SKRIPTA IZ INFEKTIVNIH BOLESTI

po ispitnim pitanjima

1. Značaj infektivnih bolesti u opštem morbiditetu i važnost njihove prevencije u očuvanju
zdravlja naroda.

Infektivne bolesti su danas veoma aktuelne,cemu su doprineli skorašnji digađaji,kao što su
pojava:HIV infekcije,hepatitsi B i C, SARS itd.U svetskoj statistici uzroka smrti,inf.bolesti su na
prvom mestu sa 33%,ispred bolesti srca i krvotoka,pa i raka.Pojavom antibiotika smatralo se da je
borba sa infekcijama završena,međutim pojavom HIV-a i drugih veoma teških bolesti sve je
krenulo iz početka.
Promene okoline imaju značajan uticaj na rasprostranjenost prebivališta domaćina i prenosilaca
inf.agenasa.To je dovelo do porasta oboljenja kao što je malarija.Promene uzročnika utiču na
epidemiologiju inf, tj.genetske promene utiču na imunogenost,virulenciju itd.Takođe i sam čovek
je odgovoran za promene koje su omogućile porast oboljenja od
inf.bolesti(migracije,ratovu,droge,prostitucija).Danas sve veći broj ljudi dospeva u stanja
imunosupresije(hiv,oboleli od tumora..) i tako omogućava patogenima da izazovu bolest.
Stalno se proširuje spektar prouzrokovača infekcija.Ali su i tehnika i nauka napredovale i
omogućavaju bolju dijagnostiku,lečenje i izlečenje tamo gde je moguće.

2. Osnovni mehanzmi nastanka infekcije i principi nespecifične zaštite

Jedan od bitnih uslova za nastanak infekcije čoveka je da određeni broj patogenih ili uslovno
patogenih mikroorganizama dođe u dodir sa određenim tkivima,veže se za njih i tu se,na njihovoj
površini ili prodrevši u dublje slojeve,razmnoži.
Ukoliko se mikroorganizmi posle kolonizacije zadrže samo na mestu ulaska u ljudsko telo,nastaje
lokalna infekcija.Međutim,ako sa mesta ulaska,putem limfotoka i krvotoka,mikroorganizmi
dospeju u druge organe i tkiva,nastaje generalizovana infekcija.
Da li će do infekcije doći,zavisi od sposobnosti mikroorganizma i odbrambene sposobnosti
ljudskog prganizma.
Ulazna vrata za mikroorganizme su:
1.Koža-prirodna barijera gde prekidi u kontinuitetu olakšavaju razvoj infekcije.
2.Respiratorni trakt-čak i pored barijera kao što su mukocilijarni pokrov i makrofazi u
alveolama,mikroorganizmi su našli način za invaziju.
3.Orofarings-pljuvačka ima ulogu da spira mikroorganizme i sadrži amtimikrobna sredstva kao
što su lizozim,Ley.Poremećaj lučenja dovodi do disbalansa.
4.Intestinalni trakt-prirodan tok kretanja sadržaja creva uz pomoć normalne peristaltike prdstavlja
jedini način čišćenja,ako se izuzmu dijareje i povraćanje.Barijere su sluz,sekretorna IgA
At,kiselina u želudačnom soku,pankreasni enzimi u lumenu creva,kao i prisustvo
žuči.Meeđutim,mnoge bakterije nalaze načina da prođu ove barijere.
5.Urogenitalni trakt-je sterilan uzimajući poslednju trećinu uretre.Mikroorganizmi koji
pokušavaju da pređu iz uretre u mokraćnu bešiku i dalje spira ih sterilni urin.Sva stanja koja
dovode do retencije urina,pogoduju nastanku inf.Takodje,pošto je uretra kod žena
kraća,mokroorganizmi će lakše dospeti do mesta dejstva.
6.Konjuktiva-se štite stalnim lučenjem suza i treptanjem,čime se vrši stano mehaničko čišćenje
površine.Mikroorganizmi prodiru samo ako imaju poseban sistem za adherenciju i takodje sva
mehanička oštećenja dovode do prodora mikroorganizama.

3. Nespecifični faktori u zaštiti od infekcije

Polimorfonukleari, monociti i sistem komplemenata.

4. Značaj anamneze u kliničkoj dijagnozi bolesti, posebno u infektivnim bolestima

Anamneza ima za cilj da saznamo od bolesnika sve bitne elemente u vezi sa njegovom bolešću,
tj. da na osnovu nje izvršimo rekonstrukciju nastanka i razvoja svih simptoma i znakova
oboljenja.Anamneza bolesnika se sastoji od:generalija,sadašnje bolesti,lične anamneze,porodične
anamneze i epidemiološke ankete.Najopširniji deo anamneze je sadašnja bolest gde je potrebno
saznati glavne tegobe,detaljan opis sadašnje bolesti,kako ju je bolesnik doživeo i uzeti anamnezu
po sistemima.

5. Opšti infektivni sindrom

OIS je skup nespecifičnih simptoma,praćenim poremećajem opšteg stanja bolesnika,koji se
javljaju na početku većine infektivnih bolesti,kao nespecigičan odgovor organizma na dejstvo
mikroorganizama ili njihovih toksina.On obuhvata povišenu telesnu
temperaturu,groznicu,znojenje,glavobolju,malaksalost,gubitak apetita,osećaj mučnine i bolova u
mišićima i zglobovima.Ovaj sindrom je jače izražen kod akutnih(influence) nego kod
hroničnih(tuberkuloze) infektivnih bolesti.Pored toga naročito je izražen na početku inf bolesti,za
vreme tzv. Invazivnog stadijuma bolesti.

6. Značaj pregleda bolesnika u postavljanju kliničke dijagnoze infektivne bolesti

Fizikalnim pregledom bolesnika tragamo za karakterističnim znacima inf. bolesti.Prikupljanje
svih znakova bolesti po sistemima služi nam za postavljanje kliničke dijagnoze.Veliki značaj ima
prisustvo karakterističnih,patognomoničkih znakova(npr meningealni znaci za
meningitis,Koplikove mrlje za morbile),koje viđamo kod pojedinih bolesti,a koji nam
omogućavaju brzo postavljanje dijagnoze.Fizikalni pregled se vraši sistematski,određenim redom
i to :inspekcija,palpacija,perkusija i auskultacija.

7. Bakterijski meningitis, definicija i najčešći uzročnici prema dobi bolesnika

Akutni bakterijski meningitis je teško infektivno oboljenje,izazvano različitim bakterijama,u toku
koga dolazi do stvaranja gnojnog eksudata u subarahnoidalnom prostoru,a klinički se karakteriše
pojavom meningealnih simptoma i znakova.Faktor rizika za nastanak meningitisa je povećan broj
kliconoša jer od njih infekcija nastaje,a faktor rizika kod domaćina je nedostatak At na mestu
ulaska ili neadekvatan imunološki odgovor na njihovo prisustvo. Bakterijski meningitis je
najčešće bolest dece,i to skoro 70% je uzrasta do 5god.
U uzrastu novorodjenčeta najčešći uzrok je Streptococcus grupe B.
Kod dece uzrasta do 5god najčešći uzrok je H.influenzae.
Kod osoba starosti od 5-29god najčešći uzrok je N.meningitidis.
Kod osoba starosti preko 30god najčešći uzrok je Str.pneumoniae.

8. Bakterijski menigitis, klinička slika i principi lečenja obolelih

Klinička slika:pojava meningealnih simptoma i znaka.
Meningealni simptomi su kombinacija sistemskih pojava,kao što su temperatura,malaksalost i
povraćanje, i simptoma od strane CNS kao što su glavobolja,fotofobija,poremećaj
svesti .Prisustvo meningealnih znaka omogućava postavljanje bliže dijagnoze bolesti,koja će biti
potvrđena lumbalnom punkcijom.
Meningealni znaci su ukočen vrat,koji ima veliki značaj,naročito kod bolesnika sa poremećajem
svesti kod kojih izvođenje drugih meningealnih znakova može biti teško.Drugi znaci su gornji i

U drugom stadijumu se ispoljavaju simp i znaci meningitisa,a zbog inflamacije bazalnih
meninga,javljaju se znaci oštećenja kranijalnoh nerava koji kroz njih prolaze(III,IV,VI,VII).Zbog
arteritisa bazalnih krvnih sudova mogu nastati hemipareze/plegije,disfazija...Ukoliko lečenje nije
započeto bolest se najčešće završava fatalno.

11. Tuberkulozni meningitis, klinička slika i principi dijagnostike i terapije

Klinička slika:
Početak bolesti je postepen.Oboleli su malaksali,imaju povišenu temperaturu,obilno se znoje,bez
apetita su,ponekad razdražljivi ili apatični.
U drugom stadijumu se ispoljavaju simp i znaci meningitisa,a zbog inflamacije bazalnih
meninga,javljaju se znaci oštećenja kranijalnih nerava koji kroz njih prolaze(III,IV,VI,VII).Zbog
arteritisa bazalnih krvnih sudova mogu nastati hemipareze/plegije,disfazija...Ukoliko lečenje nije
započeto bolest se najčešće završava fatalno.
Najsigurniji način za potvrdu TBC meningitisa je izolacija bacila iz likvora ili nervnog
tkiva,dobijenog biopsijom.Kultivacija bacila na Lowensteinovoj podlozi je najbolji
metod.Takođe koriste se i novije tehnike poput PCR.
Terapija se sastoji u primeni vise antituberkuloznih lekova zbog moguće pojave
rezistencije.Lekovi koji se koriste su: izonoiazid,rifadin,pyrazinamid,streptomicin.

12. Karakteristike likvora u tuberkuloznom menigitisu

Likvor je najčešće bistar ili opalescentan.Nekad može biti ksantohroman usled spinalnog bloka
zbog arahnoiditisa.Retko može biti hemoragičan,ukoliko postoji fibrinoidna degeneracija
cerebralnih krvnih sudova.
Ukupan broj Ley je 100-500mm3 sa predomoinacijom limfocita.Proteini su povišeni,glukoza
smanjena.

13. Meningitisi izazvani virusima, patogeneza i razvoj bolesti

Virisni meningitis je zapaljenje mekih moždanica izazvano virusima kao što
su:herpes,mumps,enterovirusi,HIV,influenca..
Ulazna mesta virusa su različita: koža,ždrelo,transplacentarni prenos.Primarna virisna replikacija
u epitelnim ćelijama,fiksnim i mobilnim makrofazima,vaskularnom endotelu,mononuklearnim
ćelijama krvi i limfnim čvorovima.Sluz,trepljasti epitel,kisela sredina želuca,git enzini,žuč,At
klase IgA sprečavaju dalje širenje virusa u odgovarajuće sisteme i organe.Ukoliko organizam ne
uspe da se odbrani dolazi do replikacije virusa i njihovog pelaska u krv.
U primarnoj viremiji virusi diseminuju do različitih organa(jetre,slezine,mišića) gde se dalje
razmnožavaju.Zatim nastaje sekundarna viremija u toku koje virusi mogu dospeti u CNS.Ukoliko
viris dospe do CNS,viremija prestaje i započinje sekrecija IFN i specifičnih At.Virusi najčešće
dospevaju u CNS hematogeno,ali mogu duž olfaktornog nerva i putem perifernih nerava.Nakon
prodora u CNS nastaje inicijalni inflamatorni odgovor koji je imunološki specifičan i sastoji se
od populacije limfocita senzibilisanih virusom.Ovi limfociti deluju na virus specifične proteine
produkujući inflamatorne medijatore-citokine.Nakon inflamatornog odgovora nastaje oštećenje
hematoencefalne barijere.

14.Meningitisi izazvani virusima, kliničke osobenosti, principi dijagnostike i terapije

Klinička slika:

Početak bolesti je nagao.Najčešči simptomi su glavobolja,povraćanje,opstipacija i povišena
temperatura.Ponekad se mogu javiti razdražljivost,pospanost...Pored simptoma javljaju se i
meningealni znaci-ukočen vrat,Kernigov znak,Brudzinski znak,Vujićev znak.
Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike i citibiohemijskih nalaza u likvoru.Potrebno je
izоlovati ili identifikovati virus ili njegove Ag u likvoru,serumu,brisu,fecesu.Najčešće se koristi
dokazivanje virusnih At u likvoru i serumu.
Terapija: -Simptomatska i supstituciona (analgetici,antipiretici,korekcija elektrolita)
-Antiedematozna(furosemid) i antiinflamaciona(kortikosteroidi)

15. Likvorske karakteristike kod virusnih meningitisa

Likvor je najčešće bistar,retko opalescentan.Ukupan broj Ley 50-500mm3 sa predomonacijom
limfocita.Glukoza i proteini skoro uvek normalni.Vrednosti mlečne kiseline su normalni za
razliku od bakterijskih.Značajan dokaz prisustva virusa je IFN(kod bakterijskof je TNF).

16. Virusni encefalitisi, etiologija, klinička slika, principi dijagnostike i lečenja obolelih

Akutni virusni encefalitis je zapaljenje moždanog parenhima uzrokovano dejstvom virusa ili
mehanizmima koje oni podstiču.
Encefalitis obično prati neku lokalnu ili opštu infekciju,a ponekad joj i prethodi.
Kliničke karakteristike bolesti su glavobolja,povraćanje,poremećaj svesti i fokalni neurološki
znaci.Povišena temperatura ukazuje na to da se radi o infektivnom procesu.Pored mozga mogu
biti zahvaćene i moždanice,kičmena moždina pa i ceo CNS.
Za dijagnozu se koristi:pregled likvora koji je najčešče bistar sa povišenim brojem ćelijsih
elemenata,a dominiraju limfociti.Pored likvora koriste se i virusološka ispitivanja,sto
podrazumeva konrolu krvi,stolice,sekreta iz disajnih puteva i moždanog tkiva dobijenog
biopsijom ili nekropsijom.Virusni Ag se mogu dokazivati.Najpouzdanija metoda je PCR.Koristi
se i EEG,CT,MR.
Lečenje je veoma složeno i obuhvata: procenu stanja vitalnih funkcija,praćenje i lečenje
psihomotornog nemira,lečenje i prevenciju konvulzija,antiedemsku terapiju,prevenciju i lečenje
ranih komplikacija,antivirusnu i imunomodulatornu terapiju.
Psihomotorni nemir i konvulzije se saniraju lekovima iz grupe diazepama.Protiv edema daju se
diuretici(manitol,furosemid).

17. Šarlah-skarlatina, etiolgija, patogeneza, klničke karakteristike, principi dijagnostike i
terapije

Šarlah je akutna zarazna bolest koja se manifestuje gnojnim zapaljenjem na mestu ulaska
infekcije,difuznom sitno zrnastom ospom na eritematoznoj osnovi i opštim znacima
infekcije.Bolest izaziva b-hemolitični streptokok grupe A.U toku šarlaha mogu se ispoljiti
toksični znaci infekcije i alergijska reakcija na prisustvo streptokoka.
B-hem.streptokok luči pirogeni egzotoksin koji svojim direktnim dejstvom na hipotalamus
izaziva skok temperature,a dejstvom na kožu dovodi do šarlahne ospe.Šarlah se prenosi
kapljičnim putem i najčešće mesto ulaska su usta.Na mestu ulska nastaje zapaljenje.Sobzirom da
su usta mesto ulaska tu su promene najintenzivnije i odatle se toxin resorbuje.Koža je na dodir
topla i suva jer su znojne zlezde zapušene.Inkubacija traje 3-5 dana.
Šarlah se manifestuje naglim početkom,glavoboljom,gušoboljom,povraćanjem,žarkim crvenilom
guše,sitno zrnastom ospom i malinastim jezikom.Temperatura je povišena,limfni čvorovi vrata su
uvećani,kad osip počne da bledi vidi se perutanje.Ospa zahvata pazuh,bočni deo grudnog
koša,donji deo trbuha,prevoje velikih zglobova u unutrašnji stranu natkolenice.Kada se u kožu

Serološka dijagnostika se uspostavlja na osnovu prisustva At klase IgM i IgG u krvi ili IgA u
respiratornim sekretima.I naravno PCR.
Lečenje antibioticima I to eritromicinom.Primenjuje se I simptomatska terapija da smanji kašalj I
to antitusici,spazmolitici,sedativi.
Prevencija: Di-Te-Per vakcina

21. Pneumonija, etiopatogeneza, kliničke i radiografske karakteristike

Zapaljenje pluća(pneumonija),je akutno zapaljenje koje zahvata plućni parenhim,alveolarni
prostor I intersticijalno
tkivo.Uzročnici:streptoc.pneumoniae,stafilokok,H.influence, ,hlamidije,mikoplazme,legionela..In
fekcija se prenosi udisanjem zaraženih kapljica ili prašine.
Simptomi I znaci pneumonije su povišena telesna temperatura,kašalj I iskašljavanje koji
progrediraju,otežano I ubrazano disanje,znaci kondenzacije plućnog parenhima(skraćen ili tmuo
perkutorni zvuk,bronhijalno disanje),I znaci zastoja sekreta u disajnim putevima.Bol pri disanju
ukazuje na zahvaćenost plućne maramice.
U toku bolesti se javljaju znaci opšte infekcije kao što su glavoblja,mialgija,gubitak apetita,opšta
slabost.Znak teške bolesti je cijanoza-zbog nedovoljne difuzije gasova.
Na pneumoniju se sumnja na osnovu kliničke slike I rengenografskog nalaza.Radi se standardni
PA snimak pri ćemu se jasno vidi karakter infiltrata.Mogu se videti I senke koje predstavljaju
kondenzaciju plućnog parenhima.

22. Influenca, značaj i kliničke karakteristike

Influenca ili grip je akutno infektivno oboljenje izazvano virusima influence A i B.Infekcija se
najčešće prenosi kapljičnim putem,posredstvom aerosola koji se formiraju pri kašlju,kijanju ili
govoru.
Inkubacija traje 18-72 sata i zavisi od količine virusnog inokuluma.
Bolest počinje naglo,praćena simptomoma kao što su povišena
temperatura,glavobolja,znojenje,malaksalost,bolovi u mišićima i zglobovima a praćena je
simptomima infekcije respiratornog trakta,najčešće kapljem i kušoboljom.
Nakon par dana temperatura se normalizuje a respiratorni simptomi postaju izraženiji i održavaju
se još barem nedelju dana.

23. Principi lečenja i mere prevencije kod obolelih od influence

Kod nekomplikovanih slučajeva terapija je samo simptomatska:antipiretici,analgetici,vitamini
Treba izbegavati primenu salicilata(aspirin) kod dece jer može da izazove Reyeov
sindrom.Specifična antivirusna terpija je indikovana kod pacijenata iz tzv. Kritičnih
grupa(imunokompromitovani,stari..)
Najvažnija preventivna mera je vakcinacija.Kod nas se koristi „mrtva“ vakcina dobijena od
sojeva virusa koji su „cirkulisali“ u prethodnoj epidemiji virusa.Atenuirana „živa“ vakcina koja
se koristi u drugim zemljama primenjuje se intranazalno i stimuliše lokalnu produkciju At,mnogo
efikasnije nego mrtva.

24. Parotitis, etiologija, kliničke osobenosti, principi dijagnostike i terapije

Parotitis ili zauške su akutna sistemska infekcija koju karakteriše otok pljuvačnih,i to najčešće
parotidnih čvorova.Izazivač je virus mumpsa.Parotitis je najčešća manifestacija bolesti,a osim
njega javljaju se i serozni meningitis,orhitis,encefalitis i dr.