Alergijske bolesti

1.    UVOD
Šta je alergija? Reč alergija dolazi od grčkih reči i znači „drugačije reagovanje“. Alergije se javljaju kada imuni sistem čoveka reaguje na stranu materiju.
Imuni sistem čoveka produkuje supstance poznate kao antitela. Neka od tih antitela štite organizam od neželjenih osvajača koji bi mogli da dovedu do bolesti ili da izazovu infekciju. Kada neka osoba ima alergije, njen imuni sistem produkuje antitela koja identifikuju određeni alergen kao nešto štetno, iako to nije. Kada se dođe u kontakt s alergenom, reakcije imunološkog sistema čoveka može da izazove zapaljenjsku reakciju kože, sinusa, disajnih puteva ili gastrointestinalnog trakta.
Ozbiljnost alergija varira od osobe do osobe, a može biti u rasponu od manjih iritacija do anafilaksije – hitnog stanja potencijalno opasnog po život. Većina alergija se ne može izlečiti, jer klasicna medicina jos uvek nema efikasan odgovor na ovaj izazov,narocito kad se radi o terapiji, a broj tretmana može da pomogne i olakša simptome alergije.
Bečki dečji lekar fon Pirke je u početku mnoge pojave u obolelom telu objašnjavao alergijom. Po njemu su i mnoge infektivne bolesti znak alergijske preosetljivosti organizma na razne zarazne klice. On je inkubacibni period kod infektivnih bolesti (vreme koje prođe od prodora klica u organizam do izbijanja prvih znakova bolesti) objašnjavao vremenskim periodom potrebnim da organizam stvori odbrambene supstancije protiv prouzrokovača bolesti. Ove novonastale supstancije u organizmu nazvao je on antitelima, a supstancije koje izazivaju nastajanje antitela u organizmu. — alergenima.
Alergijska oboljenja poznata su i opisivana od pamtiveka. Međutim, njihova suština otkrivena je tek u toku ovoga veka.

2.    UZROCI ALERGIJA I NJENE MANIFESTACIJE
Mehanizam alergijske reakcije sastoji se u ovome: u svim slučajevima (alergija, anafilaksija, idiosinkrazija), u organizam unete strane materije (alergeni) mogu da podstaknu organizam na stvaranje antitela, koja se vezuju za ćelije raznih tkiva (sluzokožu nosa ili bronhija, kožu i dr.). Kada se, kasnije, u organizam unese ponovo ista materija (alergen), u njemu dođe do spajanja antitela vezanih za ćelije tkiva sa unetim alergenom, i ova tkiva, tzv. tkiva šoka, oslobađaju otrove (histamin i dr.), koji izazivaju lokalne reakcije (na bronhijama — astma, na koži — koprivnjača ili ekcem i dr.), a u ređim slučajevima i opštu reakciju celog organizma, tj. anafilaktičan šok.
Različite vrste alergijskih reakcija sve su češća pojava u dečijem uzrastu. Alergija nastaje kao posledica izmenjene regulacije imunskog odgovora kod dece koja imaju urođenu sklonost ka ovom tipu reagovanja. U suštini radi se o posebnoj vrsti zapaljenskog odgovora imuniteta koja za posledicu ima pojavu promena koje prepoznajemo kao alergijske manifestacije na različitim tkivima i organima.  Alergijske promene najčešće se mogu javiti po koži, u respiratornim putevima ili u digestivnim organima. Na kom organu će se pojaviti alergijska reakcija zavisi od vrste izazivača alergije (alergena) i puta kojim se unosi u organizmu.
Alergeni mogu biti razne materije iz spoljnjeg sveta: kućna prašina, plesni, pelud, perje; razne namirnice, lekovi i dr.
Zajednički okidaci alergija uključuju:

•    Alergeni iz vazduha, kao što su polen, životinjske dlake, grinja i budji.
•    Određene namirnice, posebno kikiriki, orah, pšenica, soja, riba, školjke, jaja i mleko.
•    Ubodi insekata, poput uboda pčele , ili uboda ose.
•    Lekovi, posebno penicilin ili antibiotici slicnog hemijskog sastava penicilinu.
•    Supstance koje imaju kontakt sa kožom,metali,sintetika i druge, što može izazvati alergijske reakcije kože