1
Visoka medicinska škola strukovnih studija „Milutin Milanković“ Beograd
Seminarski rad
Predmet: Socijalna medicina
TEMA:
SOCIJALNO-MEDICINSKI ZNAČAJ NEPRAVILNE
ISHRANE- HIPOVITAMINOZA
Profesor: Student:
Prof. dr sc.med. Gordana Arsić-Komljenović Boglarka Olah Harmat
Predavač: Br. Indeksa: S52/2016
Mr. sc. Jasmina Radojlović
Beogard, decembar 2016.
2
SADRŽAJ
1. Uvod.........................................................................................................................3
2. Hipovitaminoze........................................................................................................4
2.1 Hipovitaminoze hidrosolubilnih vitamina....................................................4
2.1.1 Vitamin B1 (tiamin).....................................................................4
2.1.2 Vitamin B2 (riboflavin)...............................................................4
2.1.3 Vitamin B3 (niacin).....................................................................5
2.1.4 Vitamin B6 (piridoxin)................................................................5
2.1.5 Vitamin B12 (cijanokobalamin)..................................................6
2.1.6 Folna kiselina...............................................................................7
2.1.7 Vitamin C....................................................................................7
2.2 Hipovitaminoze liposolubilnih vitamina.......................................................8
2.2.1 Vitamin A (akseroftol, retinol, karoten).........................................8
2.2.2 Vitamin D (kalciferol)....................................................................9
2.2.3 Vitamin E (tokoferol)...................................................................10
2.2.4 Vitamin K.....................................................................................11
3. Zaključak................................................................................................................12
4. Literatura................................................................................................................13
4
2. HIPOVITAMINOZE
2.1 HIPOVITAMINOZE HIDROSOLUBILNIH VITAMINA
2.1.1 VITAMIN B1 (TIAMIN)
Prvi pisani podaci o bolesti izazvanoj deficitom tiamina potiču iz Kine, 2000 godina
pre nove ere. Prvi put je deficit tiamina opisan kao bolest Beri-Beri (ovca) od strane
holandskog lekara Bontiusa, koji je radeći na ostrvu Javi primetio da osobe obolele od ove
bolesti zbog otoka kolena i bolova u nogama hodaju kao ovce. [2]
Tiamin učestvuje u brojnim metaboličkom, enzimskim procesim kao koenzim,
odnosno kao medijator. Od neenzimske funkcije značajno je navesti njegovu ulogu u
stimulaciji skeletnih mišića i neurona, gde se kratkotrajno koncentriše (procenjuje se da je
ukupna količina oko 30mg, sa biološkim poluživotom 9.5-18.5 dana). [2]
Najčešći etiološki činilac deficita tiamina u nerazvijenim zemljama jeste nedovoljan
nutritivan unos, a u industrijski razvijenim zemljama je alkoholizam. Beri-Beri je neposredna
posledica neadekvatnog nutritivnog unosa tiamina u organizam a manifestuje se na
kardiovaskularnom i nervnom sistemu. Kardiovaskularne posledice su kardiomiopatija
(slabost srčanog mišića) sa posledičnim znacima dekompenzacije i razvoja staze na plućima
(respiratorni distres) i otoka nogu. Na nervnom sistemu se zapaža razvoj tzv. periferne
neuropatije koja se prepoznaje po mišićnoj slabosti, bolovima, grčevima, konvulzijama,
gubitku tetivnih refleksa. Kod hronične upotrebe alkohola opisano je tipično stanje -
Wernicke-Korsakoff-ijev sindrom, koji se ogleda u razvoju encefalopatije i psihoze.
Wernicke-Korsakoff-ijev sindrom je visokog letaliteta. [2,3]
Namirnice koje su najbogatije tiaminom su namirnice od celog zrna, meso i mesne
prerađevine, povrće, mleko i mlečni proizvodi. [2]
2.1.2 VITAMIN B2 (RIBOFLAVIN)
