РАЗВОЈ ГОВОРА -
Неговање говорне културе
Циљеви: Правилан изговор свих гласова матерњег језика који започиње њиховим
исправним уочавањем, затим тачним издвојеним изговарањем, изговарањем у разним
положајима у речима (на почетку, на крају и у средини сваке речи) у разним структурама
речи (у суседству са разним гласовима иу речима са разним бројем гласова) и у
реченицама. Фонематска перцепција (умење да се одреди место, број и редослед гласова
у речи). Запажање тема и ритма говора, гласности и висине гласа, боје и емотивног тона
говора. Интонациона изражајност говора (јасан, жив, мелодичан и ритмичан говор уз
одговарајући нагласак).
Садржаји и активности: Вежбе артикулације и дисања којима се усавршава уочавање и
изговор појединих гласова у речима и речи у реченицама. Усавршавање дикције и
изговора речи у складу са нормама књижевног језика. Неговање интонацоне
изражајности говора са тежњом да говор буде јасан, жив, мелодичан и ритмичан уз
одговарајући нагласак.
Богаћење дечјег речника и неговање граматички правилног говора
Циљеви: Познавање значења речи (посебно – општијих појмова, као и назива за боје,
облике, величине, просторне и временске односе) уз њихово правилно и активно
коришћење у комуникацији. Вербално изражавање према стандардима граматички
правилног говора које се заснива на сразмерно богатом фонду речи и њиховом
правилном изговарању. Формирање речи које означавају множину, деминутива и
аугументатива и глагола (у садашњем, прошлом и будућем времену), и њихово
повезивање у правилно структуриране, све сложеније реченице.
Садржаји и активности: Проширивање дечјег искуства и појмова чији су називи речи,
увећавање лексичког фонда и адекватно коришћење речи у говору. Богаћење дечјег
речника у коме се налазе речи које представљају основни фонд речи матерњег језика,
речи које су најпотребније у конкретној средини и речи чији је гласовни састав
представљао деци тешкоћу приликом изговора. Усвајање назива за предмете, речи које
означавају особине, квалитете, карактеристике и односе предмета, као и речи које
представљају општије појмове. Диференцирање општијих појмова (нпр. кухињски и
собни намештај, ваздушни и водени саобраћај и сл.). Усвајање речи којима се врше
поређења у неком својству, неких фолклорних израза, пословица и брзалица уз
разумевање значења речи. Преношење пасивног речника у активни. 155 Вербално
изражавање и комуникација
Циљеви: Способност за коришћење језиком у дијалошком и монолошком облику
комуницирања, односно, за усмено изражавање које представља смисаону целину којом
се саопштавају сопствене мисли, осећања и жеље на начин схватљив за друге, као и
умење да се саслуша сабеседник и разуме шта говори. Култура говорне комуникације
која подразумева пристојно, предусретљиво и љубазно обраћање, као и навику да се
говори умереним гласом, да се сабеседник гледа у очи и, уопште, води рачуна о
правилима бон- тона у говору, држању тела, гестовима и мимици. Познавање правила
употребе језика (кад, шта и како коме рећи) и способност да се варира форма, да се
преформулише исказ зависно од саговорника (његове личности, улоге, узраста, искуства
итд.) и контекста ситуације (броја особа, времена које стоји на располагању, места,
ситуације итд.). Способност активног учествовања у разговорима на разне теме (о ономе
што се десило у прошлости, о плановима за будућност, о актуелним ситуацијама,
причама које су деца чула, филмовима, луткарским представама и др. Садржаји и
активности Комуницирање у разним ситуацијама (у двоје, у мањим и већим групама,
пред ширим аудиторијумом), са разним саговорницима (познатим, непознатим,
различитих узраста, искуства, порекла, језичке оспособљености и др.) и прилагођавајући
комуникацију контексту (водећи рачуна о неким конвенцијама приликом употребе
говора (када се, шта, како и коме говори). Разговори на разне теме, о конкретним
ситуацијама и протеклим догађајима, причама које су се деци допале, ТВ емисијама и
позоришним комадима, играма и др. Постављање питања и давање одговора на њих уз
дискусије у којима се износе, образлажу и бране сопствени ставови. Договарање око
заједничких акција. Комуницирање уз помоћ нацртаних порука и симбола, честитки,
путем писама (деца диктирају а њихове речи записује васпитач) и телефона.
Невербална комуникација (уз помоћ утврђених знакова, мимике, поза и гестова).
Монолошки говор и причање
Циљеви: Способност препричавања причице, филма, позоришне представе и др. не
испуштајући из приче битне моменте, поштујући редослед и логику збивања и чинећи то
изражајно, без претераног застајкивања, јасно и разумљиво слушаоцима. Способност
причања по сећању о својим искуствима и преживљавањима, као и њиховог
комбиновања у нове целине на стваралачки начин, што захтева плаирање онога што ће
бити испричано, смишљено повезивање делова приче у целину, као и спремност за
активно учествовање у оцењивању и самооцењивању садржине и начина причања.
Способност сразмерно самосталног, садржајног, сликовитог, изражајног, логичног,
граматички исправног, систематичног и целовитог причања.
Садржаји и активности: Поступци активне вербализације (превођења речи у активности
и обрнуто). Причање о предметима, појавама и призорима (актуелним – који се налазе
пред децом и по сећању). Причање по серији слика. Препричавање приче уз помоћ
очигледних средстава и без њих. Упознавање са дечјом књижевношћу Циљеви
Способност слушања, разумевања, доживљавања и памћења онога што се чита и прича, а
затим и препричавања својим речима уз коришћење књижевних израза. Способност да се
разликује главни јунак књижевног дела («О коме је реч...?»), да се изрази свој однос
према њему («Ко ти се свиђа, а ко не свиђа ... Зашто?»), и да се уоче нека од изражајних
средстава које је користио уметник (карактеристични изрази, епитети, поређења и др.).
Способност запажања и доживљавања звучности, ритмичности и сликовитости
песничког говора, као и разумевање поезије, мотивисаност да се памте стихови и
изражајно рецитује пред публиком. Трајно интересовање за књижевно стваралаштв
испричано, прочитано или приказано уз помоћ филма, ТВ емисије, радија, позоришне
представе и др., као и способност њиховог доживљавања повезано са сопственим
искуством и појавама из живота. Стицање елементарних сазнања о позоришту и драмској
уметности уопште (посебно – позориштима лутака и сенки), сазнања о глумцима, као и о
ономе што се догађа иза сцене пре представе, за време представе и после ње, из чега треба
да проистекне љубав према позоришту и припремљеност за ваљаног гледаоца са
однегованим укусом за драмско изражавање. Садржаји и активности Упознавање са
одабраним текстовима из народне и уметничке књижевности за децу (песама, прича,
бајки, басни, загонетки, питалица, брзалица, разбрајалица, бројалица, успаванки,
Правилно седење и држање прибора за цртање, сликање и писање. Сразмерно развијена
фина моторика (визуелно усмеравање, вољна контрола и координација између покрета
руке, шаке и прстију, две руке и ока и руке) и захваљујући томе вештији, сигурнији и
слободнији покрети потребни за исписивање ситних елемената без прекидања и
подизања оловке са папира. Усавршеност покрета за писање вршених у одговарајућој
свесци, као и оспособљеност да се свеска користи на одговарајући начин. Садржаји и
активности Вежбе латерализације, вежбе за овладавање локомоционим и
манипулационим покретима. Вежбе за разгибавање и опуштање руке и шаке, посебно
сваког прста и свих прстију. Правилно држање руке, прстију и положаја тела и руковање
прибором за цртање, сликање и писање. Вежбе за развој фине моторике (визуелног
усмеравања, вољне контроле и координације покрета руку и очију). Вежбе за
усавршавање тачности покрета исте врсте какве захтева писање. Графомоторичке вежбе
у одговарајућој свесци.
РАЗВОЈ МАТЕМАТИЧКИХ ПОЈМОВА
Циљеви: Способност сагледавања простора у односу на сопствено тело (десно и лево) и
положаја појединих делова тела, једних у односу на друге. Такође, способност уочавања
разних положаја тела («Стани тако да ти са леве стране буде столица, а испред тебе
прозор...») и положаја предмета међу собом («Баци лопту у обруч, стави жетон на сто».).
Способност сагледавања међусобног односа предмета у простору и мењања овог односа
у разним активностима (унутра, споља, преко, изнад, испод, иза, поред, на, около, између
и сл.). Способност уочавања релација међу предметима (распоређеним према неком
правилу – линијски, у круг, у два реда и сл.) и њиховог представљања на макети,
графички или описивање њиховог положаја речима. Способност распоређивања објеката
према одређеном правилу (у низ, у серију по величини или неком другом својству,
наизменично једна врста па друга итд.). Способност уочавања односа целине и делова.
Садржаји и активности: Истраживачке активности у којима деца упознају различите
облике кретања и промену положаја предмета при кретању, у односу на неки други
предмет, затим различите облике путања и сл. Стављање у положаје и уочавање положаја
тела, положаја предмета у односу на сопствено тело, леве и десне страна тела, положаја
(лево од, десно од, испред, иза, изнад, испод, између, унутра, споља). Кретање кроз
простор Циљеви Способност уочавања праваца кретања кроз простор у практичним
ситуацијама (приликом сопственог кретања, кретања других, померања играчака, вожње
бициклом...). Способност предвиђања куда ће пасти бачени предмет. Способност
кретања предмета или модела у замишљеним ситуацијама, у тродимензионалном
простору, или представљеним на цртежу (напред, назад, лево, десно, право, вијугаво
итд.) и уз комбиновање праваца. Елементарна способност превођења на макету стварног
(природног) изгледа терена и распореда објеката на њему. Садржаји и активности
Кретање ка, иза, преко, кроз, око, поред, испод, изнад, између, упоредо, укрстити се...
Поређење и процењивање
Циљеви: Способност именовања појединих величина поређењем два предмета (већи,
мањи, једнаки) или коришћењем трећег предмета као условном мером. Способност
упоређивања величина на основу малих разлика и њихова серијација (по величини,
бројности, нијанси и др.). Разумевање на најелементарнијем нивоу и у практичној
примени да, поред условних мера (палац, шака, корак...), постоје и конвенционалне мере
(метар, килограм и литар). Основни појмови о мерењу вредности: цена, трампа,
куповина, продаја, плаћање, зајам, дуг и сл.
Садржаји и активности: Поређење по димензијама (велико, мало, веће, мање, више,
ниже, дебље, тање, шире, уже, дуже, краће, најдуже и најкраће). Серијација по
димензијама. Мерење условним мерама (корацима, педљом, штапом и др.) и сазнање шта
се мери килограмом, метром и литром. Области, линије, тачке
Циљеви: Способност обележавања простора линијама (отворени и затворени простори,
праве и криве линије, пресек линија). Дељење и трансформисање простора и
представљање на макетама. Способност мењања гледишне тачке у посматрању простора
из необичних углова и углова других особа (из жабље, птичје перспективе, како то види
сусед који стоји са друге стране, и др.). Способност елементарне оријентације у
простору.
Садржаји и активности: Дељење простора линијама, отворени и затворени простори,
праве и криве линије, пресек линија. Облици Циљеви Способност уочавања одређених
геометријских предмета у околини (предмети облика лопте, коцке и сл.). Способност
уочавања и разликовања геометријских облика (прво модела, а затим, уз њихово
коришћење као еталона, на предметима у околини) уз занемаривање небитних
карактеристика предмета. Способност уочавања и разликовања геометријских фигура
(лопте, коцке, круга, четвороугла, троугла и елипсе). Способност представљања и
реконструисања одређених фигура у дводимензионалном и објеката у
тродимензионалном простору.
Садржаји и активности: Уочавања облика (фигура) на стварима. Цртање и моделовање
геометријских облика, дводимензионалних (круга, елипсе, троугла, четвороугла –
квадрата) и тродимензионалних (лопта, коцка). Образовање скупова Циљеви Способност
уочавања скупова, формирања скупова и утврђивања припадности појединих елемената
у скупу. Елементарни појмови о пресеку скупова, унији скупова, подскуповима,
измештању чланова скупа и способност оперисања овим појмовима користећи
тродимензионалне предмете. Садржаји и активности 161 Уопштавање и класификовање
према одређеном критеријуму, одређивање критеријума за формирање скупова. Пресек
скупова, унија скупова, подскупови, измештање чланова скупа, проверавање
једнакобројности скупова придруживањем. Бројање и скупови Циљеви Способност
бројања. Познавање неконвенционалних, а затим и конвенционалних ознака за
једноцифрене бројеве, тј. цифре. Способност успостављања кореспонденције «један
према један» уз разне видове придруживања (стављање елемената једног скупа на
елементе другог скупа, оптичком кореспонденцијом, разменом «један за један» итд.).
Способност проверавања једнаке бројности скупова придруживањем и успостављања
једнаке бројности на разне начине (додавањем нових чланова или измештањем чланова).
Поређење бројности скупова придруживањем. Способност бројања елемената скупова и
способност поређења величине скупа на основу познавања сваког броја у бројном низу
прве десетице (бројнији и мање бројан скуп). Способност правилног коришћења
математичких симбола за једнако и неједнако. Овладавање рачунским операцијама
сабирања и одузимања у оквиру прве десетице. Разумевање тј. увиђање да се последњи
број, који се помене приликом бројања, односи на укупну количину избројаног, односно
да обухвата и све претходно поменуте јединице у низу. Разумевање разлике између
