1. Svojstvo i posledice svojstva norme neposredne primene
Norme neposredne primene su prinudna materijalna pravila koja na explicitan ili implicitan način određuju oblast svoje
obavezne primene. Pretenduju da budu uvažene mimo koliziolnih normi. Ako je norma neposredne primene deo LEX FORI sud
će postupiti po nalogu zakonodavca i primeniće normu neposredne primene bez obzira na to koje pravo merodavno po
kolizionoj normi. Ako je norma neposredne primene deo LEX CAUSE ona će da se primeni jer je deo pravnog sistema čija je
merodavnost utvrđena. Problem je kada je reč o normama neposredne primene nekog trećeg prava. Traži se povezanost
spornog odnosa sa pravnim poretkom o čijij normi neposredne primene je reč. Kada se ne primenjuje, već uzima u obzir, strana
norma neposredne primene se tretira kao činjenica i tako postaje element na osnovu koga se slučaj rešava po normama prava
koje je određeno kao merodavno. Treba razlikovati primenu i uzimanje u obzir norme neposredne primene.
2. Pojam izigravanja zakona u MPP
Kolizione norme svaki zakonodavac postavlja na osnovu kriterijuma koji iz njegovog aspekta izražavaju najbližu vezu sa jednim
pravnim odnosom. Ta veza se određuje na osnovu apstraktnog vrednovanja pojedinih mogućih veza jednog pravnog odnosa sa
pravnim porecima različitih država. Zakonodavac se opredeljuje za jednu od mogućih veza prema tome koju smatra
najvažnijom. Moguće je da subjekti jednog stvorenog ili budućeg pravnog odnosa podešavaju činjenice da bi ishodile primenu
određenog prava. Neko lice može da premesti svoj domicil u državu čije su norme za njega povoljnije. Ako se veštačkim
stvaranjem ili menjanjem činjenice postiže primena nekog drugog prava, a ne onog koje je merodavno onda je reč o izigravanju
zakona. Sankcionisanje FRAUS LEGIS može da se shvati kao odstupanje od kolizionog pravila.
3. Elementi I oblic izigravanja zakona u MPP
Osnovni element kroz koji se ostvaruje FRAUS LEGIS je promena činjenica koja predstavlja tačku vezivanja kolizione norme. U sl
da se činjenica koja da je sadržaj u tački vezivanja simuluje onda nije reč o FRAUS LEGIS jer činjenica nije ni stvorena. Sud će u
obzir uzeti tačku vezivanja koja stvarno postoji. Batifol ističe da je namera karakterističan element, dok po objektivističkom
shavanju namera nije nužan elemenat FRAUS LEGIS. Izigravanje zakona se postiže manipulacijom u kolizionom domenu, ali su
motivi u oblasti materijalnopravnih propisa. Do FRAUS LEGIS dolazi radi izbegavanja primene imperativnih normi, ali to ne treba
da budu istovremeno i norme javnog poretka. U domaćoj teoriji važi da samo izbegavanje domaćeg materijalnog prava
predtavlja FRAUS LEGIS i da to treba sankcionisati. Kada se radi o izigravanju zakona u mpp podrazumeva dva osnovna tipa. Prvi
tim podrazumeva da se pred domaćim organom nameće orimena stranog prava umesto domaćeg. Drugi tim označava
fraudulozno izbegavanje srpskih imperativnih propisa pred stranim organom. U drugom slučaju sankcionisanje FRAUS LEGIS
treba da se odigra u sferi priznanja tj nepriznanja dejstva jedne strane odluke.
4. Izigravanje zakona u našem domaćem mpp
Izbegavanje zakona se posebno sankcioniše u mpp Srbije. Dejstva i obim sankcionisanja FRAUS LEGIS: a) izigravanje treba
sprečavati samo ako je putem veštački stvorene tačke vezivanja izbegnuta primena domaćeg materijalnog prava. b) domaći sud
će otkloniti strano pravo ako je merodavnost stranog prava uspostavljena u cilju izbegavanja našeg prava. c) pitanje FRAUS
LEGIS kod nas ne može postaviti u postupku priznanja i izvršenja strane sudske ili arbitražne odluke. Uslovi za priznanje stranih
odluka uključuju i ustanovu javnog poretka. d) posledica izigravanja zakona je u tome što domaći organ neće primeniti strano
pravo već domaće pravo koje bi bilo merodavno.
5. Granice važenja normi i vremensko razgraničenje normi u MPP
Domašaj pravnih normi ima svoje granice. Te granice su pre svega prostorne - do toga dolazi što se u jednom životnom odnosu
pojavljuju elementi koji taj odnos vezuju za više od jednog suvereniteta. Time se najmanje dve države povezuju činjeničnim
stanjem jendiog životnog događaja. Najveći broj grana pozitivnog prava preokupirane su povlačenjem vremenskih granica
pravnih pravila. Dva osnovna vida razgraničenja važenja pravnh normi su vremensko i prostorno.
6. ‘’Mobilni sukob zakona’’ u MPP
Pod CONFLIT MOBILE shvatamo svojevrsnu kombinaciju vremenskih i prostornih sukobazakona. Osnovna sličnost između
CONFLIT MOBILE i FRAUS LEGIS je u tome što i u jednom i u drugom slučaju problem nastaje promenom činjenice koje tačka
vezivanja smatra relevantnim i njihovim vezivanjem za drugo pravo. FRAUS LEGIS se razlikuje od mobilnog sukoba zakona po
posebnim posledicama. Rešenje mobilnog sukoba ne mora da bude u ignorisanju novonastalih činjenica. Sankcionisanje FRAUS
LEGIS predstavlja korekciju ovog novostvorenog stanja. Da bi nastao ‘’mobilni sukob zakona’’ treba da u vreme kada tačka
vezivanja ukazuje na prvo od prava čija primena dolazi u obzir potrebno je da već postoji pravni odnos koji daje povod za spor.
Bez toga mobilni sukob zakona ne postoji. Od CONFLIT MOBILE treba razlikovati i situacije u kojima se ne menjaju činjenice, ali
se menjaju neke norme LEX FORI i time tačka vezivanja dobija novu sadržinu. Do takve situacije dolazi kada se menjaju zakonski
uslovi sticanja ili gubljenja državljanstva ili domicila.
7. Kolizone norme pred nejedinstvenim pravnim poretkom
Isti pravni odnos može da pokrene međunarodni i unutrašnji kolizioni mehanizam istovremeno. Postoje dva osnovna rešenja
problema određivanja merodavnog prava unutrar nejedinstvenog pravnog poretka merodavna pravila kao jedno rešenje ili kao
drugo rešenje, konačan izbor se prepušta unutrašnjim kolizionim normama države sa složenim pravnim sistemom. Postoje
veoma snažni praktični razlozi koji nameću jednostepenost kao rešenje. Prepuštanjem rešenja un utrašnjim kolizionim
normama države na koju je ukazala norma mpp, ostaće bez rešenja. Veliki broj federalnih država unutrašnje kolizione norme
uopšte nema. Treba dopustiti da norme mpp neposredno biraju merodavna pravila i u slučaju kad ato nisu jedinstvene norme
jedne države već norme jedne federalne zajednice.
8. Lex nationalis pred nejedinstvenim pravnim poretkom
Osnovna razlika LEX NATIONALIS je u tome što se on zasniva na elementu koji se neposredno vezuje za državu, dok ostale tačke
vezivanja - LEX LOCI CONTRACTUS, LEX LOCI SOLUTIONS, LEX REI SITAE, LEX FORI - imaju kao činjeničnu osnovu povezanost sa
jednim mestom. LEX NATIONALIS nije podoban da bude lokalizovan na užem području. Ako složena država nema jedinstvene
unutrašnje kolizione norme, primeniće se pravo teritorijalne jedinice sa kojom je lice u najbližoj vezi. Izbor koji je učinjen od
strane kolizione norme koja usvaja LEX NATIONALIS kao tačku vezivanja je konačan.
9. Pojam I uslovi za primenu reciprociteta i retorzije MPP
Reciprocitet (uzajamnost) je izraz težnje da se osigura ravnopravna saradnja među suverenitetima. Suština je sadržana u
maksimi DO UT DES što znači DAJ DA BI DOBIO. Nužna saradnja prerasta u željenu saradnju. Sama primena retorzione mere
znači i napuštanje saradnje. Od načela reciprociteta treba razlikovati uslove reciprociteta u pravnotehničkom smislu, što znači
konkretno uslovljavanje primene stranog prava, priznanja strane odluke ili nekog prava stranaca, istim postupanjem tangirane
strane države prema našim građanima.
10. Reciprocitet i retorzija u određivanju merodavnog prava
Strano pravo na koje ukazuje domća koliziona norma primeniće se samo u slučaju ako se u dotičnoj stranoj zemlji u simetričnom
slučaju primenjuje pravo Srbije. Sama reč retorzija znači odmazdu. Svaka država sama odlučuje do koje će mere i u kojim će
situacijama da uvaži strano pravo, strane odluke, koja će prava učiniti dostupnim strancima. Pravo Srbije dozvoljava da se pred
domaćim sudom primenu strano pravo na statusna pitanja, to je opravdano kada je reč o stranom državljaninu. Insistiranjem na
identičnim kolizionim rešenjima i na primeni retorzionih mera u slučaju kada koliziona nrešenja nisu identična, tada bi se
međunarodna saradnja rušila umesto gradila. ZMPP ne poznaje uslov reciprociteta i retorziju u oblasti određivanja merodavnog
prava.
11. Reciprocitet i retorizija u oblasti sukoba jurisdikcija
Javljaju se pre svega u vezi sa priznanjem i izvršenjem stranih odluka. Veliki broj prava postavlja uslov reciprociteta u pogledu
priznanja i izvršenja stranih odluka, isto tako i naše pravo. Osvnovna ideja je da domaći organi priznaju strane odluke samo u
slučaju ako se u zemlji porekla odluke takođe priznaju naše odluke.
12. Reciprocitet i retorizija u pogledu prava stranaca
U uporednom prvu se po pravilu ne uslovljavaju sva prava stranaca reciiprocitetom. U mnogim pravima ne postoji opšte pravilo
o reciprocitetu u vezi sa pravima stranaca, to ojačava ulogu zakonodavca u proceni kada treba i kada ne treba tražiti
reciprocitet. Stoga recirocitetom nisu uslovljena sva prava stranaca već samo ona koja zakonodavac odredi.
13. Oblici reciprociteta u MPP
Prema načinu nastanka razlikujemo tri vrste reciprociteta.
1) diplomatski reciprocitet
nastaje neposrenim sporazumevanjem
država na bilateralnom ili multilateralnom planu. Prava koja su dostupna mogu biti posebno nabrojana ili mogu biti garantovana
opštimklauzulama. Postoje 4 tima klauzula:
1)
klauzula nacionalnog tretmana
, 2)
klauzula materijalne uzajamnosti
, 3)
klauzula
neposredne uzajamnosti i
4)
klauzula najpovlašćenije nacije.
2) zakonski reciprocitet
nastaje kada se jednakost stavlja na
zakonskom nivou.
3) faktički reciprocitet
nastajer kada sticanje određenih prava od strane stranaca nije garantovano ni
međunarodnim sporazumom, niti zakonima i faktički se obezbeđuje u praksi. Postojanje diplomatskog reciprociteta isključuje
potrebu za istraživanjem postojanja zakonske ili faktičke uzajamnosti. Prema pravnoj sadržini razlikujemo dva osnovna tipa
reciprociteta.
1) formalni
- o njemu govorimo kada su stranci kod nas izjednačeni sa domaćim državljanima, istovremeno kao i
