Alge

Reč alga potiče od latinske reči algae, što znači „morska trava”. Alge su bili prvi biljni organizmi, a razvile su se od jednoćelijskih protista u vodenoj sredini. Mogu biti jednoćelijski, kolonijalni ili višećelijski organizmi. Do sada je opisano preko 20.000 vrsta algi. Alge su sposobne za fotosintezu. Jednoćelijske mogu biti nepokretne, a ima i pokretnih. U plastidima imaju hlorofil a može biti i drugih pigmenata koji daju boju talusu na osnovu kojih je izvršeno razvrstavanje u više sistematske kategorije. Većina algi se hrani autotrofno i razmnožavaju se bespolnom i polno. Imaju veliki značaj u prirodi i za čoveka, u prehrambenoj industriji, u medicini, farmaciji, mikrobiologiji. Zbog povećanja temperature i zagađivanja vode, brojnim vrstama algi ugrožen je opstanak.
Po obliku alge mogu biti okrugle, filamentozne, štapićaste, zrakaste i sa raličitom ćelijskom organizacijom (pojedinačne, kolonijalne). Veličina algi je različita i kreće se od nekoliko mikrometara kod okruglih i štapićastih pa do nekoliko metara kod filamentoznih algi. Neke alge se kreću flagelama, a neke ne poseduju organele za kretanje.
Najveći broj algi živi u vodi, mada mnoge žive i van vode. Uglavnom žive u morima ali i u slatkim vodama. Van vode žive na vlažnom zemljištu, u kori drveća, na vlažnim stenama, na površini snega i leda, građevinskom materijalu. Alge koje žive u vodi mogu biti pričvršćene za podlogu (fitobentos), neke se kreću po dnu, dok neke žive u gornjim slojevima vode.