Зоран Станковић, "

Кривично процесно право

" општи део, скрипта

1.-

ПОЈАМ КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА

Кривични поступак

подразумева различиту

садржину



Неки теоретичари овим изразом означавају само кривично право

као

грану законодавства,

чиме се кривични поступак поистовећује са овом

граном права.



Неки теоретичари означавају кривично процесно право

као науку



Најзад, овим изразом означава се

законом регулисан ток

у коме

долази до расветљења било које или конкретне кривичне ствари.

1.- Као граном законодавства

кривично процесним правом уређује се

кривични поступак, али се ова два појма не могу у потпуности поистоветити.

Појам

кривичног поступка се може одредити као законом регуилисани ток

расветљења и решења кривичне ствари које се остварује законом
предвиђеном и урођеном делатношћу кривично процесних субјекта.

Кривични поступак

представља поступну делатност субјеката и у себи садржи

одређене етапе које се означавају као стадијуми и фазе.

3.- ВРСТЕ КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА

Постоје

три врсте

поступка



редовни кривични поступак,



посебни кривични поступак, и



остали поступци.

А.- Редовни криви

ни поступак

спроводи се за кривична дела за која је

предвиђена

казна затвора до три године

новчана казна

. Може се водити и

за дела са запрећеном казном

од пет године затвора

2.-

Посебни криви

ни поступци

предвиђени су као одступања од опште

форме кривичног поступка. То су:



Скраћени поступак

који је прописан за кривична дела за која је

предвиђена

казна до три године

новчана казна

. Може се водити и за

дела са запрећеном казном

до пет година затвора



Поступци за изрицање кривичних санкција

без главног претреса



Поступак према малолетницима

предвиђен је за кривична дела која

изврше малолетници и млађа пунолетна лица,



Поступак за изрицање судске опомене



Поступак за кривична дела организованог криминала

3.-

Остали поступци

воде се поводом кривичног поступка, пре његовог

отварања, у току или по завршетку.

4.- ТОК РЕДОВНОГ КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА

Редовни кривични поступак

је предвиђен за најтежа кривична дела, и дели

се на:



Првостепени кривични поступак



Поступак по правним лековима

Зоран Станковић, "

Кривично процесно право

" општи део, скрипта

а) Првостепени кривични поступак

има

два стадијума



претходни

који има две фаѕе:



истрагу



оптужење



стадијум главног кривичног поступка

. који има

три фазе



припремање главног претреса



главни претрес



доношење пресуде

б) Поступак по правним лековима

има такође

два дела



припремни поступак

, који се одвија пред првостепеним судом и судом

правног лека



главни поступак

, који се одивја само пред судом правног лека.

НАУКА КРИВИЧНОГ ПРОЦЕСНОГ ПРАВА

Као наука

, кривично - процесно право представља научни систем знања о

кривичном процесном праву као грани законодавства.

Кривично процесно право као наука има за

предмет

кривично процесно право

као грану законодавства. Ипак овај проблем треба посматрати много шире,
због тога што је задатак кривичног права као науке шири и амбициознији и
своди се

не само на догматско тумачење норми позитивног права

, већ се

норме проучавају

са циљем да изнађу боља законска решења

о појединим

питањима.

Као наука, не само што изучава и расветљава већ и

усмерава

унапређује

поједина законска решења, зависно од друштвено - економских и политичких
услова датог друштва, као и од стратегије и тактике надлежних државних
органа у борби против криминалитета.

ИЗВОРИ КРИВИЧНОГ ПРОЦЕСНОГ ПРАВА

Кривично процесно право

је позитивно законско право, што значи да су

извори

овог права превасходно

законски прописи

Међународни извори

кривичног процесног права су:



билатерални и



мултилатерални

уговори

а) Билатерални уговори

су по времену настанка

тројаки

1. Уговори које је Србија склопила пре стварања Југославије,
2. Уговори које је склопила Краљевина Југославија
3. Уговори које је склопила нова Југославија - СФРЈ и Савезна Република

Југославија, чија је Србија правни сукцесор.

б) Мултилатерални уговори

Организације Уједињених нација се јављају у

области: људског права, дипломатског имунитета.

ВРЕМЕНСКО ВАЖЕЊЕ КРИВИЧНОГ ПРОЦЕСНОГ ПРАВА

Зоран Станковић, "

Кривично процесно право

" општи део, скрипта

места прама правилима међународног права,

као и

страни ратни бродови

у нашим водама

са дозволом наших надлежних органа.

ПЕРСОНАЛНО ВАЖЕЊЕ КРИВИЧНОГ ПРОЦЕСНОГ ПРАВА

Прописи

кривичног процесног права

важе за сва лица

на која се примењује

кривични закон.

Процесни закони се примењују и

на сваког ко у иностранству

чини било које

кривично дело против уставног уређења и безбедности наше државе.

Примењују

се

и на наше држављане

који учине било које кривично дело у

иностранству као и на

стране држављане

који учине неко кривично дело

против наше државе или нашег држављанина,

под условом

да се учинилац

затекне на нашој територији или буде екстрадиран нашој држави.

Постоји одређени круг

домаћих и страних лица на које се ово право не може

применити.

Установа

којом се ограничава примена кривичнопроцесних закона

на одређени круг домаћих и страних лица

назива се кривичнопроцесни

имунитет

Представља право одређених категорија лица

, домаћих и страних

држављана, да се против ње не може уопште водити кривични поступак или да
се може водити после одобрења одређених државних органа.

ПОЈАМ И ВРСТЕ КРИВИЧНОПРОЦЕСНОГ ИМУНИТЕТА

Кривичнопроцесни имунитет

је установа којом се ограничава примена

кривичнопроцесних закона на одређене категорије домаћих и страних лица.

Према обиму заштите

, кривичнопроцесни имунитет може бити:



потпун



делимичан

а) Потпуни имунитет

значи да се према једном лицу не може покренути

кривични поступак, нити предузети било која кривичнопроцесна радња због
извршеног кривичног дела, све док оно има својство лица заштићеног овим
имунитетом.

б) Делимични имунитет

значи да је према једном лицу забрањено

предузимати само поједине кривичнопроцесне радње, ако оно изврши
кривично дело.

Оп

ти имунитет

искључује кривично гоњење за свако кривично дело, а

ункционални

имунитет

спречава гоњење не за све, већ за тачно одређена

кривична дела која су везана за функцију због које је имунитет и установљен.

Апсолутни имунитет

постоји када се заштићеном лицу не може одузети

имунитет који ужива па ни покренути поступак против тог лица.

Релативни

имунитет

-заштићеном лицу се може одузети имунитет који ужива и против

њега покренути поступак.

Имунитет може бити и:

Зоран Станковић, "

Кривично процесно право

" општи део, скрипта



унутрашњи и



међународни

а) Уставом Србије

прописано је да кривично процесни имунитет имају:



Народни посланици републичке скупштине

, кривични поступак се

може покренути за било које кривично дело за које се може изрећи казна
затвора под условом да се народни посланик позове на имунитет. Не
може бити притворен када се не позове на имунитет.



Председник Републике Србије.-

Његов имунитет је исти као код

народних посланика. И о његовом имунитету одлучује Народна
скупштина.



Председник и цлан Владе

такође уживају имунитет као народни

посланици с тим што о њиховом имунитету одлучује Влада.



Судије Уставног суда Србије.

- О њиховом имунитету одлучује Уставни

суд.



Судије и јавни тужиоци

имају имунитет само у погледу притварања.

Њихов имунитет је

функционални

и везан је само за кривична дела

учињена у вршењу правосудне функције коју обављају а не за друга
дела.

б) Међународни имунитет

је регулисан у релативним међународним

документима као што су:



Бечка конвенција о дипломатским и конзуларним односима



Конвенција о привилегијама и имунитетима ОУН

, и друге, а предмет

изучавања је у међународном јавном праву.

ОПТУЖНИ

(

АКУЗАТОРСКИ

)

КРИВИЧНИ

ПОСТУПАК

Оптужно начело

у кривичном поступку постоји ако су основне процесне

функције (

гоњење

одбрана

пресуђење

) поверене одвојеним и независним

субјектима.

Као странке у поступку

, тужилац и оптужени су потпуно

равноправни.

Поступак се покреће на захтев тужиоца

, који не мора бити државни орган.

Оптужени

, који врши

функцију одбране

, самосталан је субјект, са могућношћу

вршења одбране лично или преко стручног браниоца.

Оптужени је дужан

да

се упусти у процес који је против њега покренут, са обавезом да се одазове на
позив суда и даје одговор на тужбу.

Његова обавеза да одговори на тужбу

састоји се само у томе

да изјави

сматра ли тужбу основаном. У чисто акузаторском поступку, који почива на
рационалној основи, ако тужилац не докаже основаност своје тужбе, суд ће
оптуженог ослободити оптужбе.

Према томе, у начелу,

терет доказа сноси тужилац

Улога суда

у овом

поступку

је пасивна

. Поступак је обликован као спор између две странке пред

непристрасним судом.

Објективан положај суда

обезбеђује се чињеницом да суд не може започети

кривични поступак по сопственој иницијативи, него само актом тужиоца
(

начело

nemo index sine actore, тј. нема поступка без тужиоца).

Зоран Станковић, "

Кривично процесно право

" општи део, скрипта

Затим, у овом кривичном поступку је прокламовано још једно важно начело,

начело утврђивања материјалне истине

САВРЕМЕНИ

( МЕШОВИТИ

)

КРИВИЧНИ ПОСТУПАК

Савремени кривични поступак

европских континенталних земаља заснива се

на

мешовитом начелу

да се његов облик

дели

на два основна дела



припремни поступак

(увиђај, истрага) и



главни претрес

, са доношењем и објављивањем одлуке

а) Основна карактеристика

савременог кривичног поступка је у томе да је то

оптужно-расправни

кривични поступак, јер је у њему највише дошло до

изражаја

начело оптужбе

и равноправности

Гоњење врши тужилац

и поступка нема без тужиоца, који одређује обим и

предмет суђења. Вршење гоњења припада, по правилу, посебно
организованом јавном тужилаштву, које је државни орган.

Окривљени мора имати право да зна:



које му се дело ставља на терет,



право на сумњу,



право на предлагање извођења доказа и присуствовање њиховом
извођењу, укључујући и разгледање списа предмета.

б) На главном претресу

важе основна кривичнопроцесна начела (јавности,

усмености, непосредности и др) и

у њему, поред суда, учествују и странке

Суд доноси пресуду на основу доказа који су изнесени на главном претресу, уз
право странака да испитују сведоке и вештаке.

ПОЈАМ КРИВИЧНОГ ПРОЦЕСНОГ ПРАВА КАО ГРАНЕ ЗАКОНОДАВСТВА

До разлике у схватањима долази због тога сто се различито схвата сама
суштина и садржина овог права и зависно од тога придаје већи значај овом или
оном основном обележју.

Битна обележја

су:



кривично процесни субјекти,



кривично процесне радње



кривично процесни однос

, као предмет и задатак овог права.

Основним обележјима придаје се већи или мањи значај, зависно од тога који је
полазни основ и са ког се аспекта посматра кривично процесно право.

У теорији кривично-процесног права

постоји схватање