Milan Stojadinović

Двоструки премијер Југославије користио је свој положај да се бескрупулозно богати. После рата живео је у Аргентини и радио за Удбу

Милан Стојадиновић био је три пута министар финансија и два пута предсједник владе и министар спољних послова. На сваком се од тих положаја бескрупулозно богатио, па је на врхунцу моћи важио за једног од најбогатијих у Југославији. Рођен 1888. године у Чачку, у породици судије и виђенијег члана Пашићеве Радикалне странке, Стојадиновић је са свега 23 године постао доктор економских наука на Београдском универзитету, а онда се као стипендиста Краљевине Србије три године усавршавао у банкама Њемачке, Енглеске и Француске.

Избјегао је мобилизацију као „неопходно потребан“ чиновник, па је Први свјетски рат провео на Крфу у Министарству финансија, а 1922. Пашић му у својој влади повјерава ресор финансија. Тај положај искористио је за махинације са обвезницама ратне штете: најпростије речено, прво их је својим одлукама обезвриједио, затим су их у његово име и у име неких министара, па и краља Александра, његови људи за багателу откупили од грађана, да би им затим одлукама министарства умногостручио вриједност…

Био је актер још неких великих афера, а само у једној од њих, забиљежила је ондашња штампа, штета нанијета државном буџету била је равна суми за 80.000 љекарских плата. Рецимо, око 50 милиона евра данас! „Једино што је Милана Стојадиновића спријечило да постане велики српски државник био је недостатак осећаја за морал“, записао је један хроничар. Његове љубавнице – једна му је била кума – важиле су за врло утицајне жене у београдским политичким круговима.

У политици је био десничар, а његова Југословенска радикална заједница имала је нека обиљежја фашистичке странке. У унутрашњој политици је успјешно покренуо опоравак привреде, знатно је повећао спољну трговину и индустрији дао замах. У спољној политици, пред Други свјетски рат, настојао је да сачува земљу споразумом о пријатељству с Француском и пактом о ненападању с Италијом. Посебан нагласак стављао је на односе с Хитлеровом Немачком, која је била највећи трговински партнер Југославије.