AGENS – Mehanizmi prenošenja zaraznih bolesti

EPIDEMIOLOGIJA ZARAZNIH BOLESTI

Zarazne bolesti predstavljaju manifestaciju infekcije. Na pojavu zaraznih bolesti utuču faktori domaćina, faktori sredine kao i faktori vezani za samog agensa. Od interakcije ova tri faktora, koja čine ekološki trijas, zavisi da li će doći do pojave zarazne bolesti ili ne. Faktori domaćina utiču na otpornost i prijemčivost za bolest. Faktori sredine utiču na eksponiranost infektivnom agensu kao i na prijemčivost samog domaćina. Faktori vezani za agens su broj, virulencija, otpornost agensa u spoljnoj sredine. Svi ovi faktori čine jedinstven proces, koji utiče na nastanak bolesti. Za potrebe epidemiološkog istraživanja, ovaj proces se može predstaviti lancem infekcije, koji se naziva Vogralikov lanac. Vogralikov lanac čine sledeće karike:
• Izvor zaraze, iz koga se infekcija prenosi na osetljivu osobu
• Put prenošenja, kojim se širi infektivni agens
• Ulazno mesto, putem koga agens prodre u domaćina
• Broj i virulencija samog agensa
• Dispozicija ili sklonost domaćina da oboli od zarazne bolesti.

1
MEHANIZMI PRENOŠENJA ZARAZNIH BOLESTI

Uzročnici zaraznih bolesti sa rezervoara zaraze na osetljive osobe mogu preneti direktno i indirektno. Svaki mehanizam prenošenja se sastoji iz tri faze:
• Izbacivanje mikroorganizma u spoljašnju sredinu
• Boravak
• Ponovni ulazak u organizam
Mehanizam prenošenja mikroorganizama zavisi od primarne lokalizacije mikroorganizama. Sekundarna lokalizacija skoro nikad ne opredeljuje mehanizam prenošenja.

Direktan prenos

Direktni prenos zaraznih klica sa rezervoara zaraze na zdravu osobu ostvaruje se na više načina:
• Direktnim kontaktom,
• Kapljicama,
• Transplacentarnim putem
Pod direktnim kontaktom podrazumeva se fizički dodir rezervoara zaraze i zdrave osobe koji omogućava prenošenje prouzrokovača bolesti. Direktnim kontaktom mogu se preneti mnoge zarazne bolesti. Ovaj put je naročito značajan za prenošenje prouzrokovača koji su osetljivi u spoljašnjoj sredini. Takva vrsta kontakta ostvaruje se rukovanjem, poljupcem i polnim odnosom.
Rukeimaju veoma značajnu ulogu u prenošenju crevnih, respiratornih i kožnih zaraznih bolesti. Na rukama se često mogu naći sledeći uzročnici: stafilokok, bacil trbušnog tifusa, dizenterije, virus hepatitis A. Ruke se zagade preko sekreta i ekskreta domaćina. Osobe koje imaju stafilokok u nosu po pravilu ga imaju i na prstima. Lica obolela od crevnih zaraza, kao i kliconoše, često zagade svoje ruke posle defekacije na primer kod dizenterije, virusnog hepatitisa A i posle uriniranja kod trbušnog tifusa. Rukovanjem se ovi mikroorganizmi prenose na osetljive osobe. Preko zagađenih ruku negovateljica prouzokovači kožnih i drugih infekcija mogu se preneti na novorođenčad. Ukoliko se ruke ne peru redovno, a naročito nakon uriniranja i defekacije, uzročnici se mogu preneti na osetljive osobe ili na spoljnu sredinu, vodu, hranu i tako se proširiti na druge osobe. Ovaj mehanizam prenošenja uzročnika se naziva fekalno-oralni mehanizam. Zdravstveni radnici imaju najveću ulogu u širenju uzročnika zaraznih bolesti preko prljavih ruku u bolnicama.
Poljupcem se najčešće prenose respiratorne zarazne bolesti. Najčešće zarazne bolesti koje se prenose poljupcem su grip, osipne groznice, infektivna mononukleoza i mnoge druge virusne i bakterijske infekcije.
Polni kontakt predstavlja glavni način prenošenja side, sifilisa, gonoreje, mekog šankra i virusni hepatitis B, C i D. Neke neonatalne mogu da nastanu kao posledica direktnog kontakta novorođenčeta sa inficiranim porođajnim kanalom majke.
Ujed životinje je takođe vrsta kontakta kojim se mogu preneti besnilo i tetanus.