1.MODA-ŽIL LIPOVECKI
Desetinama hiljada godina, zajednički život tekao je bez kulta ćudi i novotarija, što ne znači i
bez promena. Tek od kraja srednjeg veka mogućno je prepoznati poredak mode.
Moda je suštinska društveno-istorijska tvorevina, ograničena na jedan tip društva.
„divljaci“-Ukrašavanje, pokrivanje glave, bojenje, tetoviranje ostali su utvrđeni tradicijom,
podvrgnuti normama koje se iz pokolenja u pokolenje nisu menjale.
U starom Egiptu ista odeća nosila se petnaest vekova. U Grčkoj i rimu nosila se deset vekova.
Često su nakon ratova osvajači zahtevali da se pokoreni narodi oblače kao oni.
Pre sredine XVI veka nije bilo ni traga od mode u strogome smislu. Ovaj se datum najpre
nameće zbog pojave jednog korenito novog tipa odeće, jasno razgraničene po polovima.
Mada se već u XIV pojavljuje razlika između muške i ženske odeće.
Dok u doba običaja vladaju ugled starine i podržavanje predaka, dotle u doba mode
preovlađuju kult novina i podražavanje sadašnjih i stranih uzora:ljudi više žele da liče na
savremene novatore nego na pretke.
Društvena ekspanzija mode nije odmah zahvatila potčinjene klase. Odevanje je stolećima u
celini poštovalo hijerarhiju društvenih položaja: svaki stalež nosio je odeću koja mu je bila
prikladna, a snaga tradicije sprečavala je brkanje titula i uzurpaciju odevnih povlastica,
naredbe protiv preteranog trošenja zabranjivale su prostim klasama da se oblače kao
plemići, da nose iste tkanine, iste dopune odeći i isti nakit. Modna odeća je stoga dugo
ostala raskošni i prestižni trošak, ograničen uglavnom na klase plemića.
O modi se misli kao o oruđu izjednačavanha društvenih položaha, ona je poremetila načelo
odevne nejednakosti.
Iako su ih uzele od plemstva, građanske klase ih nisu do kraja kopirale, sve isprazne
novotarije nisu bile prihvatane na dvoru.
Francuska moda uspela je da se, od polovine XVII stoleća, trajno nametne i sve više ističe
kao svetionik elegancije.
Estetski individualizam; moda je omogućila relativnu samostalnost pojedinca kad je izgled
posredi, uspostavila je sasvim nov odnos između jedinke i društvenog pravila.
U XVII veku obrazovao se esnaf švalja i dobio dopuštenje da izrađuje žensku odeću, izuzev
korseta i drugih skuta:do tada su samo mušku krojači imali pravo da odevaju pripadnike oba
pola.
Žil Lipovecki govori o carstvu prolaznog i o potrošačkom društvu.
XIX vek-važna je fiskultura i telesnost, ljudi sve više liče jedni na druge
Moda se razvija paralelno sa industrijskom revolucijom.
Savremenost uvodi- živeti na nivou ovde i sada.
Modernizam je pozna renesansa, menja odnos prema čoveku.
Modernost- iz velike količine para-> velike mogućnosti
1400-1450 pojava mode
Prvi put se javlja ideja o modi, zbog promenjenog odnosa prema čoveku, ranijih vekova to
nije slučaj (egipćani 15.v rimljani i grci 10)
Moda,moguća je jedino kroz oponašanje sadašnjih uzora, jer su bolji od prošlih.
Niče: „ Ja se borim protiv vremena i time za vreme“
Zamenili su se sredstvo i svrha.
Tri motiva važna za savremenost:
1. Ono što je u prelazu-biti moderan i biti klasičan
2. Jednom i nikad više
3. Sada jeste, sutra nije
Ž. L. Moda dovodi istorijsko, modu dovodi svest o talentu i potreba za novim uzorima koji su
vezani za period aristokratije.
1793. Donosi se zakon za slobodu odevanja, do tada je bilo zabranjeno oblačenje poput
višeg sloja.
Moda kreće aristokratski, a završava demokratski
Proizvodnja luksuza-izobilje preterano u svemu
Modernost donosi ono što je ranije bilo smrtni greh.
Trgovina u Evropi se razvila – najskuplja roba je najtraženija.
Demokratizacija želje- imati pravo poželeti nešto-moda je donosi kao fenomen
*Želja struktuirana kao moda. Moda proizvodi stvari koje su poželjne, dok vremenom one
postaju željne.
1850. Industrija donosi konfenciju-aristokratija se buni jer se ne pije po meri
1858. Viskoka moda odgovara osnivanjem modne kuce Worth, unikatno
Individualizacija- ključna ideja modernosti- niko nije kao ti
Savremenost se ispoljava kroz modu – industriju koja se neprestano dogadja (prolece, leto,
jesen, zima)
Moda-prodor industrije- stvaranje potrebe i želje za novim
