POSLOVNO PRAVO
POJAM I PREDMET POSLOVNOG PRAVA
Pojam poslovnog prava
Pod poslovnim pravom , u najširem smislu reči, podrazumeva se
samostalna grana prava koja obuhvata skup pravnih normi kojima se
uređuju pravni položaj(status) privrednih subjekata, njihov odnos prema
državi, kao i njihovi međusobni pravni poslovi koje zaključuju u vezi sa
prometom roba, usluga, novca, hartija od vrednosti i dr.
Uporedo sa terminom „poslovno pravo“ u našoj pravnoj nauci i poslovnoj
praksi vrlo često se koriste i izrazi „privredno pravo“, „trgovačko pravo“.
Predmet poslovnog prava
Poslovno pravo posmatrati kao samostalnu granu pozitivnog prava, ali i
kao posebnu naučnu disciplinu. Da je predmet poslovnog prava kao
grane pozitivnog prava uređenje status privrednih subjekata, pravnih
odnosa ovi subjekata sa državom, kao i njihovih međusobnih poslovnih
odnosa.
Na ovaj način poslovno pravo kao naučna disciplina koncepcijski se
oslanja na dve krupne ,međusobno povezane celine, i to:
opšti
– statusni
deo i
posebni –
pravno-dinamički deo.
U posebnom delu koje se još naziva i
Trgovinsko pravo,
obično se
izučavaju pravna pravila kojima se uobličava pravni okvir za
zaključivanje poslovnih aranžmana između privrednih subjekata
povodom prometa roba, usluga, novca, hartija od vrednosti i itd.
ODNOS POSLOVNOG PRAVA I DRUGIH GRANA PRAVA
Poslovno pravo povezano je sa : građanskim pravom, obligacionim
pravom, upravnim pravom, krivičnim pravom.
IZVORI POSLOVNOG PRAVA
Izvori poslovnog prava u formalno-pravnom smislu jesu: zakon, sudska i
arbitražna praksa, pravna nauka, autonomni izvori poslovnog prava i
pravna pravila građanskog prava.
Zakon
Zakon u užem smislu obuhvata sve one pravne akte koji se upravo
nazivaju zakonima, uključujući tu i ustav države u pitanju.
Međunarodne konvencije koje je naša zemlja retifikovala i koje dobijaju
svojstvo zakona, ako na bazi njih nije donet poseban propis. Ove
konvencije, u najvećem broju slučajeva uređuju poslovne odnose koji se
tiču robnog prometa, transporta, osiguranja, menica, čeka itd.
Sudska i arbitražna praksa
Sudska i arbitražna praksa kod nas, za razliku od zemalja
CommonLow
sistema, nije priznati formalni izvor poslovnog prava.
Pravna praksa
Pravna nauka ne predstavlja formalni izvor prava. Ona analizira pravne
propise i zauzima stavove po spornim pitanjima iz takvih propisa.
Autonomni izvori poslovnog prava
U autonomne izvore poslovnog prava ubrajaju se poslovni običaji,
uzanse, opšti uslovi poslovanja, formularni ugovori, trgovački termini i
trgovačke klauzule.
Poslovni običaji (nepisana pravila)
Poslovni, ili kako se još nazivaju trgovački običaji, predstavljaju ustaljena
ili prihvaćena pravila ponašanja koja nastaju u pravnom prometu između
subjekta privrednog prava.
Poslovni( trgovački) običaji moraju biti u skladu sa domaćim javnim
poretkom i moralom društva i sud će, pre promene poslovnih običaja.
Poslovni(trgovački) običaji dele se na više vrsta, zavisno od usvojenog
kriterijuma. Prema teritorijalnom kriterijumu razlikuju se opšti poslovni
običaji(koji važe za celu teritoriju jedne države), zatim regionalni ( koji
važe za određeno područje) i lokalni (koji važe za jedno mesto).
U nedostatku zakonske regulative, novi poslovni odnosi uređuju se
poslovnim (trgovačkim) običajima, čime se popunjavaju pravne praznine
u zakonskom normiranju i olakšavaju i ubrzavaju privredne aktivnosti u
okviru jedne nacionalne ekonomije.
Uzanse
Uzanse su kodifikovani poslovni (trgovački) običaji čiju je kodifikaciju
izvršilo ovlašćeno telo (komore, berze, profesionalna udruženja trgovaca,
ovlašćeni državni organi i dr). Iz tih razloga ne čudi što se uzansama
daje hijerarhijska prednost među formalnim izvorima poslovnog prava u
odnosu na nekodifikovane poslovne (trgovačke) običaje.
