ОДСЕК ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И
ЛИНГВИСТИКУ
ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У
НОВОМ САДУ
Припрема за наставни час
Предмет: Методика наставе српског језика и
књижевности
Нови Сад, 2018.
Студент:
Ментор:
др Гордана Штасни
2
Припрема за час
Kaндидат:
Разред:
5.
Датум реализације:
Наставна јединица:
Мирослав Антић:
Шашава песма
Тип наставног часа:
Час обраде новог градива
Облик рада:
Комбинација фронталног рада и индивидуалног
Наставне методе:
Дијалошка, монолошка, истраживачка, текст метода и метода
демонстрирања
Наставна средства:
Жива реч наставника, табла, креда, ученичке свеске, компјутер,
видео-бим, наставни листић, папирићи у боји, читанка
Мост,
презентација(Power Point),
Циљ часа:
Упознавање са песниковим биографским подацима
Књижевнотеоријско тумачење прочитане песме
Образовни задаци:
Читање, доживљавање, разумевање и тумачење прочитане песме
Упознавање са песниковим биографским подацима
Уочавање разлике између лирског субјекта и песника
Издвајање мотива и песничких слика
Уочавање стилских фигура
Препознавање обележја лирске песме
Васпитни задаци:
Развијање љубави према књижевности
Развијање осећања за аутентичне естетске вредности у
уметничком делу
Оспособљавање ученика за логичко схватање и критичко
процењивање текста
Јачање чулног, литерарног и језичког сензибилитета ученика
Функционални задаци:
Оспособљавање за читање, доживљавање и разумевање
прочитане песме
Активно учествовање у тумачењу песме
Увежбавање и усавршавање гласног читања и читања у себи у
складу са природом текста
Образовни стандарди:
CJ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и
драму
CJ.1.4.4. препознаје врсте стиха (римовани и неримовани;
осмерац и десетерац)
CJ.1.4.6. препознаје постојање стилских фигура у
књижевноуметничком тексту (епитет, поређење, ономатопеја)
CJ.1.4.8. има изграђену потребу за читањем књижевноуметничких
текстова и поштује национално, књижевно и уметничко наслеђе*
CJ.1.4.9. способан је за естетски доживљај уметничких дела*
CJ.2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске
фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација,
5
Да бисмо на адекватан и занимљив начин дошли до теме часа, за ученике сам
прво припремила игрицу у којој ће на папирићима у боји записати своју прву
асоцијацију или дефиницију симпатије, које ћемо после измешати, те ће након тога
сваки ученик прочитати нечији одговор. Потом ће уследити и разговор на тему
симпатије. Разговор започињем најављивањем мотивације:
„Децо, данашњи час ћемо започети играњем једне игрице која ће вама, надам
се, бити врло занимљива. Поделила сам вам папириће у боји и као што видите на њима
пише
СИМПАТИЈА
. Ваш задатак је да напишете вашу прву асоцијацију на задату реч,
након чега ћемо их измешати и ви ћете имати прилику да прочитате нечије одговоре“.
Будући да су очекивани одговори они који симпатију поистовећују са
заљубљивањем, постављам следећа питања:
Разговарате ли са родитељима о оваквим стварима? Можете ли да им
поверите своје тајне? Помажу ли вам у решавању проблема? Да ли можете да им
поверите када вам се неко свиђа? У којим ситуацијама вас родитељи не разумеју и
због чега вас најчешће критикују?
Пошто су ученици успешно одговорили на моја питања, најављујем наставну
јединицу:
„Будући да сте на разне начине описали шта за вас представља симпатија, а да
се осећате луцкасто, блесаво и помало шашаво када се заљубите, тема данашњег часа
ће бити врло занимљива, јер ћемо обрађивати једну песму која носи баш такав назив –
Шашава песма,
коју је написао Мирослав Антић
.
Сигурна сам да ће вам се допасти јер
говори о једној заљубљеној девојчици ваших година“.
Након успешне мотивације, записујем назив песме и име аутора на табли, а
ученици у своје свеске.
Слајд бр. 1.
