Analiza knjige ,,Upijajući um’’ Marija Montesori

Marija Montesori, ,,Upijajući um’’

Marija Montesori je rođena u Kjaravaleu, u provinciji Ankona, u Italiji, bila je italijanska lekarka, obrazovni radnik i pedagog, filozof i filantrop. Najpoznatija je po svom obrazovnom sistemu ,,Montessori’’, koji se odnosi na decu od rođenja do adolescencije. Njene obrazovne metode su i danas u primeni u velikom broju državnih i privatnih škola širom sveta.
Polazni stav Marije Montesori je da ,,dete samo sebe otkriva pokretima i senzomotornim iskustvima’’ još od najranijih trenutaka svog života. Dete u sebi po samom rođenju ima potrebu da uči i stvara i sve što vaspitač treba da čini je da mu oslobađa puteve kojima će moći da se samozna. Te unutrašnje potrebe su uvek konstruktivne ukoliko im se omogući ostvarivanje. Zbog toga, možda osnovna parola Montesori metoda je ,,Pomozi mi da to uradim sam’’.
Po Montesorijevoj, u najranijim uzrastima dete neće da mu se išta pokaže, nego samo da mu se ,,pomogne u procesu njegovog prirodnog razvoja’’
Montesori je u samu srž svog sistema obrazovanja i u svojim knjigama prikazala detaljne šeme razvoja detetovog jezika, šake, inteligencije itd. kroz pojedina razdoblja njegovog života. Uticaj Marije Montesori se može videti ne samo u brojnim školama koje nose njeno ime, već kroz oblast dečije nege, obrazovanja i razvoja. Mnoge njene ideje su sada deo opšteg obrazovanja. Ona je bila inovator na tom polju i ideje koje su u njeno doba upoznavane i prihvatane sa velikom otporom, sada izgledaju prirodno, kao usvojena gledišta na detinjstvo.
Cilj obrazovanja deteta u ranom detinjstvu ne bi trebalo da bude zatrpavanje dece činjenicama iz unapred određenog programa učenja, nego da se probudi i neguje detetova prirodna želja za učenjem. Veliki stepen individualne inicijative i samo-uprava, karakterišu Montesori filozofiju, a samoobrazovanje je bio ključ plana. Učitelj obezbeđuje i demonstrira specijalne ,,didaktičke aparate’’, ali ostaje u pozadini, puštajući dete da samostalno reši problem.
Dana 6. maja 1952.godine, odmarajući se u bašti porodice Pirson u Holandiji, Marija Montesori je preminula u prisustvu svog sina Marija. Razgovarali su o tome da li treba da se uputi u Afriku. Rečeno joj je da je sa osamdeset i jednom godinom isuviše krhka da bi putovala tako daleko i da bi mogao neko drugi ići umesto nje i održati predavanje. ,, Znači više nikakve koristi od mene?’’, upitala je. Nakon oko sat vremena umrla je od moždanog udara.
Montesori smatra da je dete sa tri godine već postavilo temelje svoje ličnosti i da mu je tek tada potrebna spoljašnja pomoć u školskom obrazovanju. U knjizi ,,Upijajući um’’ Montesori tvrdi:
Njegova (deteta od tri godine starosti) dostignuća su tolika da se slobodno može reći: mališan koji sa tri godine polazi u ,,školicu’’ već je mali čovek. Psiholozi tvrde da su naše sposobnosti , u poređenju sa sposobnostima deteta, veoma oskudne. Da bismo uspeli u onome u čemu je dete uspelo tokom prve tri godine života, nama odraslima trebalo bi šezdeset godina napornog rada…. Ipak, ono ni tada nije iscrpilo moć koju poseduje: da ,,upija’’ iz svoje okoline.
Knjiga ,, Upijajući um’’, koja se prvi put pojavila 1949.godine (tri godine pre smrti njene autorke) a u prevodu na srpski tek 2003. godine, sadrži idejnu osnovu celokupnog dela Marije Montesori. Osnovni značaj pojave Marije Montesori, kako za pedagogiju tako i za oblast mentalnog zdravlja dece, jeste u tome što je svojim delom uspela da otelotvori osnovno polazište savremene pedagogije koje je definisao Komenski, tvorac ideje o savremenom školstvu ( i to još u 17.veku), zahtevajući da se u školama ne sme tražiti od dece ono za šta još nisu dorasla, što ne mogu, niti ono šta deca s kojom pedagog radi ne žele.
U knjizi Upijajući um, sastavljenoj iz dvadeset osam članaka, Marija Montesori pažnju poklanja ranom detinjstvu i njegovom izuzetnom značaju za izgradnju ličnosti i društva. Ova knjiga predstavlja kariku u razvojnom lancu naše misli i dela namenjenih odbrani ogromnih mogućnosti koje postoje u detetu.
,, Upijajući um ’’ je delo u kome je traganje za njenim skrivenim osnovnim intencijama čija aktuelnost ni do danas nije prevaziđena. ,, Ako hoćemo da shvatimo um deteta, moramo poći putevima posmatranja i otkrivanja. Trebalo bi da se ugledamo na psihoanalitičara koji prodire duboko u nesvesno odraslog čoveka. To nije nimalo lako’’. Montesori metod je oblikovan na osnovu posmatranja dece u različitim stadijumima razvoja, kao i u kontaktima sa decom različitih kultura. Odlikuju ga neke karakteristike koje kod dece imaju univerzalno važenje: SVA DECA IMAJU ,,UPIJAJUĆI UM’’ ; sva prolaze kroz razdoblja posebne osetljivosti; sva uče kroz igru i rad; uče se samostalnosti i kreativnom ispoljavanju sposobnosti; sva žele da budu nezavisna i sva prolaze kroz nekoliko faza u razvoju.