Висока спортска и здравствена школа
Предмет:
Антропомоторика
Семинарски рад:
Агилност
Професор: Студент:
Др Драгана Дрљачић
Београд, 2018. године
Увод
Савремени спорт, као и било која друга област, захтева константно прикупљање
информација, праћење и контролу стања, које је неопходно с обзиром на специфичне
циљеве које савремени спорт захтева. С обзиром да се у спорту постављају све веће
потребе за што бољом физичком припремљеношћу, спортиста применом одговарајућих
планова и програма мора да развија и одржава моторичке способности.
У хијерархији моторичких способности у спорту, у самом врху се налазе
брзинско експлозивна својства, међу којима је и агилност. По мишљењу многих
стручњака, агилност представља једну од најбитнијих ставки кондиционе припреме
спортиста. Она у великој мери може утицати на коначан успех.
Ова способност је врло комплексна и на њу може утицати неколико различитих
компоненти моторичких способности, због чега је и тешко дати њену дефиницију. Иако
су рађена различита истраживања о утицају других способности на саму агилност, у
већини случајева није показано да нека изолована тј. појединачна способност у већој
мери може побољшати резултате агилности, што је чини самосталном способношћу.
Нека друга истраживања су показала да нешто већи утицај на агилност могу имати
фактори доношења одлуке самог спортисте. То заправо значи да постоје спортисти који
на тестовима агилности имају просечне резултате, али у одређеним ситуацијама,
показују висок ниво те способности. Међутим, те факторе је доста тешко измерити, јер
се јављају у непланираним ситуацијама. Из тог разлога се код тестова агилности мора
анализирати и њена моторичка компонента, јер она даје бољи увид у метод развоја
агилности, као веома важне способности.
