Akcionarsko drustvo

Akcionarsko društvo
Šta je akcionarsko društvo?
Akcionarsko društvo ili deoničarsko društvo je privredno društvo sa osnovnim kapitalom podeljenim na izvestan broj akcija (dividendi) sa jednakim iznosima.
Akcionarsko društvo je pravno lice koje odgovara za svoje obaveze isključivo svojom imovinom. Nastaje udruživanjem kapitala više lica — osnivača, a na osnovu kupljenih akcija. Osniva se ugovorom o osnivanju, a ako ga osniva jedan član — odlukom o osnivanju. Ugovor o osnivanju je formalizovan akt i mora se sačiniti u pisanom obliku.
Pretečom savremenih akcionarskih društava smatra se Banka svetog Đorđa (ital. Banco di San Giorgio), osnovana 1407.godine u Đenovi, dok neki pak smatraju da prva akcionarska društva nastaju još u 17 veku.
Kako nastaju akcionarska društva?
U tržišnim ekonomijama akcionarska društva nastaju zato što određeni preduzetnički poduhvat zahteva izvore finansiranja koji prevazilaze sopstvena sredstva vlasnika i mogućnosti kreditiranja. Ove kompanije koje se inicijalno nalaze u vlasništvu jednog čoveka ili nekolicine ljudi emituju akcije koje kupuje široki sloj investitora (pojedinačnih i institucionalnih), dok kompanija postaje „javna“ odnosno njenim akcijama se otpočinje trgovati na berzi.
Epitet „javna“ znači da će kompanija ubuduće biti maksimalno transparentna odnosno da će sve javne informacije po pitanju poslovanja biti dostupne. U planskim privredama, koje su sprovele proces tranzicije ka tržišnoj ekonomiji, akcionarska društva nastaju transformacijom postojećih državnih i društvenih preduzeća.
Pod sticanjem, odnosno raspolaganjem imovinom velike vrednosti smatra se sticanje, odnosno raspolaganje imovinom na bilo koji način, uključujući naročito kupovinu, prodaju, zakup, razmenu, uspostavljanje založnog prava i hipoteke, zaključenje ugovora o kreditu i zajmu, davanje jemstva i garancija, i preduzimanje bilo koje druge radnje kojom nastaje obaveza za društvo. Jednim sticanjem će se smatrati i više povezanih sticanja izvršenih u periodu od godinu dana.

Vrste akcionarskih društva?
U pogledu osnivanja akcionarska društva mogu biti:
sukcesivna — koja nastaju tako što osnivači preuzmu samo deo akcija, a ostatak prve emisije se ili javno plasira na tržištu ili se postepeno uvodi na tržište kapitala
simultana — kada osnivači preuzmu sve akcije prve (osnivačke) emisije, akcije se kod ovakvog načina osnivanja obezbeđuju privatnim plasiranjem.

Akcionarsko društvo može biti otvorenog (javnog) ili zatvorenog tipa. Ako je preduzeće otvorenog tipa njegove akcije se vrednuju na berzi i preduzeće ima obavezu da javno prikazuje finansijske izveštaje. Vlasnici preduzeća su akcionari.Organizacija akcionarskog društva je u velikoj meri propisana zakonima, a u pojedinostima njihovim statutima. Kupoprodaja akcija se vrši na tržištu kapitala:
– na primarnom tržištu kapitala obavlja se plasman nove emisije akcija; učesnici na ovom tržištu su akcionarska društva koja izdaju novu emisiju akcija i finansijski posrednici (najčešće su to banke — investicione i poslovne);
– na sekundarnom tržištu (berza akcija; engl. Stock exchange, ital. Bursa) se kupuju i prodaju već izdate akcije; osnovni finansijski posrednici su brokeri i dileri;
– na trećim tržištima posluju brokerske firme koje ne žele da plaćaju proviziju regularnim berzama; ova tržišta nisu javna i čine ih grupe preduzeća koja su manje više međusobno nezavisna. Akcionarska (deoničarska) društva u nazivu preduzeća imaju sufiks „a. d.“ ili „d. d.“