Историјски значај керамике
Керамика има велику улогу у разоткривању историје неког народа. Као што је
свима већ познато, керамика је једна од ретких ''преживелих'' и сачуваних докумената
историје. Керамика праисторије има такође велику улогу у разоткривању некадашњег
положаја племена који су живели на некој територији, показује нам како су живели, чиме
су се хранили, да ли су, и какве ритуале имали, њихове култове, развијеност неке
популације у односу од технике рада са керамиком, да ли појава друге културе утиче на
њихов рад и инспирацију, колико и како напредују по питању техничке израде и
украшавања тадашњих керамичких предмета итд.
Како су људи у праисторији почели да користе керамику?
Према званичном или незваничном извору, ( постоји неколико теорија о томе како
су праисторијски људи заправо почели да користе керамичке, испечене предмете) одлучио
сам да напишем, мени, најлогичнију причу о томе.
Људи у праисторији су за пренос хране користили корпе, исплетене од прућа.
Дакле, корпе су биле шупље, па су те шупљине попуњавали влажном земљом, глином, да
би биле практичније за пренос и чување хране. Након неког времена, влажна глина коју су
стављали измеђуосталог и на зидове тадашњих кућа, временом и стајањем на сувој
подлози, полако губи воду и постаје све чвршћа. У случајном контакту са ватром, посуде
које су биле већ обложене глином, престају бити крхе и ломљиве и добијају неку нову
боју и њихова крхост своди се на минимум. Након тога, тадашњи људи почињу масовно
да облажу плетене посуде глином да би касније почели и израђивати посуде од саме
глине, без употребе другог материјала, након чега би исте посуде или предмете пекли на
отвореној ватри.
Глина у том временском периоду, тачније, земља ,из дубине земљине коре, која је у
додиру са водом стварала масу погодну за обликовање и прављење разних облика и
предмета, није била дуготрајна. Након неког времена, печени предмети који би дошли у
додир са водом, због мањка минерала и других састојака који су неопходни да би глинена
маса издржала одређене временске непогоде, почињу се распадати и пропуштати воду.
Након тога, људи проналазе идеалну глинену масу због које смо им и дан данас захвални
због археолошких налазишта и сачуване керамике.
Људи тада почињу израду посуда које су биле асиметричне јер нису израђене на точку
који се много касније појављује, разних оруђа и оружја за лов, предмета који представљају
њихова обележја, приказе животиња које су ловили итд.
Временом, керамика постаје све квалитетнија, техника израде глинених посуда
је на знатно већем нивоу него што је била, касније користе природне боје за керамику које
2
и данас користимо, то су енгобе и оксиди, појавом точка успевају направити до тада
незамисливе облике и форме, техника израде постаје све боља и боља.
Теракоте
Шта су теракоте?
Теракота, (од латинског
terra cocta)
назив је за различите предмете (вазе,
саркофаге) и остале предмете изведене од глине која се пече на високој температури, али,
нема глазуре. Боја те глине је обично била црвенкаста. Коришћена је за облагање зидова
керамичким плочицама, за покривање кровова (цреп) итд. Укратко, то је најједноставнија
област керамике без сјаја након печења, за разлику од данашњих техника и глина са
којима радимо.
Изглед грчких ваза
Грчка грнчарија је у самом почетку била украшавана само апстрактним шарама,
као што су троуглови, кругови, шаховски орнаменти итд. , али касније, око 800. године
п.н.е. не бежећи превише од геометризације, почињу се појављивати и цртежи људских
фигура и животиња, а још касније, те фигуре би биле комбиноване у веома сложене сцене.
Док посматрамо грчке вазе, прво што запажамо су карактеристичне боје, обично
преовладава црна или црвенкаста боја (боја теракоте), те две боје, може се рећи да дају
оригиналан печат грчким вазама. Невероватан сјај без употребе глазура на вазама је
готово несхватљив, поготову на местима где се налази црна боја, постигнут је глачањем
неког предмета о зид вазе, као што данас ми то радимо употребом кесе, кашике, углачаног
камена итд. Такође, веома је приметна зграфито техника када су у питању исцртане форме
на вазама. Наношењем слојева боје на вазе, оне постају веома погодне за зграфито.
Оштрим предметима исцртавају форме на вазама и скидају слој нанете боје испод које се
појављује друга боја стварајући контраст и контурну линију форме које цртају. Када су у
питању женски актови, инкарнат би обично био прекривен белом бојом, да би се још више
истакао акт на црној вази. Такви прикази, обично би били исцртани на избочини (стомаку
вазе), да би доспели у први план, док би изнад или испод њих били прикази разних
орнамената, стилизованих животиња или геометријских облика. Такође, једне од
најупадљивих делова неких грчких ваза на први поглед би биле и њене ручке. Симетрично
постављене, не превише компликоване, али елегантне и у већини случајева гломазне. На
њима би обично били исцртани орнаменти геоматријских предмета, кривудаве линије или
шаховски орнаменти.
