Realizam u savremenim međunarodnim odnosima
1
Универзитет „Унион-Никола Тесла“
ФАКУЛТЕТ ЗА ПРАВО, БЕЗБЕДНОСТ И МЕНАЏМЕНТ
„КОНСТАНТИН ВЕЛИКИ“ - НИШ
Предмет:Савремени међународни односи и политика
Тема: Реализам
Пофесор:др Милован Вуковић Студент:Никола Крстић
Бр.индекса:MБ 8-П/2016
Ниш,2019
2
САДРЖАЈ
1.УВОД.............................................................................................................................3
2.ПОЛИТИЧКИ РЕАЛИЗАМ.............................................................................................4
3.НЕОРЕАЛИЗАМ............................................................................................................5
4.НЕОКЛАСИЧНИ РЕАЛИЗАМ........................................................................................8
4.1 Офанзивни неокласични реализам.....................................................................9
4.2 Дефанзивни неокласични реализам.................................................................11
5.ЗАКЉУЧАК.................................................................................................................13
6.ЛИТЕРАТУРА..............................................................................................................14

4
2.ПОЛИТИЧКИ РЕАЛИЗАМ
Политички реализам је политичка теорија према којој се државе у својој вањској политици
понашају или би се требале понашати првенствено у складу с властитим националним
интересом. Државе према политичким реалистима нису ограничене никаквим моралним
начелима, већ су ограничене једино односима моћи који владају у међународним односима.
Посебан траг у историји политичког реализма оставио је Макијавели. За његово дело
Владалац може се рећи да представља студију о руковођењу и политичком прагматизму. И
остала Макијавелијева дела, у којима је издвојио политичку теорију од других елемената (на
пример, морала), садрже сазнања о методама, пре свега политичким, о освајању власти,
задржавању на власти, међународним односима. Законитости до којих је дошао Макијавели
је изложио на нов, систематски, организован – научни – начин. Због тога се он без
претеривања може сматрати оснивачем модерне науке о политици.
У својим делима Макијавели указује на потребу за уједињењем различитих феуда. А, на том
путу не би требало бирати средства, односно, ,,циљ оправдава средства’’. Иако се под
макијавелизмом најчешће подразумева раздвојеност политике од морала (што је изражавало
и оријентацију нове, нарастајуће класе), требало би имати у виду да је Макијавели био свестан
моралних аспеката политике, односно он је допуштао могућност моралних просуђивања.
Међутим, да би се политичко делање могло анализирати и проучавати на нови, научни начин,
био је нужан раскид са моралним категоријама.
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti