1. Pojam i drustvena sustina moci
Kroz istoriju razvoja ljudskog drustva moc je bila prisutna u medjunarodnim
odnosima pocev od Tukidida, preko Makijavelija sve do danasnjih dana. Postoji
konstanta odnosa izmedju mocnih i nerazvijenih drzava kroz istoriju, data kroz izreku:
"jaki cine ono sto mogu, a slabi prihvataju ono sto moraju".
U savremenu nauku o politici pojam moci prvi je uveo Tomas Hobs u delu "O
gradjaninu", isticuci moc drzave kao najvecu moc. Dal smatra da moc predstavlja
"sposobnost da se drugi subjekt natera da ucini ono sto inace ne bi uradio". Kenet Volc
tvrdi:" Mocan je onaj ko utice na drugog vise nego onaj na njega. "Borba za moc se
smatra borbom za ostvarivanje uticaja na druge subjekte u medjunarodnim odnosima,
radi ostvarivanja svojih interesa i ciljeva."
U najsirem shvatanju moci, ona se na neki nacin poistovecuje sa silom. Najuze
shvatanje polazi od toga da se moc moze izjednaciti sa fizickom silom, odn sa
mogucnoscu uporebe fizicke prinude. Po Hansu Morgentauu, moc predstavlja sposobnost
da se utice na ljudsko misljenje, ponasanje i akcije. On medjunarodnu politiku odredjuje
kao borbu za moc.
Pojam moci ima 2 bitne dimenzije koje treba uvazavati: moc kao uticaj i moc kao
sposobnost. Ona se deli na opipljivu/dodirljivu (teska moc) i neopipljivu/nedodirljivu
(meka moc). Dodirljiva moc se najcesce odnosi na materijalne pokazatelje: velicina
teritorije, prirodna bogastva, broj stanovnika i fizicki pokazatelji vojne moci. U
nedodirljivu moc se ubrajaju nacionalna volja, diplomatsko umece, podrska koju vlast
uziva u narodu...
Moc je sposobnost za izvrsavanje namera i obaveza od strane odredjenih
pojedinaca, grupa ili drzava, kao subjekata medjunarodnih odnosa. Klasifikacija:
kolektivna, grupna, drzavna, drustvena, nacionalna... Kada je rec o moci kao vladavini,
dominaciji i exploataciji, onda se ona prihvata kao politicka moc.
2. Moc kao vladavina
Nametanjem volje drugom u sustini se uspostavlja vladavina i na taj nacin se
cesto moc izjednacava sa vlascu. Imajuci u vidu da je drzavna vlast najjaca zbog toga se
moc usko vezuje za drzavu (time se dobija pravno utemeljenje). Moc je prvo pravno
utemeljenje dobila u rimskom pravu ali se tek sa prvim pocecima moderne filozofske
nauke povezuje sa drzavom.Na taj nacin se fizicka i drustvena sustina moci najjasnije
izrazava u njenom politickom vidu (odnosno drzavnoj vlasti).Na taj nacin je moc
uvedena u politicku filozofiju kao sredisnja kategorija cime je ona u sustini svedena na
sposobnost vladanja.Svodeci je na sposobnost vladanja mora se podrazumevati
neophodna primena sile koja je jedino moze uciniti efikasnom (a treba je uciniti
efikasnom u odrzanju nejednakosti na bilo kom polju).Izjednacavanje moci sa
vladavinom i njeno svodjenje na funkciju samoodrzanja pretvara moc u cilj i sredstva
(kako pojedinaca tako i dustvenih grupa).Niche kaze: moc i sve sto iz nje proistice
usmerava na vladanje putem sile onih koji njome raspolazu
1
3. Vertikalna i horizontalna stratifikacija drustva
Kada se govori o odnosu moci i vladavine, govori se istovremeno o vertikalnoj i
horizontalnoj stratifikaciji drustva. Moc kao vladavina i sposobnost nametanja volje
drugome u najvecem broju slucajeva uzima se kao osnov drustvene stratifikacije. Ona
dovodi do uspostavljanja hijerarhije u drustvu, cime se odredjuje i polozaj pojedinaca.
U savremenoj socioloskoj praxi, drustvena stratifikacija pociva na 3 osnovna
elementa:1) bogatstvo drzave, drustva ili naroda
2) ugledu u drustvu
3) posedovanju odredjenog kvantuma moci
Veber: " Stratifikacija drustva je posledica nejednake raspodele moci zbog cega je
moc osnov svih nejednakosti u drustvu i nejednakosti drustava. "
Marxisti - osnov drustvene stratifikacije proizilazi iz odnosa prema posedovanju
sredstava za proizvodnju i ucescu u raspodeli dobara. "Dokle god postoje 2 drustvene
grupe, 1 koja poseduje srestva za proizvodnju i druga koja ih ne poseduje ali radi na
njima, postojace i nejednakost u prisvajanje i raspodeli proizvoda rada."
Osnov drustvene stratifikacije je u raspodeli drustvenog bogatstva i pojavljuje se
jedna od znacajnih f-ja: kontrola. Ona cini osnov ekonomske i politicke vladavine.
Zarazliku od vertikalne, horizontalna stratifikacija podrazumeva deobu drustva na
razlicite tipove teritorijalnih grupa koje su uoblicene u nacije ili narode. Svaka teritorijlna
grupa u sebi moze akumulirati veci ili manji kapacitet moci. Razlika u kapacitetu moci
izmedju nastalih teritorijalnih grupa moze voditi ka uspostavljanju dominacije,
hegemonije i exploatacije od strane jedne grupe nad drugom.
Moc je drustvena kategorija jer se uvek meri prema drugome. Ona je promenljiva
kategorija, relativna i ne postoji apsolutna moc.
4. Osnovni drustveni procesi
Dva osnovna procesa u drustvu su:
-proces stvaranja
-proces razaranja
Ova dva procesa izazivaju suprotne posledice u drustvu.Ako se moc definise kao
sposobnost stvaranja u okviru tog drustva covek ima mogucnost stvaranja novog ali nije
nemoguce ne zapaziti da se kroz stvaranje novog kvaliteta ispoljava i razaranje (novo rusi
staro).To govori da su ovi drustveni procesi u medjuzavisnosti.Proistice da moc kao
drustvena kategorija uvek se ispoljava i meri u odnosu prema drugom coveku, drustvenoj
grupi ili drustvu, da je ona relativna i promenljiva kategorija.Sve to ukazuje da postoje
brojna znacenja moci pa se ona cesto prevodi kao mogucnost ostvarenja gospodarenja ili
delovanja snaga kao odlucivanja o necemu zatim kao dar za obavljanje nekih delatnosti.
Kod nas u srpskom jeziku se obicno prevodi moc kao telesna ili duhovna jacina koja
moze mnogo ili moze sve.Ono sto dejstvuje protiv volje drugoga, kao snaga i vlast, kao
velika snaga koja osvaja. Nas teoreticar Gajo Petrovic pokusao je da ogovori na teorijsko
odredjenje pojma moci i sile.On razmatra moc kroz znacenja.Moc kao snaga, moc kao
nadmoc,moc kao stvaralastvo.Moc kao nadmoc podrazumeva dominaciju, vladavinu i
eksploataciju ali uz primenu sile.Uspeo je da napravi razliku izmedju moci sile i nasilja.
2
1) zajednicki jezik i tradicija
2) slicna kultura
3) istorijska sudbina
4) teritorija
6. Politicka moc i njeni elementi
Politicka moc je sadrzana u sposobnosti vladanja, odnosno nametanja svoje
volje drugome. Ne poklapa se sa politickom vlascu jer neko moze imati politicku moc, a
da nema politicku vlast. Politicka vlast je osnovno obelezje politicke moci. Politicka moc
bez vlasti je samo drustvena moc. Politicka moc u savremenim uslovima se tezi
nametnuti kao globalna politicka moc.
Elementi politicke moci
I
) vojna sila - cesto se pojam vojne sile izjednacuje sa pojmom vojna moc, sto nije
prihvatljivo jer vojna sila predstavlja krajnje sredstvo za ostvarivanje politicke moci, dok
vojna moc podrazumeva jos neke elemente drustva:
1) vojni potencijal drustva: brojnost armije i broj stanovnika; sposobnost
staresinskog kadra; kvalitet i kvantitet naoruzanja; geostrategijski znacaj teritorije; sistem
uredjenja ili utvrdjivanja teritorije; kvalitet sistema komandovanja...
2) vojno-tehnicki potencijal: uskladjenost ekon snaga drustva i proizvodnje
naoruzanja; sposobnost drustva da se prilagodi ratnim potrebama; uskladjenost nauke,
tehnike i proizvodnje vojne opreme sa potrebama vojne sile u datomn trenutku.
3) moralni potencijal drustva korene nalazi u: drustvenom uredjenju; odnosima
drustvenih klasa; odnosima prema nacionalnim manjinama; u tradicijama naroda;
karakteru rata...
II
) stanovnistvo i teritorija za politicku moc su veoma znacajni kroz sagledavanje
geostrateskog polozaja i ukupnih demografskih karakteristika stanovnistva
III
) ekonomska snaga - za politicku moc nerazvijeni ekonomski odnosi unutar
drustva i medju drustvima su medju najcescim uzrocima zategnutih odnosa
IV
) drustveno-politicki odnosi u drustvu sagledavaju se kroz drustveno-politicki
sistem. Razliciti procesi koji se odvijaju unutar jednog drustva doprinose nastajanju
razlicitih oblika politickog organizovanja. Kada osvoje politicku vlast, odredjene
drustvene grupe ne dozvoljavaju dalje demokratske procese. U principu, proces
odlucivanja se odvija u uskom krugu elite na vlasti.
V
) ideologija-je iskrivljena, iracionalna svest o stvarnosti. Ona je odredjeni
pogled na svet, sistem vrednosti i postoje i pravila ponasanja odredjenih klasa. Kroz
istoriju, ideologija je imala znacajnu ulogu u revolucionarnim promenama u kojima je
uvek dolazilo do smene drustveno-politickih formacija.
4
7. Teorijsko odredjenje sile i vojne sile
def: Sila je samo 1 od sredstava i put za ostvarivanje drustvenih ciljeva
nametanjem svoje volje drugome ili vladavinom putem prinude nad odredjenim
drustvom.
Efikasnost sile kao sredstva za ostvarivanje ciljeva i interesa moci najcesce je
proporcionalno ukupnoj moci drzave. Kada se razmatra u korelaciji sa moci, ona
podrazumeva jacanje prvenstveno politicku moci u vidu sposobnosti primene sile.
Da bi ostvarivala odredjene ciljeve, sila primenjuje sredstva koja nisu samo
fizicke prirode, vec ih cini niz postupaka i razlicitih metoda za primenu sile, odnosno
vrsenje prinude radi nametanja svoje volje drugome.
Istorijsko iskustvo pokazuje da posedovanje sile najsnaznije doprinosi
povecanju politicke moci, pa se cak, ponekad politicka moc iskljucivo zasnivala na sili.
Medjutim, silu ne treba zanemarivati ni onda kada ona deluje suprotno drustvenim
interesima jer tada moze delovati kao kocnica razvoja drustva. Uzrok je neprihvatanje od
ljudi, izazivanje otpora i tako se postize suprotan efekat.
20. vek je doneo nesto novo u primeni sile - pojavu nuklearnog i oruzja za
masovno unistenje, pa se sili dala neogranicena moc. Pojavom nuklearnog oruzja najvise
je dobila vojna moc. Ona je dobila neogranicene prostore, delovanje i mogucnosti. Zbog
toga znacajan broj savremenih i vojnih teoreticara smatraju da nuklearnu silu treba
ograniciti svim sredstvima.
Po svim teoreticarima postoje 2 pristupa sili:
I
) realisticki pristup
1) pacifisticko misljenje
- sila pripada destruktivnoj strani drustva. Kao takva,
predstavlja opasnost po njegov razvoj. Institucionalisticki i legalisticki pristupi smatraju
da ljudsko drustvo nije dobro organizovano jer mu nedostaju institucije ili pravni sistemi
koji bi usmerili ponasanje ljudi vise na mir i saradnju medju sobom. [ Ruso, Gracijus ]
2) realisticko misljenje
- istorijski je evidentno prisustvo sile i prihvacena je kao
neminovnost. Pridat joj je znacaj i kao pokretackoj snazi drustvenog razvoja.
Rodonacelnik ove teorije je Makijaveli " Sila je iznad drustva, ona je oruzje i ono sto
omogucuje opstanak drzave je pre kvalitet oruzja nego kvalitet njenog ustava."
Hobs: "Covek je po svojoj prirodi zao, tezi za vladanjem i prestizom i kao
posledica svega toga, tezi za postizanjem veceg kvantuma moci."
Morentajn promovise silu u cilj i sredstvo. Uvodi se i druga znacajna
determinanta, a to je nacionalni interes.
Realisticka teorija na zapadu je danas skoro prevazidjena a u primeni su:
1) opsta teorija sistema
2) teorija biheviorizma
3) teorija funkcionalizma
II
) psiholoske teorije
Kvinsi Rajt je pokusao da odgovori na pitanje kakav je pristup psihe coveka u
primeni sile. Ova teorija je znacajna jer posebnu paznju posvecuje agresivnosti kao
psiholoskoj osnovi primene sile u drustvenim odnosima. Frojd: "Organizam (drustvena
grupa) se stiti unistavajuci druge zivote." Najcelovitiju kritiku Frojdovih stavova dao je
5
-neoružane i
-oružane oblike primene sile.
- u medjunarodnim odnosima dolazi do primene sile onda kada stepen i oblik
medjuzavisnosti ne dozvoljava jednoj strani da postovanjem interesa druge strane pribavi
za sebe koristi neophodne za svoj opstanak i razvoj
9. Pojam ravnoteže snaga u metodi uspostavljanja
Ravnoteza snaga predstavlja uspostavljeno stanje odnosa u medjunarodnoj
zajednici na bazi odredjenih principa i nacela.
Posle II Svetskog rata uspostavljena je ravnoteza snaga na osnovu formiranja
vojno-politickih organizacija - Hladni rat. Bilo je prisutno nekoliko elemenata:
1) bipolarizma izmedju dve vojno-politicke organizacije. Dolazi do podele
medjunarodne zajednice na 2 sfere. To je bio period najvece konfrotacije medju
drzavama, cak se za sve odluke i resavanje problema oslanjalo na 1 ili drugu stranu
2) najveca trka u naoruzanju da bi se obezbedila nadmoc nad drugom stranom i
prevlast u medj zajednici. 80-ih i 90-ih javlja se potreba za sredstvima "sa distance" -
krstarece rakete i tad je zaceta izgradnja informaticke tehnologije u vodjenju ratnih
dejstava.
3) Period najveceg nepoverenja medju blokovima i samim drzavama. Posebno je
bilo izrazeno u resavanju teritorijalnih i granicnih problema
4) trka u ekon prevlasti je dovela do najveceg nesklada u ekon razvoju. Male
zemlje sve vise zaostaju. Razvijeni u odnosu na nerazvijene su za 350-400 godina
5) stalne pretnje po mir u svetu
Ravnoteza snaga je klasifikovana prema kriterijumima:
I
) prema broju centara moci koji se uravnotezuju:
1) bipolarna
2) multipolarna
Ovi centri moci se javljaju kao regionalni centri moci, kao na pr Turska u
islamskom svetu; Egipat u arapskom svetu (uz podrsku Amerike); Japan na istoku; Brazil
u Juznoj Americi... Teznja je ka regionalizaciji da bi bili marginalizovani zbog
uspostavljanja nadmoci Amerike.
II
) prema prostoru koji zahvata:
1) globalna
2) regionalna
3) lokalna ili nacionalna
III
) sa stanovista ekonomskih faktora:
1) primarna
2) sekundarna
3) tercijarna
7
