Sadržaj:
Uvod………………………………….…………..2
1 Pojam slobodnog vremena……………………....3
2 Van nastavne aktivnosti…………………………5
3 Obrazovanje i slobodno vreme………………….6
Zaključak………………………………………..8
Literatura………………………………………..9
0
Uvod
Način provođenja slobodnog vremena je jedna od određujućih karakteristika stila
života mladih a, kada su srednjoškolci u pitanju, upravo u tim sekvencama dana mladi
dobijaju slobodan prostor za lični (i grupni) izbor. Tek kada pritisak odraslih popusti,
kada se zaustave svakodnevne rutine, mladi imaju priliku da pokušaju da otkriju ko su
oni zaista, šta i koga vole ili ne vole, šta žele da postanu. Za mlade, gotovo da nema
važnijeg vremena od slobodnog vremena.
Pojedini autori vide slobodno vreme kao proizvod postindustrijske ere i navode da
su i mladi upravo njen produkt, tvrdeći da se mladost i ponašanje mladih gotovo u
potpunosti mogu definisati vremenom oslobođenim od obaveza. Prema jednom, nešto
drugačijem, stanovištu način na koji pojedine potkulturne grupe mladih provode
slobodno vreme pod velikim je uticajem životnih stilova odraslih predstavnika
određene društvene zajednice. Tako se može reći da se preko slobodnog vremena
mladi približavaju svetu odraslih.
Jedan od najvažnijih zahteva današnjeg vremena je kako da tradicionalnu nastavu i
školsku organizaciju osmisliti da učenici požele da aktivno učestvuju u procesu svog
vaspitanja i obrazovanja. Većina praktičara i teoretičara pedagogije nastoji da
tradicionalnoj školi da novi izgled i pristup kako metodički i principijalno tako i šire,
kako bi se potpomoglo učenje. Na žalost u svemu tome postoje određena ograničenja.
Menjanje škole predstavlja dug i mukotrpan proces i zahteva angažovanje svih
učesnika vaspitno obrazovnog procesa.
Slobodno vreme u školi gubi smisao ako se na nov način ne bude organizovalo.
Aktivno učešće učenika i nastavnika u organizovanom slobodnom vremenu zavisiće,
pre svega, od motivacije nastavnika kao ljudskog faktora i načina raspolaganja
resursima kao što su prostor, vreme i oprema u školi.
Iz dosadašnje prakse naše škole i iskustava razvijenih zemalja može se zaključiti
da je slobodno vreme:
• Faktor emancipacije učenikove ličnosti
• Uslovi za rekreaciju i odmor
• Mogućnost za socijalizaciju i humanizaciju učenikove ličnosti
• Slobodno vreme u funkciji samovrednovanja i samoidentifikacije učenika
(Đorđeviđ, D.:2003,43).
Pojam slobodnog vremena
Slobodno vreme je pojava koja je u naučnim krugovima postala veoma interesantna
šezdesetih godina dvadesetog veka kao pojava koja značajno utiče na promene u
životnom stilu. Jedan od prvih mislilaca, koji je u okviru svojih teorijskih i
empirijskih istraživanja obuhvatio oblast slobodnog vremena i svojom koncepcijom
uticao na mišljenje mnogih drugih kako marksističke tako i građanske orijentacije, je
Karl Marks. Za Marksa slobodno vreme podrazumeva „vreme za slobodni razvitak“
(Marks,K. 1974 : 274) individua, njihovih duhofnih i fizičkih snaga i sposobnosti.
Razvijanje kapitala, prema Marksovom mišljenju, doprinosi stvaranju pretpostavki da
1
