1
Kompostiranje je prirodan proces dekompozicije i reciklaže organskog materijala u
humusom bogati dodatak zemljištu zvani kompost. Svaki biznis ili institucija koja proizvodi
organski otpad, može taj otpad lako transformisati u visoko kvalitetni kompost. Voće, povrće,
mlečni proizvodi, hleb, salvete na koje nije primenjivan izbeljivač, filteri za kafu, ljuske od jaja,
meso i mesne prerađevine i novine mogu biti kompostirani. Ukoliko se nešto može pojesti i/ili
uzgajati, može biti i kompostirano. Crveno meso, kosti i male količine papira su prihvatljive,
međutim njihovo kompostiranje zahteva više vremena. Takođe, dodavanje mesa i kostiju u hrpu
za kompostiranje nosi rizik od privlačenja štetočina, koje privlači delimično razgrađeno meso.
Otpad koji je rezultat rada prehrambene industrije ima jedinstvene osobine kada se koristi
kao sirovi agens za kompostiranje. Pošto obično poseduje visok sadržaj vode i krhku fizičku
strukturu bitno je pomešati sveži otpad iz prehrambene industrije sa agensom koji će davati
masu, strukturu kompostu i pri tome usvajati višak vlage. Najbolje je dodavati suve aditive sa
velikim odnosom C:N (dakle sa visokim sadržajem ugljenika i malim sadržajem azota, da bi
izbalansirali veliku količinu azota iz otpada prehrambene industrije sa velikom količinom
ugljenika iz aditiva), poput piljevine. Aditiv takođe služi i kao biofilter koji kontroliše neprijatne
mirise. Otpad iz prehrambene industrije je vrlo podložan stvaranju neprijatnih mirisa (najčešće
amonijak i velike količine procedne vode). Najbolja prevencija neprijatnih mirisa je aerisana
kompostna hrpa bez stajaće vode, u kojoj su održani aerobni uslovi. Količina prisutne procedne
vode može biti smanjena aeracijom i dodavanjem dovoljne količine aditiva za masu (poput
piljevine). Neizbežna je određena količina procedne vode i neprijatnog mirisa. Otekla procedna
voda se može reaplicirati u kompostnu hrpu.
Kompostiranje
je pametan način korišćenja ostataka posle košenja, rezidbe, skupljanja
lišća i drugih aktivnosti u dvorištu ili bašti, jer se od onoga što je potencijalno bio otpad
dobija
besplatan
i vrlo kvalitetan
oplemenjivač zemljišta
.
Kompostiranje se bazira na aktivnosti bakterija, koje razlažu materijal uz istovremenu
produkciju toplote, koja može biti viša ili niža, u zavisnosti od početnog materijala. Krajnji cilj je
kompost, bogat hranljivim materijama, mikro i makro elementima, koji poboljšava kvalitet
zemljišta.
Kompostiranje može biti
vrlo jednostavno
, sav baštenski otpad uskladištite na jednu
kamaru i ostavite da se sama razloži. Međutim, ako se pridržavamo nekih jednostavnih uputstava
dobićemo bolje rezultate.
Šta se može kompostirati?
Kompostiranje je širok pojam, koji obuhvata
razgradnju biljnog i životinjskog
materijala
u aerobnim uslovima. U kućnoj radinosti se mogu kompostirati grančice, trava, lišće,
ostaci iz bašte, slama, voće, povrće, novine, karton, kuhinjski otpaci, stajnjak. U komposterima
većih kapaciteta se uspešno mogu kompostirati i animalni ostaci (jaja, kosti, mleko i mlečni
proizvodi, meso, perje itd.) U SAD postoje čitava postrojenja koja kompostiraju, između ostalog
i životinje koje su ubijene u saobraćaju (tzv. "roadkill"). Ipak, preporuka je da se u početku, dok
ne savladate same procese kompostiranja, držite prerade isključivo biljnog materijala.
2
Odabir kompostera
Za kompostiranje se mogu koristiti različita rešenja, od vrlo jednostavnih (i što je
najbitnije jeftinih), pa do prefinjenih rešenja. Najčešće se zadovoljavajući rezultati dobijaju
pravljenjem kompostera od dasaka,
starih paleta
ili mreže zakačene na drvene stubove.
Međutim, u svetu se sve više koriste
plastične kante
, obično tamnih boja (crne ili tamno zelene).
Prednost im je što u njih staje dosta baštenskog i kuhinjskog otpada, a veoma često se mogu
nabaviti veoma povoljno. Prefinjenije verzije ovih kompostera su tzv.
rolo-komposteri
, koji je
obično na nekoj vrsti metalnog rama i može se prevrtati ceo sa kompletnim sadržajem, umesto
mešanja sadržaja u njemu. Ovim prevrtanjem se povećava dovod vazduha, što prilično ubrzava
ceo proces kompostiranja. Mana je naravno to što se za njihovu izradu koriste materijali koji se
ne razgrađuju u prirodi, već mogu dovesti do dodatnog zagađenja.
Ukoliko se odlučite da sami napravite komposter, sami određujete veličinu i oblik koji
odgovara vama, vašoj bašti, i vašim kapacitetima. Vrlo jednostavno možete
sastaviti komposter
za nekoliko sati
, uz minimalnu količinu materijala. Potrebno je imati drvene
stubove
,
žičanu
mrežu
,
eksere
ili zakivke za mrežu i nekoliko
kartonskih kutija
. Stubove postavite u
kvadrat, u zavisnosti od kapaciteta možete odrediti njihovu međusobnu udaljenost, ali se
uglavnom za jedno domaćinstvo preporučuje da udaljenost bude oko 75 cm. Potrebno je da
stubovi budu visine oko 1.5 m, jer se njihovih 30 cm ukucava maljem u zemlju zbog stabilnosti.
Kada smo postavili stubove, obavijamo stubove žicom i učvršćujemo je zakivcima (ili ekserima).
Na žičani zid, kao i na dno kompostera postavljamo karton kako sveži materijal ne bi ispadao
kroz otvore na žici. Kada smo to odradili, naš komposter je spreman za prihvat materijala. Treba
napomenuti da ovi "
priručni
" komposteri nisu ništa lošiji od kupovnih.
Punjenje kompostera
Za dobijanje dobrog komposta, moraju se obezbediti
dobre "
sirovine
"
. Ovo znači da
treba obezbediti dovoljno materijala bogatog azotom (kao što je zeleno lišće, sveža trava, zeleni
delovi biljaka), uz istovremeno obezbeđivanje dovoljno količina ugljenika (suvo lišće, piljevina,
slama, seno, grane, karton, itd). Ukoliko stavimo previše zelenog, zeljastog materijala bogatog
azotom, cela masa će se pretvoriti u sluzavu, smrdljivu masu. S druge strane, ukoliko stavimo
previše drvenastog materijala, masa će se razgrađivati veoma sporo. Zbog toga, idealan odnos
"
zelenog
" i "
braon
" materijala je 1:1.
Na dno kompostera se stavljaju grančice, slama, strugotina i drugi materijali iz grupe
bogatih ugljenikom, zatim se dodaju "
zeleni
" materijali, a onda se naizmenično dodaje drvenaste
i zeljaste komponente.
Proces kompostiranja
Budući da je kompostiranje aeroban proces, potrebno je u masi biti
dovoljno
vazduha
(kiseonika), ali
i vlage
. Zbog toga je veoma važno da masa uvek bude vlažna (nikako
natopljena). Neophodno je
stalno prevrtati masu
u komposteru, kako bi se ravnomerno
razgradila. Ukoliko se radi o jednostavnijim, otvorenim komposterima, masa se prevrće ručno,
4
Štaide u kompost?
Ostatci voća idu u kompost
Trava, neosemenjeni korovi, nejestivi delovi biljaka
Ostatci od povrća i voća
Suvo lišće i granje, kora drveta, iglice četinara
Uvelo cveće
Piljevina, slama, seno, strugotine
Talog čaja i kafe
Ljuske jajeta
Papir, karton, ambalaža od jaja, novine (ne smeju biti u boji i biti lepljene) – sve
usitnjeno i navlaženo, u tanjim slojevima
Vuna, pamuk
Perje, životinjska dlaka, kosa
Ljuske oraha (u malim količinama i usitnjeno)
Pepeo od drveta (u malim količinama, ravnomerno raspršen)
Stajski gnoj (kada treba podstaknuti rad mikroorganizama)
Šta ne ide u kompost?
Osemenjeni korovi
Bolesne biljke i biljke tretirane pesticidima
Otpadi koji sadrže boje i druge kemikalije (lakirano drvo, lekovi, časopisi u boji i sl.)
Otpadi sa naftom i benzinom
Neorganski materijali (guma, plastika, kamen, staklo, stiropor, sintetika i slično)
Ostatci kuvane hrane
Pelene
Masti i ulja
Prednosti kompostiranja za poljoprivredu i očuvanje ekosistema
