Elektronsko poslovanje turističkih kompanija

VIŠA ELEKTROTEHNI

Č

KA ŠKOLA 

E – POSLOVANJE 

TURISTI

Č

KIH KOMPANIJA 

Diplomski rad 

Suboti

ć

 Nikola 

[email protected] 

Beograd, 2006. 

Nikola Suboti

ć

: 

Elektronsko poslovanje turisti

č

kih kompanija

- 1 - 

 
Kandidat: 

Suboti

ć

 Nikola 

 
Broj indeksa: 

40/02

 
Smer: 

Elektronsko poslovanje 

 
Tema: 

Elektronsko poslovanje turisti

č

kih kompanija 

 
Osnovni zadaci: 
1. Osnove elektronskog poslovanja u turizmu 

2. Elektronsko poslovanje turisti

č

kih kompanija u svetu   

3. Šanse i rizici prelaska na elektrosnko poslovanje 
 
 
Teorija:     20% 

Istraživanje:    80% 

 
 
Beograd, Mentor: 
 

Dr Dejan Toši

ć

Nikola Suboti

ć

: 

Elektronsko poslovanje turisti

č

kih kompanija

- 3 - 

Sadržaj: 

1. Uvod............................................................................................................................. 4 

1.1 Definicija sektora............................................................................................  4 

1.2 Uloga ICT i e-poslovanja u turisti

č

kom sektoru.............................................  5 

1.2.1 CRM  u turisti

č

koj industriji......................................................................... 5 

1.2.2 Trend udruživanja........................................................................................  6 

 1.2.3 

Posrednici..................................................................................................... 

6 

 1.2.4 

Razli

č

itosti po zemljama.............................................................................. 6 

2. Usvajanje i primena ICT-a........................................................................................  7 
 

2.1 Bazi

č

na ICT infrastruktura.............................................................................  7 

2.2 Interni procesi i saradnja sa poslovnim partnerima........................................  10 

2.3 Elektronska nabavka i integracija lanca snabdevanja....................................  11 

2.4 E-business aktivnosti okrenute prema korisniku............................................  12 

3. Klju

č

ne oblasti primene elektronskog poslovanja..................................................  14 

3.1 

ICT u menadžmentu destinacija

 i portalima destinacija na Internetu............ 16 

 3.1.1 

Uvod............................................................................................................ 

16 

3.1.2 DM Os i njihovo koriš

ć

enje ICT-a – razvoj od ’80-ih.................................  17 

3.1.3 Uticaj na turisti

č

ku industriju......................................................................  20 

3.1.4 Kvalitet informacija....................................................................................  20 

 Studija 

slu

č

aja: SKI AM ADE..............................................................................  22 

 3.2 

CRM u turisti

č

kim destinacijma

............................................................... 28 

 Studija 

slu

č

aja: ENGADINcard........................................................................... 31 

 3.3 

Inovati vni mobilni i lokaciski bazirani servisi za turiste

......................... 37 

 Studija 

slu

č

aja: M OUNTAINBIKE.it.................................................................  40 

4. Mogu

ć

nosti poslovne primene i dalji razvoj...........................................................  44 

4.1 Šanse i rizici za mala i srednja preduze

ć

a...................................................... 44 

 4.1.1 

Šanse........................................................................................................... 

44 

4.1.2 Rizici i barijere............................................................................................  46 

 4.2 

Dalji razvoj.................................................................................................... 48 

5. Zaklju

č

ak................................................................................................................... 50 

 
6. Literatura................................................................................................................... 41

Nikola Suboti

ć

: 

Elektronsko poslovanje turisti

č

kih kompanija

- 4 - 

Elektronsko poslovanje turisti

č

kih komapnija 

1 UVOD 

1.1 Definicija sektora 

Turizam se naj

č

eš

ć

e definiše kao pružanje usluga ljudima koji putuju i odsedaju izvan 

njihovog uobi

č

ajenog prebivališta na period kra

ć

i od godinu dana, za vreme godišnjih odmora 

ili u poslovne svrhe.  

Ovaj rad 

ć

e se usresrediti na hotelski (pansionski) sektor, restorane, turisti

č

ke agencije i turo 

operatore, na evropskom kontinentu. 
Turisti

č

ki sektor, kao celina je jedan od najbrže rastu

ć

ih ekonomskih sektora u Evropi i u 

svetu. I u predhodnim godinama, stopa rasta u turisti

č

kom sektoru je bila viša nego prose

č

na 

stopa rasta svetske ekonomije i ova tendenicja ne pokazuje znake usporavanja u bliskoj 
budu

ć

nosti. U Evropskoj uniji više od 1.4 miliona preduze

ć

a koji pružaju usluge iz oblasti 

turizma, upošljava oko 8.1 milion ljudi, koji stvaraju obrt u visini od 419 milijardi €. 
U sektoru dominiraju mala i srednja preduze

ć

a (M SP). 99% kompanija u turisti

č

kom sektoru 

su mala i srednja preduze

ć

a. Kada pogledamo apsolutne brojke prihoda, Ujedinjeno 

Kraljevstvo, Italija, Francuska, Nema

č

ka i Španija ostvaruju najve

ć

e prihode od turizma, ali 

turizam tako

đ

e zna

č

ajno doprinos daje nacionalnim ekonomijama malih zemalja (unutar EU), 

kakva je npr. Austrija, koja je jedna od zemalja najintenzivnije uklju

č

enih u tokove svetskog 

turizma. 

Nove 

č

lanice Evropske unije, i zemlje kandidati, u centralnoj i isto

č

noj Evropi tako

đ

e 

ostvaruju ogroman rast turisti

č

kog sektora, kako receptivnog (doma

ć

eg) tako i inostranog 

turizma. Ako pogledamo rast turisti

č

kog sektora, ove zemlje su pobednici na celom 

kontinentu - u 2004. godini:  Estonija, Litvanija, Bugarska, 

Č

eška, Rumunija i Slovenija. Ipak 

ove zemlje kre

ć

u sa nižih osnova u odnosu na razvijena tržišta zapadne Evrope. 

Nikola Suboti

ć

: 

Elektronsko poslovanje turisti

č

kih kompanija

- 6 - 

kupaca preko unapre

đ

ene interakcije u svakoj dodirnoj ta

č

ki sa klijentom. Ovo se može 

posti

ć

i boljim razumevanjem klijenata, ponudom odgovaraju

ć

ih usluga – proizvoda, u pravo 

vreme, zasnovano na analizi kupovnih navika klijenta. U 2003. godini 37% velikih 
kompanija, u turisti

č

kom sektoru, kakvi su turo operateri i hotelski lanci, 14% srednjih 

kompanija i 5% malih firmi su koristili CRM  sistem. 

 
1.2.2

Trend udruživanja 

U turisti

č

koj industriji najve

ć

im delom dominiraju mala i srednja preduze

ć

a (M SP). Da bi 

preživela stalni porast konkurencije i globalnog okruženja, turistika preduze

ć

a su morala da 

smanjuju troškove transakcija, pove

ć

aju produktivnost i stvore uticaj na tržištu. Postoji 

generalni trend udruživanja pružaoca razli

č

itih usluga, u cilju ponude novih proizvoda i 

usluga koji pove

ć

avaju profitabilnost i razvijaju atraktivnost destinacija i-ili kompanija, tako 

što daju bolji odgovor na promenljive zahteve turista. Kako se broj gostiju, sa kojima 
komunikacija te

č

e putem Interneta, svakodnevno pove

ć

ava, kompanije postaju zavisne jedna 

od druge i primorane da se udružuju kako bi maks imalno iskoristile benefite elektronskog 
poslovanja. 
 

1.2.3

Posrednici 

Tradicionalno, turisti

č

ke agencije i turooperatori su igrali glavnu ulogu u turisti

č

kom sektoru. 

Široka primena ICT-a u turisti

č

koj industriji je promenila ovakvo stanje. Desilo se to da je 

njihova veli

č

ina i zna

č

aj u fizi

č

kom svetu postao nebitan, za poslovanje putem Interneta, i 

poslovni model koji se zasniva na orjentaciji direktno prema klijentu. Da bi se izborili sa 
ovim, sve više i više turisti

č

kih agencija proširuje svoje oblike poslovanja, i stvaraju ili 

u

č

estvuju na web portalima i ponovo postaju posrednici izme

đ

u krajnjih pružaoca usluga i 

turista. Neki veliki igra

č

i promenili su u potpunosti njihov biznis model, kompletno se 

fokusiraju

ć

i isklju

č

ivo na Internet, npr. Travel24.com koji smanjuje troškove distribuiraju

ć

i 

informacije i obavljaju

ć

i prodaju putem Interneta bez potrebe da ima kancelarije u fizi

č

kom 

svetu.   

1.2.4

Razli

č

itosti po zemljama 

Postoji odre

đ

ena razli

č

itost u razvoju e-turizma izme

đ

u zemalja 

č

lanica Evropske Unije. 

Turisti

č

ke kompanije iz EU koje se nalaze u Centralnim i Isto

č

nim delovima Unije, zaostaju 

za onim 

č

ije je sedište u Zapadnoj Evropi. Dostupnost osnovne strukture za e poslovanje  još 

uvek je ralativno ograni

č

ena u nekim delovima EU, a u odnosu na Zapadi deo.