Analiza finansijskih izveštaja i određeni aspekti korporativnih finansija AD Mlekara Šabac

Uticaj finansijskih izveštaja na donošenje poslovnih odluka
1. Istorija finansijskih izveštaja i računovodstva
Istorija računovodstva je stara koliko i sama civilizacija. Računovodstvo predstavlja jednu od najznačajnijih profesija u ekonomiji i poslovanju. Njegov razvoj bio je uslovljen razvojem privrede, s’ jedne strane, i pojavom novca kao merilavrednosti i platežnog sredstva, s’ druge strane. Sve dok su proizvodne snage bile nanivou razvoja naturalne proizvodnje, proizvodnje robe za samog proizvođača, nije seosećala potreba za računovodstvenom evidencijom. Ukoliko je tada i vršena razmena,ona je obavljana putem trampe, roba jedne upotrebne vrednosti razmenjivala se zarobu druge upotrebne vrednosti, u istom momentu, zbog čega nisu ni nastajalidužničko-poverilački odnosi i nije ni bilo potrebno evidentirati takvu razmenu.Međutim, kada je razvoj proizvodnih snaga omogućio proizvodnju i za tržište, došlo je i do razvoja trgovine. Tada počinje da se oseća potreba za evidencijom, jer trebaznati ko kome i koliko duguje, odnosno ko, koliko i od koga potražuje, s’ jednestrane, i kolika je zarada trgovca, s’ druge strane.Pojavom akumulacije omogućen je razvoj banaka, gde se javljaju kreditni odnosi, asamim tim i potreba za evidencijom, da bi se znali dužnici i poverioci i da bi seutvrdila zarada po osnovu kamate.Tragovi računovodstvene evidencije otkriveni već kod antičkih naroda uglavnom susa područja bankarskih poslova. Još u XVIII veku p.n.e. u Vavilonu u Zakonu kraljaHamurabija ukazuje se kakva se evidencija morala voditi sa područja dužničko- poverilačkih odnosa.Vremenom se prvo u antičkoj Grčkoj, u bankarskim poslovima, javljaju i koristedve knjige – „ephemerid“ i „trapezitica grammata“. Prva knjiga koja je predstavljalahronološku evidenciju svih poslovnih događaja, a druga račune (konta) klijenata.Potom se prve knjigovodstvene evidencije javljaju u Egiptu i Rimu. U kasnomsrednjem veku dolazi do procvata italijanskih gradova i naglog razvoja trgovine, što jeuslovilo i nagli razvoj knjigovodstvene evidencije. Najstarija sačuvana poslovnaknjiga, odnosno samo njena dva lista potiču iz 1211. godine. Zatim postepeno dolazido prelaska sa prostog na dvojno knjigovodstvo. Najstarija knjiga vođena po metodudvojnog knjigovodstva potiče iz 1340. godine.„Summa et Aritmetica, Geometria, Propotioni et Proportionalita“ je, zahvaljujućisvom poglavlju „Particularis de Computis et Scripturis“ (Details of Accounting andRecording) posvećenom dvojnom knjigovodstvu jedna od najvažnijih knjiga ikadnapisanih. „Summa“ je bila jedna od prvih knjiga štampanih na Gutembergovojmašini, što joj je i omogućilo da se raširi po celoj Evropi. Kako je u knjizi iobjašnjeno, ako je sve dobro urađeno, knjigovođa može, sabirajući sva dugovanja nadesnoj strani i sva potraživanja na desnoj, sastaviti probni bilans, pri čemu zbirovi saobe strane moraju biti jednaki. U suprotnom, postoji greška koja se mora pronaćiispraviti. Ovaj sistem je bio lak za primenu i ispunjavao je zahteve poslovanja, tako dase vrlo brzo proširio