Uvod
Voda je hemijsko jedinjenje kiseonika i vodonika. Hemijska formula vode je H2O.
Voda je supstanca bez mirisa, ukusa i boje. Temperatura mržnjenja vode je 0°C, a
padeeure ključanja je 100°C. Osim tečnosti, javlja
se u još dva agregatna stanja, a to
su čvrsto i gasovito. Čvrsto agregatno stanje se zove led, a gasovito para.
Osnovna fizička svojstva vode su: boja, mutnoća (izgled), miris, ukus i temperatura.
Čista voda je bezbojna. Može imati i neke nijanse (zelenkastoplavu), (zelenkastu),
što je posledica rastvorenih organskih i neorganskih materija u njoj.
Mutnoća vode opisuje se sledećim ocenama: bistra, slaboopalescirajuća,
opalescirajuća, malo mutna, mutna, vrlo mutna. Vode u potocima i rekama mogu
biti mutnije u vreme pada kiša i topljenja snega. Mutna voda se ne sme koristiti
za piće. Takvu vodu treba pre upotrebe izbistriti, a potom dezinfikovati. Po
pravilu čista voda je bistra.
Voda može biti tvrda i meka. To je zato što se u svakoj vodi nalazi rastvoreno na
stotine minerala i drugih jedinjenja. Količine ovih jedinjenja su znatno male, ali
su veoma značajne za živi svet. Kada je u vodi sadržaj minerala i jedinjenja visok,
za vodu se kaže da je tvrda, a kada je sadržaj nizak za vodu se kaže da je meka.
Nepravilna eksploatacija I zagađivanje, ugrozilo je svetske zalihe vode. Prema
podacima UNESCO-a, u narednih 20 godina padee pijaće vode će se smanjiti za 30
odsto. Smatra se da čak 40 odsto svetske populacije već sada nema dovoljno vode
za svoje dnevne potrebe. Prema podacima organizacije
WaterAid
svakih 15
sekundi jedno dete umre od oboljenja izazvanog manjkom vode.
Voda se u prirodi ne pojavljuje u hemijski čistom obliku, jer na svom putu dolazi
u dodir, rastvara I prima različite materije. Od količine I vrste ovih sastojaka
zavise karakteristike vode.
Prema svojoj prirodi, voda se deli na atmosfersku, površinsku I podzemnu.
Atmosferska voda nastaje od padavina kao što su kiša, sneg I led. Ona sadrži
rastvorene gasove sa kojima dolazi u dodir, poput kiseonika I ugljen-dioksida. Od
čvrstih materija sadrži nešto prašine I čađi, a u blizini mora I nešto soli.
Površinska voda je ona koja ili leži na površini tla. Ova voda nastaje od
atmosferske vode, koja direktno pada na Zemljinu površinu ili one koja se sliva u
nju sa površine tla.
Podzemna voda se nalazi ispod površinske zemlje. Nastaje prodiranjem padavina
od površinskih vodenih tokova ka tzv. Vodonepropusnim slojevima (unutar
Zemljine površine) koji se sastoje od stena sa malom efektivnom poroznošću. Ova
voda pade u red čistijih, pa se zbog takvih odlika veoma često koristi za piće.
Dezinfekcija vode za piće
Dezinfekcija vode podrazumjeva uklanjanje ili uništavanje patogenih i
fakultativnopatogenih mikroorganizama. U toku dezinfekcije i
sterilizacije vode nastaju kodmikroorganizama grubi poremećaji koloidne
ravnoteže (zbog dejstva fizičkih, fizičko-hemijskih i hemijskih agenasa), i
poremećaji ravnoteže njihovog fermentnog sistema.Naročito su izražene
ireverzibilne fizičko-hemijske promjene fermenata disanja idrugih
fermenata metabolizma mikroorganizama, što dovodi do inaktiviranja i smrti
ćelija.
Načini dezinfekcije vode za piće:
Prokuvavanje
Primena UV zraka
Jodiranje
Ozonizacija
Hlorinacija
Filtracija
Mešana oksidacija
