0
Висока здравствено санитарна школа струковних студија „ВИСАН“
Предмет
: Основе радиотерапије
СЕМИНАРСКИ РАД
Извори зрачења
Ментор: Студент:
Проф. др сци. мед. Живорад Савић
Смер: струковни медицински радиолог
Београд, 2018. година
1
САДРЖАЈ
1. УВОД……………………………………………………………………..…..…2
2. ИЗВОРИ ЗРАЧЕЊА...................................................………………………….3
2.1.
Космичко
зрачење...………………………………………………………..3
2.2.
Сунце...………………………………………………...…………………
…4
2.2.1. Инфрацрвени зраци……………………….………………………..5
2.2.2. Ултраљубичасти зраци.………………………….…………………6
2.3.
Земљина
кора..…………………………………………………...……..…..7
2.3.1. Интерно озрачивање…………………………………..……..……..9
2.3.2. Радон.…………………………………………………………....…..9
3. ЗАКЉУЧАК.………………………………………………………….……….11
ЛИТЕРАТУРА...…………………………………………………………………..…..12
3
2. ИЗВОРИ ЗРАЧЕЊА
Природни извори зрачења су:
космос,
сунце,
земља и
радиоактивни извори (природни радионуклиди) доспели у жива бића.
2.1.
Kосмичко зрачење
Значајну радијацију производе Сунце и космос. Међутим, Земљин ваздушни
омотач, а посебно слој озона, задржавају већину тог зрачења, тако да на Земљу
доспева само мала количина. Kако се смањује дебљина тог омотача, тако се
повећава опасност од космичког зрачења.
Kосмичко зрачење сачињавају ројеви елементарних честица (протони, неутрони,
мезони), атомска језгра (алфа честице) и електромагнетно зрачење велике
енергије и продорности, који стижу са свих праваца на Земљу, а количина им
расте са надморском висином (јер има мање ваздуха да делује као штит) и са
удаљеношћу од екватора. Полови примају више радијације него екваторијални
региони, због тога што магнетно поље Земље скреће наелектрисане честице
садржане у зрачењу.
Неко ко живи на нивоу мора, прима годишње ефективну еквивалентну дозу од
око 300 микросиверта, док онај ко живи на висини изнад 2000 метара прима
неколико пута већу дозу. Летећи авионима, путници и особље изложени су и
већим дозама, мада за краће време. На висинама између 4 000 метара, то је висина
највиших стално насељених серпаских села на обронцима Монт Евереста, и 12000
метара, колико износи највећа висина интерконтиненталних летова-изложеност
космичкој радијацији повећава се око 25 пута. Она се даље повећава на висинама
између 12000 и 20000 метара, колика је максимална висина лета суперсоничних
авиона.
Нешто зрачења на Земљу долази и са планета Сунчевог система, посебно са
Јупитера. Интеракцијом космичког зрачења са Земљином атмосфером настају
радиоактивни изотопи као што су 13 микросиверта трицијум и угљеник-14.
Трицијум је радиоактивни изотоп водоника чији је период полураспада 12,3
године. Међуделовањем космичког зрачења са атмосфером годишње се произведе
око 5-1010 Бq овог радиоизотопа.
