СРЕДЊА МЕДИЦИНСКА ШКОЛА УЖИЦЕ
СЕМИНАРСКИ РАД
ПРЕДМЕТ
: Здравствена нега
ТЕМА
: Припрема инструмената, медикамената, асистирање привременом
заливању фисура и дезинфекција инструмената и материја
Ментор: Ученик:
Јануар 2018. година
1
САДРЖАЈ:
Увод....................................................................................3
Заливање фисура.............................................................5
Закључак.........................................................................13
2. Дезинфекција инструмената и материја...............14
Увод..................................................................................15
Дезинфекција и врсте дезинфекције..........................17
Закључак.........................................................................21
Литература......................................................................23
2
тога зуб који се залива не сме бити прекривен околном слузницом
уста.
Први стални
кутњаци обично се заливају у узрасту од шест до седам година.
Заливање се може радити на млечним и сталним зубима. Међутим, с обзиром на
предуслове нужне за израду (кооперативност и потпуна присутност круне зуба у
устима), заливање се најчешће израђују на сталним зубима. Наиме, млечни зуби у
тренутку када се могу залити неретко су већ захваћени каријесом па их треба лечити.
Зубе је најбоље залити непосредно по завршетку ницања круне, јер тада на њима
нема каријеса. Ако се то тада пропусти, а каријес се неколико година након ницања
уопште не појави у фисурном систему онда заливање нема смисла јер су фисуре
анатомски тако обликоване да нису склоне развоју каријеса. С обзиром на то да се
заливају само дубоке и здраве фисуре, а заливање каријесом захваћених зуба је
контраиндиковано, понекад је пожељно пре заливања направити РТГ снимање, како би
се искључило постојање каријеса у оним подручјима зуба која стоматологу нису
видљива оком.
Рок трајања заливача је између три и пет година, а често и дуже. Међутим,
стоматологу треба редовно долазити на контроле (сваких три до шест месеци), како би
он прегледао све зубе, укључујући и оне који имају заливене фисуре, јер је могуће да се
они жвакањем истроше па их је потребно заменити новим. Док је год заливач целовит,
непотрошен и без пукотина он са 100% сигурношћу штити фисурни систем који
прекрива од настанка каријеса.
Код превентивних стоматолошких поступака пацијент стоматологу дође здравих
зуба и одлази истих таквих зуба а да на њима није ништа видљиво направљено. У
превентивној стоматологији само је неуспех видљив и очигледан, односно појава
каријеса значи да је превентива заказала. Редовна и правилна орална хигијена, редовне
посете стоматологу и спровођење његових упутстава, уз превентивно заливање фисура
су исправан и сигуран начин за дуготрајно очување здравља зуба и лепог осмеха.
4
ЗАЛИВАЊЕ ФИСУРА
Заливање фисура је специфична клиничка процедура примене одговарајућих
материјала у циљу заштите јамица и фисура оклузалних површина зуба од утицаја
кариогених фактора оралне средине. Она представља једну од најефикаснијих метода у
превенцији каријеса. Примена савремених превентивно-профилактичких мера значајно
редукује настанак каријеса на глатким површинама зуба. Утицај истих ових мера на
заступљеност каријеса оклузалних површина значајно је мањи. Научно је доказано да
јамице и фисуре представљају каријес-предилекциона места, а да се каријес у њима
јавља најчешће непосредно након ницања и до две године након тога. Разлози за то
дефинисани су чињеницама да је то период сазревања и последње фазе минерализације
кристала хидроксиапатита, као и да морфологија оклузалних површина зуба, због
дубине фисурног система и његове храпавости, па тиме и лошијег чишћења,
представља предиспонирајући фактор за настанак каријеса. Профилактички поступак
заливања јамица и фисура данас је неизоставни део превентивних програма. Сам
поступак настао је из тежње да се смањи број ретенционих места на оклузалним
површинама зуба, а да се при томе избегну агресивне профилактичке методе уклањања
здравог зубног ткива (превентивно пломбирање, брушење и глачање фисурног система
и др.). Развој адхезивне стоматологије омогућио је ефикасну примену ове методе, чиме
је постала једна од првих минимално инвазивних стоматолошких процедура.
Индикације за заливање јамица и фисура
У плану терапије који се прави индивидуално за сваког пацијента одлука о
заливању фисура следи иза општих каријес-превентивних мера (хигијенске мере,
корекција исхране, примена флуорида) и често се планира већ за другу посету код деце
код које постоји индикација. Заливање фисура уједно представља и добру припрему за
следеће посете и даљу терапију јер спада у безболне и минимално непријатне
интервенције. Пре постављања заливача, неопходно је одредити каријес ризик
пацијента, као и појединачног зуба. Фактор „пацијент” подразумева:
5
клиникама у развијеним земљама где се превентивни програми континуирано спроводе
више деценија у великом делу популације. Заливање фисура може се
обавити и на
другим млечним или сталним зубима у било којој животној доби, уколико се утврди да
се ови зуби налазе у високом ризику за настанак каријеса. Код пацијената са посебним
потребама индиковано је заливање јамица и фисура на свим здравим зубима.
Материјали за заливање јамица и фисура
Развој технологије и научна истраживања допринела су појави многобројних
нових стоматолошких материјала. Истовремено је отворено питање клиничке потврде
њихове ефикасности и створена дилема за који се материјал определити у свакодневној
пракси. Данас су за заливање фисура на располагању композитни и гласјономерни
материјали.
Композити као заливачи фисура
За неинвазивни, профилактички поступак заливања јамица и фисура у
савременој стоматологији први су се употребљавали материјали изведени од деривата
бисфенол-Аглицидил метакрилата (БИС-ГМА). По свом саставу ови материјали
одговарају композитним материјалима за попуњавање шупљина, али са знатно мање
честица пуниоца, чиме је смањен вискозитет и постигнута боља пенетрација у јамице и
фисуре. Аноргански пуниоци се додају органској смоли ради побољшања механичких
особина и естетског изгледа. Такође им се могу додавати и пигменти у боји ради лакше
уочљивости и контроле, као и антикариогене супстанце- флуориди. Иницијација
полимеризације композитних заливача може бити хемијска или фотохемијска. Данас се
у рестауративној и превентивној стоматологији најчешће употребљавају светлосно
инициране композиотне смоле чија полимеризација започиње видљивим светлом
таласне дужине 470 нм. Предности видљивог светла се огледају у већој дубини
продирања и способности продирања кроз глеђ, мањем интензитету светла, мањој
експозицији зрачењу и мањој опасности од последица зрачења. Усавршавањем честица
пуниоца смањена је порозност материјала и побољшане физичко-механичке особине.
Фотосензибилне композитне смоле су претежно састављене од моно и
бифункционалних мономера и фотосензитивног иницијатора који је одговоран за
7
