a) obračunava razlika u ceni (marža ili rabat), a zatim se
tako dobijen iznos uvećava za procenat poreza na
dodatu vrednost. Prodajnu cenu robe može
odrediti samo trgovinsko preduzeće. Tada kažemo da je cena slobodno formirana. Međutim,
postoje slučajevi kada visine prodajnih cena određenih roba određuju državni organi. Takođe
postoje trgovinske robe sa jedinstvenom prodajnom cenom. U tim slučajevima javljaju se
diferencirani oblici i visine iznosa razlike u ceni.
Oblici razlike u ceni
Razlika u ceni između nabavne i prodajne cene robe može biti ukalkulisana i ostvarena.
Ukalkulisana (obračunata) razlika u ceni jeste samo potencijalni prihod trgovinskih preduzeća.
To je razlika između utrošenih novčanih sredstava pri nabavci robe i očekivanih prihoda od njene
prodaje. Dakle, tek prodajom ili realizacijom robe, ukalkulisana razlika u ceni se pretvara u
prihod, tj. u ostvarenu razliku u ceni.
Razlika u ceni se javlja u dva osnovna oblika:
(1) slobodno određena od strane trgovinskog preduzeća ili
(2) limitirana od strane državnih organa (marža) ili proizvođača (rabat).
Slobodno određena razlika u ceni
je
najčešći oblik razlike u ceni i javlja se kod onih
roba za koje važi režim slobodnog formiranja cena. Visinu slobodno određene razlike u ceni
određuju trgovinska preduzeća u zavisnosti od visine sopstvenih troškova i odnosa ponude i
tražnje na tržištu.
Marža
je oblik razlike u ceni koja se javlja najčešće kod roba široke potrošnje (npr. hleb
ili gorivo za automobile). Procenat marže određuju
državni organi
sa ciljem očuvanja standarda
života stanovništva. Odgovarajuća visina trgovinske marže omogućuje pokriće svih troškova
poslovanja i ostvarenje zarade za trgovinske firme. Ona je na taj način prihvatljiva i za
proizvođača i za trgovca i za potrošača. Trgovinska marža bi se obračunavala putem sledeće
formule:
nabavna vrednost х procenat marže
Marža = ------------------------------------------
100
Dakle, marža je
dodatni
element kalkulacije vrednosti robe, jer se
dodaje na nabavnu
vrednost.
